Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
Ozbiljan problem pristupa Svetoj gori primećuje se poslednjih meseci, jer stotine hodočasnika ne mogu da uđu zbog čestih zabrana isplovljavanja. Još od septembra, jaka bura i nemirno more na liniji Uranopolj–Dafni često dovode do otkazivanja prevoza, pretvarajući hodočašće u test strpljenja i izdržljivosti.
Luka u Dafni je glavna morska stanica Svetoj gori. Kada brodovi ne mogu da plove, pristup je potpuno onemogućen, a ne postoji alternativa koja bi mogla da primi sve vernike koji su svoje putovanje planirali mesecima ranije.
Zatvoren kopneni prolaz od Fragkokastra, ograničeno rešenje iz Jerisosa
Situacija je dodatno otežana odlukom sadašnje Svete uprave da se ne dozvoljava kopneni ulaz kroz policijsku kontrolu Fragkokastra. Ranije, u slučajevima lošeg vremena, ovaj prolaz je služio kao „sigurnosni ventil“ i omogućavao hodočasnicima da uđu kada more nije bilo prohodno. Sada je zatvoren, pa vernici nemaju realnu alternativu, piše portal vimaorthodoxias.gr.
Jedini način ulaska u danima zabrane isplovljavanja je preko male luke Jerisosa brodićem „Panagija“. Njegov kapacitet je tek 40–50 osoba. Zbog toga samo mali broj hodočasnika uspe da uđe, dok ostali, iako imaju rezervisana mesta i karte, vraćaju se praznih ruku.
Sylvain THOMAS / AFP / Profimedia
Svetogorski monah, ilustracija
Hodočasnici iz celog sveta ostaju uskraćeni
Posebno teška situacija je za vernike koji dolaze iz Australije, Sjedinjenih Američkih Država, evropskih zemalja, Kipra i različitih delova Grčke. Mnogi su imali jedinstvenu priliku da posete Svetu goru, uz velike finansijske i lične troškove.
Na portalu vimaorthodoxias.gr objavljena su svedočenja hodočasnika koji kažu da su duboko razočarani, ističući da otkazivanje nije posledica samo lošeg vremena, već i nedostatka administrativnih alternativa.
Zabrana i za skite i asketska mesta
Ova situacija se odnosi i na one koji žele da posete skite i asketska mesta, poput Kapsokalivija i Katunaka. Bez morskog pristupa Dafni, ulazak je potpuno onemogućen, čak i za one koji bi mogli da se kreću pešice unutar Atosa.
Shutterstock/Icarus Aerial Filming
Sveta gora
Apel za preispitivanje
Zabrane isplovljavanja donosi Grčka obalska straža iz bezbednosnih razloga, što je opravdano. Ipak, potpuni nedostatak alternativnog pristupa čini problem ozbiljnijim nego ikada.
Pošto su ove godine zabrane neuobičajeno česte, sve je više glasova koji traže da se odluka o kopnenom ulazu preispita sa više pastirske osetljivosti. Zahtev ne znači popuštanje pravila, već nalaženje rešenja kako hodočašće na Atos ne bi postalo iskustvo frustracije za stotine vernika.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Zvanična meteorološka upozorenja Grčke predviđaju ekstremne vremenske uslove – brodski i drumski pristupi manastirima mogu biti blokirani, hodočasnici se pozivaju na oprez i strpljenje.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
