Deml Ondřej / ČTK / Profimedia, GALI TIBBON/AFP/ProfimediaKirijakos Micotakis
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Tročlana delegacija sa Svete gore sastala se u četvrtak ujutru sa premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom. Sastanak je protekao u izuzetno toploj atmosferi, a u fokusu razgovora bile su brojne teme koje zaokupljaju Svetogorsku zajednicu, kao i inicijative grčke vlade za dalju podršku monaškom životu na Atosu.
Prema informacijama portala vimaorthodoxias.gr, svetogorski oci preneli su svoje zabrinutosti u vezi s tehničkim i funkcionisanju važnim pitanjima svakodnevnog monaškog života, ali i u vezi s ključnim izazovima sa kojima se suočava atonska monaška zajednica.
Premijer Micotakis naglasio je istorijski i duhovni značaj Svete gore za pravoslavlje, za Grčku i za grčko pravoslavno nasleđe u celini. Uverio je članove Ijerske zajednice da će država i dalje pružati podršku njihovom radu – kako kroz finansijsku pomoć, tako i u rešavanju praktičnih i organizacionih pitanja.
Krumphanzl Michal / ČTK / Profimedia
Kirijakos Micotakis
Gospodin Micotakis je tokom susreta najavio svoju zvaničnu posetu Svetoj gori, planiranu za prve dane jula, sa ciljem da se dodatno osnaži simbolički i institucionalni dijalog između grčke države i Ijerske zajednice.
Ova poseta biće njegova prva tokom premijerskog mandata i odvijaće se uz posebno poštovanje svetogorskog tipika i važećih protokola na Atosu. Prema procenama, poseta nosi značajnu težinu kako na duhovnom, tako i na geopolitičkom planu, jer Sveta Gora tradicionalno ima snažnu simboliku.
Podseća se da grčka država sarađuje sa Ijerskom zajednicom institucionalno preko Ministarstva spoljnih poslova, s obzirom na to da je Atos administrativno pod ingerencijom tog ministarstva. Istovremeno, tehnička pitanja nadgledaju nadležni organi zaduženi za infrastrukturne projekte, digitalnu modernizaciju i očuvanje kulturnog nasleđa.
Sveta gora, kao duhovni svetionik pravoslavlja i priznati autonomni deo Grčke, ostaje u središtu nacionalnih i crkvenih odnosa u vremenu koje zahteva jedinstvo naroda i podršku institucijama koje nadilaze svakodnevicu.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
U dramatičnom otvorenom pismu, svetogorski monasi upozoravaju da se pod maskom svetovne uprave pokušava razoriti ono što vekovima čuva Presveta Bogorodica — duhovnu autonomiju ove monaške republike.
Da li poruke i postupci kontroverznog arhiepiskopa Carigradske patrijaršije Elpidofora predstavljaju most u hrišćanstvu, ili izazivaju razdor u pravoslavlju, pokazaće dani pred nama.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
