Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
Ozbiljan problem pristupa Svetoj gori primećuje se poslednjih meseci, jer stotine hodočasnika ne mogu da uđu zbog čestih zabrana isplovljavanja. Još od septembra, jaka bura i nemirno more na liniji Uranopolj–Dafni često dovode do otkazivanja prevoza, pretvarajući hodočašće u test strpljenja i izdržljivosti.
Luka u Dafni je glavna morska stanica Svetoj gori. Kada brodovi ne mogu da plove, pristup je potpuno onemogućen, a ne postoji alternativa koja bi mogla da primi sve vernike koji su svoje putovanje planirali mesecima ranije.
Zatvoren kopneni prolaz od Fragkokastra, ograničeno rešenje iz Jerisosa
Situacija je dodatno otežana odlukom sadašnje Svete uprave da se ne dozvoljava kopneni ulaz kroz policijsku kontrolu Fragkokastra. Ranije, u slučajevima lošeg vremena, ovaj prolaz je služio kao „sigurnosni ventil“ i omogućavao hodočasnicima da uđu kada more nije bilo prohodno. Sada je zatvoren, pa vernici nemaju realnu alternativu, piše portal vimaorthodoxias.gr.
Jedini način ulaska u danima zabrane isplovljavanja je preko male luke Jerisosa brodićem „Panagija“. Njegov kapacitet je tek 40–50 osoba. Zbog toga samo mali broj hodočasnika uspe da uđe, dok ostali, iako imaju rezervisana mesta i karte, vraćaju se praznih ruku.
Sylvain THOMAS / AFP / Profimedia
Svetogorski monah, ilustracija
Hodočasnici iz celog sveta ostaju uskraćeni
Posebno teška situacija je za vernike koji dolaze iz Australije, Sjedinjenih Američkih Država, evropskih zemalja, Kipra i različitih delova Grčke. Mnogi su imali jedinstvenu priliku da posete Svetu goru, uz velike finansijske i lične troškove.
Na portalu vimaorthodoxias.gr objavljena su svedočenja hodočasnika koji kažu da su duboko razočarani, ističući da otkazivanje nije posledica samo lošeg vremena, već i nedostatka administrativnih alternativa.
Zabrana i za skite i asketska mesta
Ova situacija se odnosi i na one koji žele da posete skite i asketska mesta, poput Kapsokalivija i Katunaka. Bez morskog pristupa Dafni, ulazak je potpuno onemogućen, čak i za one koji bi mogli da se kreću pešice unutar Atosa.
Shutterstock/Icarus Aerial Filming
Sveta gora
Apel za preispitivanje
Zabrane isplovljavanja donosi Grčka obalska straža iz bezbednosnih razloga, što je opravdano. Ipak, potpuni nedostatak alternativnog pristupa čini problem ozbiljnijim nego ikada.
Pošto su ove godine zabrane neuobičajeno česte, sve je više glasova koji traže da se odluka o kopnenom ulazu preispita sa više pastirske osetljivosti. Zahtev ne znači popuštanje pravila, već nalaženje rešenja kako hodočašće na Atos ne bi postalo iskustvo frustracije za stotine vernika.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Zvanična meteorološka upozorenja Grčke predviđaju ekstremne vremenske uslove – brodski i drumski pristupi manastirima mogu biti blokirani, hodočasnici se pozivaju na oprez i strpljenje.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
