Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U svetlu savremenih tehnoloških i društvenih izazova, pitanje očuvanja duhovne slobode postaje sve aktuelnije. Nedavna odluka grčke vlade da uvede obavezan lični broj za sve građane izazvala je brojne reakcije, među kojima je i ozbiljna intervencija monaha sa Svete gore.
Ova mera izazvala je zabrinutost među monasima, i to ne samo u pravnom ili tehničkom, već pre svega u duhovnom smislu. Naime, prema članu 105. Ustava Grčke, svi koji vode monaški život na Svetoj gori automatski stiču grčko državljanstvo bez dodatnih formalnosti. To znači da bi i monasi, koji pripadaju ovoj autonomnoj monaškoj zajednici, bili obuhvaćeni novim zakonom. S obzirom na specifičan pravni status Svete Gore, svaka odluka koja se odnosi na grčke građane direktno utiče i na monahe.
GALI TIBBON / AFP / Profimedia
Svetogorski monasi, ilustracija
Sveti sabor Svete sore, poznat po svom dubokom duhovnom autoritetu, uputio je zvanično pismo grčkom ministru za digitalnu upravu Dimitriju Papastergiju, izražavajući zabrinutost zbog obavezne primene ličnog broja. Ovaj potez predstavlja odgovor na sve prisutnije strahove u vezi sa povezivanjem svih ličnih podataka u jedinstveni sistem, što bi moglo ugroziti kako privatnost i slobodu građana, tako i duhovnu slobodu vernika.
Sveti sabor Svete g šalje pismo ministru
Pismo, datirano 1/14. aprila 2025. godine, naglašava da obavezna i univerzalna primena ličnog broja – kako je najavljeno od strane vlade i samog premijera – izaziva opravdane duhovne i društvene zabrinutosti, posebno jer ovakva mera nije predviđena nijednom evropskom direktivom.
Tekst pisma monaha Svete gore:
Poštovani ministre,
Obavešteni smo da je, nakon nedavnog usvajanja izmena u parlamentu u vezi sa „upisivanjem ličnog broja na lične karte grčkih građana“, na pomolu obavezno izdavanje ličnog broja za sve građane, nakon našeg prethodnog dopisa od 3. avgusta 2024. godine. Ponovo se obraćamo povodom ove teme.
Lični broj, koji će zakonom od sada određivati svakog građanina i ostajati nepromenjen tokom njegovog života, mogao bi objediniti mnoge lične podatke u zajednički sistem kojim bi upravljala Generalna sekretarija za informatičke sisteme javne uprave.
S obzirom na to da ne postoji odgovarajuća obaveza prema evropskoj direktivi, molimo vas da, uvažavajući opravdane rezerve mnogih grčkih građana i nas monaha sa Svete gore, razmotrite mogućnost da izdavanje ovog broja bude dobrovoljno – po slobodnoj volji svakog pojedinca.
Uz duboko poštovanje i nadu da ćete pozitivno razmotriti ovaj problem, sa iskrenim željama i molitvama,
Svi predstavnici i priorisi dvadeset svetih manastira Svete gore Atosa.
GALI TIBBON / AFP / Profimedia
Tekst pisma koje je Sveti sinod Svete gore uputio Vladi Grčke
Zašto monasi Svete Gore traže ovo i zašto reaguju?
Ova intervencija nije prva – monasi su već u avgustu 2024. godine uputili pismo sa istim zahtevom. Njihova ponovna reakcija potvrđuje ozbiljnost s kojom shvataju ovo pitanje. Povod za zabrinutost jeste obavezna povezanost svih ličnih podataka svakog građanina sa jedinstvenim brojem, što, prema mišljenju monaha, ugrožava svest i duhovni mir vernika, otvarajući prostor za digitalni nadzor. Oni takođe ističu da Evropska unija ne zahteva obavezan lični broj, što znači da grčka država ima slobodu da omogući izbor.
Povezivanje sa institucijama i javnim dijalogom:
Izmena zakona već je objavljena u u „Službenom glasniku“, koji izdaje Nacionalna štamparija, a Generalna sekretarija za informatičke sisteme javne uprave započela je informativnu kampanju o implementaciji ličnog broja. Očekuje se da će pismo monaha Svete gore uticati na javnu debatu i dodatno osnažiti glasove onih koji se zalažu za dobrovoljnost i poštovanje slobode savesti. Iako ova mera ima organizacijske prednosti, izaziva ozbiljne bojazni u vezi sa privatnošću i verskom slobodom.
Ova situacija otvara ključno pitanje ravnoteže između tehnološkog napretka i očuvanja osnovnih ljudskih prava – pre svega prava na privatnost i slobodu savesti. Monasi Svete gore, kao i mnogi građani, traže da se svakom pojedincu omogući pravo izbora, naglašavajući važnost slobode volje u društvu koje teži duhovnoj i moralnoj ravnoteži.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija.
Supruga poznatog atinskog preduzetnika pred kamerama je posvedočila kako su ikona Bogorodice Osloboditeljice i brojanica sa Svete gore spasili živote njenoj porodici.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
U svečanoj atmosferi crkve Svetog Petra, beogradski nadbiskup i metropolit poručio vernicima da Vaskrs nije samo pobeda nad smrću, već i poziv da svako od nas postane hodočasnik nade.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Jaki potresi jačine 4,8 stepeni po Rihteru osetili su se širom Halkidikija, Soluna, pa čak i u susednim državama. Nadležne službe su u pripravnosti, dok monasi mirno poručuju: „Uzdamо se u Boga.“
Rased ispod Atosa ponovo se aktivirao, izazivajući potres od 4,6 Rihtera. Nadležni sprovode hitne mere, dok je u školama u okolnoj regiji obustavljena nastava. Stručnjaci upozoravaju na nastavak seizmičke aktivnosti u narednom periodu.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
Pod maskom pobožnosti krije se obmana – dvojica samozvanaca, bez blagoslova i kanonskog priznanja, obavljaju bogosluženja i zbunjuju vernike. Mitropolija nemačka Grčke pravoslavne crkve upozorava: čuvajte se onih koji nisu deo kanonskih pravoslavnih crkava.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena...
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
