U pravoslavnoj tradiciji brak nije samo zajednica dvoje ljudi koji dele svakodnevicu, već sveti savez u kojem muž i žena zajedno grade put ka Bogu.
Porodica se u pravoslavlju kao mala crkva, kao mesto u kojem se čovek uči veri, ljubavi, strpljenju i praštanju.
U njoj se rađa i raste zajedništvo, a upravo kroz porodični život čovek najčešće prvi put upoznaje šta znači živeti po zapovestima Božjim. Kada se u domu neguju međusobno poštovanje, razumevanje i pobožnost, takva kuća postaje mesto mira i duhovne snage.
U pravoslavnoj tradiciji brak nije samo zajednica dvoje ljudi koji dele svakodnevicu, već sveti savez u kojem muž i žena zajedno grade put ka Bogu. Njihova ljubav nije zasnovana samo na osećanjima, već i na spremnosti da nose teret jedno drugog, da se žrtvuju i da se međusobno podstiču na dobro.
U takvoj zajednici rađa se sloga koja postaje temelj cele porodice.
Kada supružnici čuvaju veru i zajedno je prenose na svoju decu, dom dobija poseban smisao. Deca tada odrastaju gledajući primer roditelja koji se ne oslanjaju samo na sopstvenu snagu, već pomoć traže u molitvi i poverenju u Boga. Porodična molitva postaje trenutak sabranosti, u kojem svi članovi doma nalaze utehu, mir i snagu za svakodnevne izazove.
U pravoslavnim domovima gde je sačuvana navika da se dan započne ili završi zajedničkom molitvom, stvara se atmosfera tišine i smirenja. Takvi trenuci jačaju međusobnu povezanost i podsećaju da porodica nije samo zajednica pod jednim krovom, već zajednica duša koje zajedno idu putem vere.
Sloga među supružnicima smatra se jednim od najvećih blagoslova u domu. Kada muž i žena jedno drugo podstiču na dobro, kada zajedno nose brige i radosti, njihova zajednica postaje čvrsta i postojana. U takvom domu lakše se prevazilaze nesuglasice, jer vera i molitva postaju oslonac koji okuplja porodicu.
Upravo zato su mnogi sveti oci govorili o velikoj snazi zajedničke molitve u porodici. Oni su podsećali da dom u kojem se ljudi obraćaju Bogu postaje mesto u kojem se čuva mir, a nesloga teže pronalazi put.
O značaju takvog zajedništva govori i pouka jednog od najvećih učitelja Crkve, Svetog Jovana Zlatoustog:
"Kada se muž i žena mole zajedno, Satana beži iz kuće".
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Od strogih sankcija u drevnim civilizacijama do unutrašnje borbe sa savesti danas, saznajte zašto preljuba nosi najtežu osudu u pravoslavlju i kako monah Lazar Abašidze otkriva njene posledice na duhovni i društveni život.
Statistika pokazuje da brak kao zajednica prolazi kroz ozbiljna iskušenja, dok se porodični odnosi sve češće lome pod pritiskom savremenih izazova.
Umesto da se fokusiramo na trenutke užitka, prava snaga zajedničkog života leži u nečem drugom - svakodnevnom trudu koji gradi istinsku radost.
Pouka svetogorskog starca razotkriva zašto mnoge ljubavi pucaju pre nego što postanu porodica - i po čemu se zaista prepoznaje čovek sposoban da nosi zajednički život.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
