Dok milioni širom sveta slave Helouvin kao veseli maskenbal, pravoslavni sveštenik apeluje da taj praznik ima mračne, paganske korene i da nema mesta u hrišćanskom domu.
Dok se u svetu 31. oktobar obeležava maskama, bundevama i motivima tame, u duhovnom smislu taj dan za pravoslavne hrišćane predstavlja ozbiljno upozorenje — opomenu da ne mešaju svetlost Hristovu sa senkama paganskih običaja.
Šta je prava priroda Noći veštica?
Noć veštica, ili Helouvin, možda naizgled deluje bezazleno, kao vesela zabava za decu, ali njeno poreklo i značenje duboko su suprotni hrišćanskom učenju. Kako ističe otac Nemanja Krivokapić:
– Vaskrsavanje iz mrtvih se kosi sa zakonima prirode i to ne može niko osim Onaj koji je tvorac tih zakona. Samo pravi pravcati Bog, koji u večnosti postoji i koji je stvorio zemlju i sve nas.
Otac Nemanja podseća da je Hristos došao da spase čoveka i da mu ponovo otvori vrata Carstva Nebeskog, izgubljenog padom praoca Adama:
– Nemoguće je bilo zadobiti Carstvo Božije bez intervencije samoga Boga, a to je Hristos – Bog koji je došao da nam ponovo da mogućnost vaskrsenjem, stradanjem, da nam da mogućnost večnog života.
Schutterstock/Profimedia
Noć veštica možda deluje bezazleno, kao vesela zabava za decu, ali njeno poreklo i značenje duboko su suprotni hrišćanskom učenju, kaže otac Nemanja
Opasnost slavljenja tame
U tom svetlu, svako slavljenje smrti, tame i demonskih sila, makar i kroz masku šale, udaljava čoveka od izvora života – Hrista:
– Neko će reći to je šala, to je dečja igra, ali bi ta deca ili bar njihovi roditelji trebalo da znaju šta je koren te šale. Koren je u paganizmu i idolopoklonstvu keltskih naroda, Irske, Velike Britanije, što je migracijama preneto u Ameriku, gde se formirala na ovaj način i proslavlja kao noć veštica. –
I dok se širom sveta proslavlja „noć veštica“, otac Nemanja skreće pažnju da pravoslavni hrišćani istog dana proslavljaju svetitelje koji su proslavili Boga – Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog.
Sveti primeri VS paganski običaji
– Da praznujemo praznike i slavimo svetitelje, da se ugledamo na njihove živote i činimo ono što je korisno da bismo zadobili večni život, što i jeste smisao našeg života ovde na zemlji. Zaista ima puno toga što treba da radimo da bismo se spasili. Da li to radimo? Neko da, neko ne, neko se pravda da nema vremena, ali opet pored svega toga ima vremena da proslavlja neke tuđe praznike, divi se tuđoj kulturi, tuđim običajima. Evo mi ćemo, ako Bog da zdravlja, proslaviti divne svetitelje, Svetog apostola jevanđelistu Luku, koji je proslavio reč Božiju kroz celu Vaseljenu i Svetog Petra Cetinjskog čudotvorca, divnog svetitelja iz naših krajeva, koji je reč Božiju propovedao ovde u našim krajevima – kaže otac Nemanja i nastavlja da objašnjava koji su koreni praznovanja Noći veštica:
– Koren je u paganizmu i idolopoklonstvu keltskih naroda, Irske, Velike Britanije, što je migracijama preneto u Ameriku, gde se formirala na ovaj način i proslavlja kao noć veštica. Koren je u proslavljanju njihovog božanstva Samajna – Boga smrti, koji u ovo vreme 31. oktobra, kada po njihovom verovanju počinje period truljenja, mraka i smrti, on šalje duše da lutaju po svetu, po zemlji, tražeći neke priloge kojima bi zadovoljili Samajna, koji je u stvari sam Đavo. Neka je njima, koji to slave, sa srećom, ali nama hrišćanima to zaista ne treba.
Otac Nemanja dodaje da je mnogo lepše i spasonosnije da se deca uče našim, pravoslavnim običajima:
– Ako iko ima lepe narodne običaje, onda su to ovi naši, iz kojih omladina može mnogo toga korisnog da nauči, a pored toga i divne crkvene praznike, kojima proslavljamo samoga Boga.
U svetu gde se granice između dobra i zla sve češće brišu, reči sveštenika Krivokapića odzvanjaju kao poziv na razboritost i veru:
– Proslavljajući svetitelje, proslavljamo one koji su se proslavili kroz Boga i ugledamo se na njihov život, da bi se ugledajući se na njih i mi spasili. Proslavljajući njih, mi proslavljamo samoga Boga koji vaskrsava mrtve, koji daje nama večni život, kojem neka je slava i hvala, va vek i vekova, amin.
Pouka Noći veštica iz pravoslavnog ugla je jasna: dok svet oblači maske tame, hrišćanin treba da obuče oružje svetlosti, da proslavlja Boga, a ne da se igra sa senkama koje ne donose život, već zaborav na Njega koji je izvor svake svetlosti i radosti.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Grčki pevač bio je gost u Patrijaršijskom dvoru, a razgovor nije ostao samo na muzici i predstojećem koncertu. Dotakli su se vere, umetnosti i vrednosti koje povezuju bratske narode.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Neobičan specijalitet iz starih monaških rukopisa pokazuje da su manastirske kuhinje nekada bile mesta u kojima su nastajali iznenađujuće zanimljivi ukusi.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
