Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
Ozbiljan problem pristupa Svetoj gori primećuje se poslednjih meseci, jer stotine hodočasnika ne mogu da uđu zbog čestih zabrana isplovljavanja. Još od septembra, jaka bura i nemirno more na liniji Uranopolj–Dafni često dovode do otkazivanja prevoza, pretvarajući hodočašće u test strpljenja i izdržljivosti.
Luka u Dafni je glavna morska stanica Svetoj gori. Kada brodovi ne mogu da plove, pristup je potpuno onemogućen, a ne postoji alternativa koja bi mogla da primi sve vernike koji su svoje putovanje planirali mesecima ranije.
Zatvoren kopneni prolaz od Fragkokastra, ograničeno rešenje iz Jerisosa
Situacija je dodatno otežana odlukom sadašnje Svete uprave da se ne dozvoljava kopneni ulaz kroz policijsku kontrolu Fragkokastra. Ranije, u slučajevima lošeg vremena, ovaj prolaz je služio kao „sigurnosni ventil“ i omogućavao hodočasnicima da uđu kada more nije bilo prohodno. Sada je zatvoren, pa vernici nemaju realnu alternativu, piše portal vimaorthodoxias.gr.
Jedini način ulaska u danima zabrane isplovljavanja je preko male luke Jerisosa brodićem „Panagija“. Njegov kapacitet je tek 40–50 osoba. Zbog toga samo mali broj hodočasnika uspe da uđe, dok ostali, iako imaju rezervisana mesta i karte, vraćaju se praznih ruku.
Sylvain THOMAS / AFP / Profimedia
Svetogorski monah, ilustracija
Hodočasnici iz celog sveta ostaju uskraćeni
Posebno teška situacija je za vernike koji dolaze iz Australije, Sjedinjenih Američkih Država, evropskih zemalja, Kipra i različitih delova Grčke. Mnogi su imali jedinstvenu priliku da posete Svetu goru, uz velike finansijske i lične troškove.
Na portalu vimaorthodoxias.gr objavljena su svedočenja hodočasnika koji kažu da su duboko razočarani, ističući da otkazivanje nije posledica samo lošeg vremena, već i nedostatka administrativnih alternativa.
Zabrana i za skite i asketska mesta
Ova situacija se odnosi i na one koji žele da posete skite i asketska mesta, poput Kapsokalivija i Katunaka. Bez morskog pristupa Dafni, ulazak je potpuno onemogućen, čak i za one koji bi mogli da se kreću pešice unutar Atosa.
Shutterstock/Icarus Aerial Filming
Sveta gora
Apel za preispitivanje
Zabrane isplovljavanja donosi Grčka obalska straža iz bezbednosnih razloga, što je opravdano. Ipak, potpuni nedostatak alternativnog pristupa čini problem ozbiljnijim nego ikada.
Pošto su ove godine zabrane neuobičajeno česte, sve je više glasova koji traže da se odluka o kopnenom ulazu preispita sa više pastirske osetljivosti. Zahtev ne znači popuštanje pravila, već nalaženje rešenja kako hodočašće na Atos ne bi postalo iskustvo frustracije za stotine vernika.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Zvanična meteorološka upozorenja Grčke predviđaju ekstremne vremenske uslove – brodski i drumski pristupi manastirima mogu biti blokirani, hodočasnici se pozivaju na oprez i strpljenje.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
U besedi za ponedeljak mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako glas Božjeg Sina ne samo da pokorava prirodu, već umiruje i nemire u ljudskim srcima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po starom i Svetog mučenika Nikifora po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetu Apoloniju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
U besedi za ponedeljak mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako glas Božjeg Sina ne samo da pokorava prirodu, već umiruje i nemire u ljudskim srcima.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
