„BOGORODICA DARUJE ISCELJENJE SVIMA KOJI DOĐU U OVAJ MANASTIR“: poručuje monah Spiridon, koji već 50 godina čuva svetinju poznatu kao grčki Ostrog

Više od 50 godina, otac Spiridon (Denaksas) moli se, radi i dočekuje vernike u manastiru Presvete Bogorodice Hozovijotise na grčkom ostrvu Amorgos, isklesanom u morskoj steni, koji se malo promenio od svog osnivanja pre više od jednog milenijuma. Zbog čudotvornih isceljenja, ali i zbog toga toga što je smešten u litici i vekovima prkosi gravitaciji, verni narod iz srpskih zemalja ovaj manastir nazivaju – grčki Ostrog

Druga egejska ostrva, poput obližnjeg Santorinija, suočavaju se s velikim porastom turizma, usmerenog znatno više na plaže nego na crkve. Ali nekoliko pravoslavnih monaha i dalje ostaje živa ikona duhovnog života ostrva – toliko da, kada je serija gotovo neprekidnih zemljotresa zatekla oca Spiridona, kako ga s ljubavlju zovu, odsutnog zbog hitne medicinske intervencije, sve o čemu je mogao da razmišlja bilo je kako da se vrati na Amorgos.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris

 

– Hteo sam da budem ovde sa svojom zajednicom, da osetim njihove emocije, jer sam odgovoran. Bog me je postavio ovde da se brinem o njima – kaže monah Spiridon, dodajući da tokom zemljotresa nije pao nijedan kamen, prenosi agencija "Associated Press". 

Tokom tog kratkog odsustva, kao i njegovog najdužeg prošle godine – kada je proveo gotovo pet meseci na kopnu zbog operacija – celo ostrvo, uključujući i ateiste, bruji od nagađanja kada će se vratiti.

– On je deo ostrva – rekla je Mina Mavru u nedelji kada je otac Spiridon konačno trebalo da se vrati trajektom iz Atine, putovanjem koje traje skoro osam sati.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris

 

Ponovo nastanjen u svom okrečenom manastiru, smeštenom između neba i mora, monah je bio ushićen.

– Osećam duhovnu radost jer sam ponovo sreo ljude iz sela, one koji su me tražili i kojima sam nedostajao – kaže otac Spiridon i dodaje:

– Presrećan sam što sam se vratio monaškom životu i svom prirodnom okruženju.

Prema predanju, pravoslavni monasi iz Vizantije, koji su bežali od progona na Bliskom Istoku u 9. veku, doplovili su do ovog planinskog ostrva sa ikonom Presvete Bogorodice. Dok su pravili obitavalište u pećini, stene koje su padale otkrile su dleta koja su visila visoko na litici.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris

 

Shvativši to kao znak s neba, naredne decenije su proveli gradeći manastir na visini od preko 150 metara iznad mora. I ikona i dleta se i danas nalaze u maloj kapeli, koja predstavlja srce ove svete obitelji.

Otac Spiridon, rođen na Amorgosu, pridružio se bratstvu manastira odmah nakon srednje škole, 1971. godine, kada je imao 18 godina. Danas je jedan od samo dva monaha u ovoj svetinji, uz pomoćnika, 35-godišnjeg iskušenika Konstantina Papakonstantinua, koji se nada da će mu se jednog dana i monaški pridružiti. Za sada, posetiocima pripoveda istoriju manastira na više jezika koje je naučio tokom prethodne karijere u svetu mode.

Sedeći na ulazu u kapelu, otac Spiridon dočekuje hodočasnike s osmehom.
Mnogi od njih još uvek ubrzano dišu nakon uspona uz 300 metara kamenom popločanog puta, zatim provlačenja kroz mala vrata i penjanja uz usko stepenište koje vodi do mračne kapele. Tamo se poklone ikoni, a potom izlaze na terasu obasjanu zaslepljujućim suncem.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris

 

Zapanjujući pogled na more koje svetluca daleko ispod privlači i turiste, koji dolaze iz obližnjih, često prenatrpanih destinacija Kiklada.
Bilo da traže duhovnu obnovu, utehu ili samo sadržaj za Instagram, otac Spiridon spreman je da dočeka svakog posetioca, nudeći im hladnu vodu, slatkiše i čašicu domaće rakije s ukusom meda.

– Presveta Bogorodica pruža svoju ruku i izliva balzam isceljenja u duše svih ljudi. Ovo je vaseljenski manastir, otvoren za ceo svet... Svi dobijaju nešto od Njene blagodati – poručuje ovaj monah.

Panagija Hozovijotisa daleko je više od jedinog manastira koji je i turistička atrakcija.
Ova svetinja na Amorgosu ima još jednu važnu ulogu – predstavlja ključnu tačku oslonca za lokalno stanovništvo koje traži pomoć monaha, bilo materijalnu, bilo duhovnu, kao što su pravoslavci činili već dve hiljade godina.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris

 

– Ljudi bi ih tražili po pustinjama ili pećinama, da bi ih savetovali i povezali se s njima kao sa duhovnim vodičima. Postoji osećaj da su monasi tamo kao nad-hrišćani – kaže Ed Sicijenski, profesor religije sa Univerziteta Stokton.

Čak i kada je otac Spiridon bio odsutan zbog operacija kolena i zuba, ostrvljani poput Mine Mavru često su ga zvali da ga pitaju za zdravlje i zatraže blagoslov.

Za razliku od parohijskih sveštenika, koji u pravoslavlju mogu biti oženjeni, monasi žive u celibatu – odluka o kojoj je otac Spiridon razmišljao još kao tinejdžer. Ne kaje se, kaže, jer svoje stado doživljava kao porodicu.

– Njihova deca bila bi moja deca. Radovao bih se sa svima, tugovao sa svima i bio uz njih u skladu s njihovim životnim okolnostima – kaže ovaj monah.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris

 

Na imendane, kada ljudi proslavljaju svoje svetitelje zaštitnike – imendan koji je u pravoslavlju značajniji od rođendana – otac Spiridon upućuje čestitke. Ako je u pitanju često ime, poput Vangelisa, koji se slavi krajem marta, uputi desetine poziva, počevši još pre zore, kako bi stigao da nazove i one u Australiji i Americi.

Često lično obilazi vernike, oslanjajući se na iskrivljeni štap, krećući se do udaljenih kapela po stenovitim brdima i selima razbacanim po Amorgosu.

Nakon što je nedavno svratio u jednu kafeteriju, vlasnik je rekao da ima tri fotografije izložene – one koje prikazuju njegovu majku, njegovog oca i manastir.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris

 

– Želim da imam fotografiju monaha Spiridona da je stavim pored očeve. Zato što ga volim duboko – rekao je Nikolaos Ekonomidis.

Dani ispunjeni radom i molitvom od ranog jutra

Dani monaha obično su ispunjeni gustim rasporedom bogosluženja i poslušanja, jer manastiri moraju sami da se izdržavaju.
Otac Spiridon ustaje svakog dana u tri sata ujutru za prvu molitvu i ne odlazi na počinak pre 21 sat.

Mihalis Janakos napustio je Amorgos posle srednje škole pre dvadeset godina, ali se seća poseta manastiru kao dete i toga kako je gledao oca Spiridona kako žurno ide uz i niz stenovite padine, brinući o životinjama poput manastirskog magarca i dočekujući hodočasnike.

Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris

 

– Otac Spiridon je bio tamo, brinući se o ljudima, trudeći se da svi koji posete manastir budu srećni – kaže Janakos tokom odmora na Amorgosu.

Na ostrvu Amorgos, sa oko 2.000 stanovnika raspoređenih po glavnom selu na vrhu planine i manjim zaseocima, sveštenici često bivaju pozvani da pomognu u rešavanju sukoba i da daju duhovni savet.

Manastir je, prema njegovim rečima, ustupio deo svoje zemlje za izgradnju škole i okuplja većinu stanovništva tokom praznika u novembru.

– Otac Spiridon mnogo daje ljudima – ističe Kristina Astreha, koja predaje veronauku u školi na Amorgosu. – To je duhovnost; možeš je videti kroz dela jedne osobe.

 

Za oca Spiridona, duhovnost obuhvata sve.

– Bog je postavio čoveka u raj da ga obrađuje i čuva. Znate koliko je priroda važna – more, planine, doline i ravnice. One su date čoveku na korišćenje, ali moramo ih poštovati, očuvati i štititi – pripoveda otac Spiridon.

Zato je, kaže, zadovoljan što ostaje ovde, brinući o svom „dvorištu“, dok nudi reči utehe i molitve svakome kome su potrebne.

– To je u mom DNK-u, isprepleteno sa manastirom i njegovim postojanjem – zaključuje otac 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara