U Kareji je obavljena rotacija članova Svete Epistasije, uz prisustvo visokih grčkih zvaničnika, dok se najavljena poseta premijera Micotakisa pretvara u priliku za otvorene kritike monaha zbog zanemarene seizmičke pretnje koja ugrožava Atos.
Na Svetoj Gori danas je upriličena svečanost povodom smene članova Svete Epistasije – upravnog tela Atonske monaške zajednice. U pitanju je bila skromna ceremonija na kojoj su predstavljeni novi članovi uprave Svete Gore. Dosadašnji protosepistatis, otac Simeon iz manastira Dionisijat, predao je dužnost ocu Avraamu iz Velike Lavre, dok novi četvoročlani sastav čine i jeromonasi Hariton (manastir Dohijar), Sisoj (manastir Ksenofont) i Gavrilo (manastir Esfigmen). Nova Epistasija zvanično je preuzela jednogodišnji mandat, u skladu sa Ustavnom poveljom Svete gore.
Shutterstock/SpotLuda
Sveta gora
Smena u Svetoj Epistasiji – visoki gosti u Kareji
Ceremoniji u Kareji prisustvovali su visoki državni i institucionalni predstavnici Grčke, među kojima su bili: zamenik ministra unutrašnjih poslova Konstantinos Gjulekas, ujedno i predsednik Centra za očuvanje atonske baštine (KEDAK); gradonačelnik Soluna Stelios Angeludis, predsednik „Atoske Eshatije“; zamenik gradonačelnika za razvoj turizma Vasilis Gakis, kao i civilni upravitelj Svete gore, Alkiviadis Stefanis.
Micotakis uskoro u Vrtu Presvete Bogorodice
Na marginama svečanosti dogovoreni su i detalji posete premijera Kirijakosa Micotakisa, koji će 4. jula boraviti na Svetoj gori u trajanju od 24 časa.
Tokom posete, premijer Micotakis će prenoćiti u gostoprimnici Svete Zajednice u Kareji, čiji su dimnjaci prethodno oštećeni u zemljotresu jačine 5,3 stepena Rihtera, koji je pogodio to područje u subotu.
Deml Ondřej / ČTK / Profimedia, GALI TIBBON/AFP/Profimedia
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis, posetiće Svetu goru 4. jula
Monasi pripremaju „teške istine“
Micotakisova najavljena poseta dolazi samo nekoliko sedmica nakon dolaska bivšeg premijera Antonisa Samarasa na Svetu goru, što je izazvalo polemike među atonskim monasima o političarima koji, u zavisnosti od izbornih i medijskih narativa, biraju da ćute ili da se promovišu.
Prema saznanjima portala vimaorthodoxias.gr, monasi planiraju da otvoreno iskažu nezadovoljstvo premijeru zbog potpunog izostanka reakcije državnog aparata na nedavnu seizmičku aktivnost na Atosu.
Kako navode, i pored desetina zabeleženih potresa od februara do danas, nijedna državna služba nije poslala stručni kadar niti seizmološku opremu na Svetu goru. Najveći razlog za zabrinutost jeste činjenica da još uvek nije lociran rascep koji bi mogao izazvati jači potres sa nesagledivim posledicama po istorijske manastire, kelije i skitove.
Monasi traže garancije i naučnu podršku
Informacije iz atonskih krugova ukazuju na to da će tokom Micotakisove posete biti pokrenuto pitanje hitnog angažovanja državnih institucija – Generalnog sekretarijata za civilnu zaštitu i Geodinamičkog instituta Nacionalne opservatorije u Atini – kako bi započela konkretna merenja, postavljanje seizmografa i izrada potpune mape seizmičke ugroženosti planine Atos.
„Atoska Eshatija“ već je upoznata sa zahtevima monaha, a navodno je i dopis sa konkretnim predlozima već prosleđen zameniku ministra unutrašnjih poslova i civilnom upravitelju Svete gore.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Monasi planiraju da otvoreno iskažu nezadovoljstvo zbog potpunog izostanka reakcije državnog aparata na nedavne zemljotrese na Atosu
Tišina Atine i zabrinutost monaha
Uprkos ponovljenim usmenim apelima nadležnim vlastima, još uvek nije organizovana nijedna zvanična poseta tehničkog tima. To izaziva dodatnu nesigurnost među monasima koji ističu:
– Na Santoriniju je rascep otkriven helikopterom i savremenom opremom, a ovde, u Vrtu Presvete Bogorodice, nijedan jedini naučnik nije kročio kroz kapiju Dafnija.
Politička dimenzija sa dubljim odjekom
Mnogi analitičari smatraju da Micotakisova poseta ima za cilj da „spusti tenzije“ nakon posete Samarasa i nesigurnosti u pogledu upravljanja ključnim pitanjima u odnosima Crkve i države.
Iako se očekuje da premijer Micotakis reafirmiše istorijski odnos poštovanja države Grčke prema Atonskoj monaškoj republici i izbegne političke konfrontacije, svetogorski oci odlučni su u nameri da iskoriste priliku i zatraže jasne obaveze i konkretna dela – ne prazne reči – za zaštitu svetog mesta od prirodnih opasnosti i za očuvanje svoje monaške samouprave.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Pismo se završava uveravanjem da lični broj nije sredstvo nadzora niti kontrole, već garant "jednakog pristupa svih građana društvenim dobrima" poput zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja.
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Zbog narušavanja tišine i duhovnog poretka, monaška republika uvodi stroga pravila: ulazak za strance biće drastično ograničen, osim za tri slovenska manastira.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
Sporazum iz 2018. godine, čiji detalji nikada nisu objavljeni, omogućava državnoj Katoličkoj crkvi u Kini određeni uticaj na imenovanje crkvenih lidera, dok je papa zadržao pravo veta na konačan izbor.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Serija potresa narušila je spokoj u Vrtu Presvete Bogorodice, dok monasi upozoravaju na izostanak državne reakcije, tehničke zaštite i prisustva stručnjaka, i sve glasnije pozivaju na hitnu intervenciju.
U dramatičnom otvorenom pismu, svetogorski monasi upozoravaju da se pod maskom svetovne uprave pokušava razoriti ono što vekovima čuva Presveta Bogorodica — duhovnu autonomiju ove monaške republike.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
