Dok milioni širom sveta slave Helouvin kao veseli maskenbal, pravoslavni sveštenik apeluje da taj praznik ima mračne, paganske korene i da nema mesta u hrišćanskom domu.
Dok se u svetu 31. oktobar obeležava maskama, bundevama i motivima tame, u duhovnom smislu taj dan za pravoslavne hrišćane predstavlja ozbiljno upozorenje — opomenu da ne mešaju svetlost Hristovu sa senkama paganskih običaja.
Šta je prava priroda Noći veštica?
Noć veštica, ili Helouvin, možda naizgled deluje bezazleno, kao vesela zabava za decu, ali njeno poreklo i značenje duboko su suprotni hrišćanskom učenju. Kako ističe otac Nemanja Krivokapić:
– Vaskrsavanje iz mrtvih se kosi sa zakonima prirode i to ne može niko osim Onaj koji je tvorac tih zakona. Samo pravi pravcati Bog, koji u večnosti postoji i koji je stvorio zemlju i sve nas.
Otac Nemanja podseća da je Hristos došao da spase čoveka i da mu ponovo otvori vrata Carstva Nebeskog, izgubljenog padom praoca Adama:
– Nemoguće je bilo zadobiti Carstvo Božije bez intervencije samoga Boga, a to je Hristos – Bog koji je došao da nam ponovo da mogućnost vaskrsenjem, stradanjem, da nam da mogućnost večnog života.
Schutterstock/Profimedia
Noć veštica možda deluje bezazleno, kao vesela zabava za decu, ali njeno poreklo i značenje duboko su suprotni hrišćanskom učenju, kaže otac Nemanja
Opasnost slavljenja tame
U tom svetlu, svako slavljenje smrti, tame i demonskih sila, makar i kroz masku šale, udaljava čoveka od izvora života – Hrista:
– Neko će reći to je šala, to je dečja igra, ali bi ta deca ili bar njihovi roditelji trebalo da znaju šta je koren te šale. Koren je u paganizmu i idolopoklonstvu keltskih naroda, Irske, Velike Britanije, što je migracijama preneto u Ameriku, gde se formirala na ovaj način i proslavlja kao noć veštica. –
I dok se širom sveta proslavlja „noć veštica“, otac Nemanja skreće pažnju da pravoslavni hrišćani istog dana proslavljaju svetitelje koji su proslavili Boga – Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog.
Sveti primeri VS paganski običaji
– Da praznujemo praznike i slavimo svetitelje, da se ugledamo na njihove živote i činimo ono što je korisno da bismo zadobili večni život, što i jeste smisao našeg života ovde na zemlji. Zaista ima puno toga što treba da radimo da bismo se spasili. Da li to radimo? Neko da, neko ne, neko se pravda da nema vremena, ali opet pored svega toga ima vremena da proslavlja neke tuđe praznike, divi se tuđoj kulturi, tuđim običajima. Evo mi ćemo, ako Bog da zdravlja, proslaviti divne svetitelje, Svetog apostola jevanđelistu Luku, koji je proslavio reč Božiju kroz celu Vaseljenu i Svetog Petra Cetinjskog čudotvorca, divnog svetitelja iz naših krajeva, koji je reč Božiju propovedao ovde u našim krajevima – kaže otac Nemanja i nastavlja da objašnjava koji su koreni praznovanja Noći veštica:
– Koren je u paganizmu i idolopoklonstvu keltskih naroda, Irske, Velike Britanije, što je migracijama preneto u Ameriku, gde se formirala na ovaj način i proslavlja kao noć veštica. Koren je u proslavljanju njihovog božanstva Samajna – Boga smrti, koji u ovo vreme 31. oktobra, kada po njihovom verovanju počinje period truljenja, mraka i smrti, on šalje duše da lutaju po svetu, po zemlji, tražeći neke priloge kojima bi zadovoljili Samajna, koji je u stvari sam Đavo. Neka je njima, koji to slave, sa srećom, ali nama hrišćanima to zaista ne treba.
Otac Nemanja dodaje da je mnogo lepše i spasonosnije da se deca uče našim, pravoslavnim običajima:
– Ako iko ima lepe narodne običaje, onda su to ovi naši, iz kojih omladina može mnogo toga korisnog da nauči, a pored toga i divne crkvene praznike, kojima proslavljamo samoga Boga.
U svetu gde se granice između dobra i zla sve češće brišu, reči sveštenika Krivokapića odzvanjaju kao poziv na razboritost i veru:
– Proslavljajući svetitelje, proslavljamo one koji su se proslavili kroz Boga i ugledamo se na njihov život, da bi se ugledajući se na njih i mi spasili. Proslavljajući njih, mi proslavljamo samoga Boga koji vaskrsava mrtve, koji daje nama večni život, kojem neka je slava i hvala, va vek i vekova, amin.
Pouka Noći veštica iz pravoslavnog ugla je jasna: dok svet oblači maske tame, hrišćanin treba da obuče oružje svetlosti, da proslavlja Boga, a ne da se igra sa senkama koje ne donose život, već zaborav na Njega koji je izvor svake svetlosti i radosti.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Istraživanja arheologa otkrivaju pečat, dodatne prostorije manastirskog kompleksa i predmete koji menjaju sve ono što se do sada znalo o ovoj svetinji.
Dok milioni širom sveta slave Helouvin kao veseli maskenbal, pravoslavni sveštenik apeluje da taj praznik ima mračne, paganske korene i da nema mesta u hrišćanskom domu.
Na mrežama kruže snimci "svetitelja" i "monaštva" koji pozivaju vernike da napišu Amin ili kliknu za „blagoslov“, a starešina hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorava da je to duhovna manipulacija koja koristi tehnologiju i emocije da bi vam izvukla novac.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na mrežama kruže snimci "svetitelja" i "monaštva" koji pozivaju vernike da napišu Amin ili kliknu za „blagoslov“, a starešina hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorava da je to duhovna manipulacija koja koristi tehnologiju i emocije da bi vam izvukla novac.
Iguman manastira Svetog Nikole, otac Ignjatije, tvrdi da znakovi sa glinenih pločica prikazuju geometrijske obrasce, a ne reči, otvarajući novu perspektivu na jednu od najvećih arheoloških dilemma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 21. četvrtak po Duhovima prikazuje kako greh gnoji dušu i zašto je čišćenje uma prvi korak ka miru i Božjoj svetlosti.
Ajete iz sure Eš-Šura (42:52 53) podsećaju da Božija objava može otvoriti srce, usmeriti dušu ka Pravom putu i osvetliti odluke čak i kada ljudsko znanje nije dovoljno.
