Dok milioni širom sveta slave Helouvin kao veseli maskenbal, pravoslavni sveštenik apeluje da taj praznik ima mračne, paganske korene i da nema mesta u hrišćanskom domu.
Dok se u svetu 31. oktobar obeležava maskama, bundevama i motivima tame, u duhovnom smislu taj dan za pravoslavne hrišćane predstavlja ozbiljno upozorenje — opomenu da ne mešaju svetlost Hristovu sa senkama paganskih običaja.
Šta je prava priroda Noći veštica?
Noć veštica, ili Helouvin, možda naizgled deluje bezazleno, kao vesela zabava za decu, ali njeno poreklo i značenje duboko su suprotni hrišćanskom učenju. Kako ističe otac Nemanja Krivokapić:
– Vaskrsavanje iz mrtvih se kosi sa zakonima prirode i to ne može niko osim Onaj koji je tvorac tih zakona. Samo pravi pravcati Bog, koji u večnosti postoji i koji je stvorio zemlju i sve nas.
Otac Nemanja podseća da je Hristos došao da spase čoveka i da mu ponovo otvori vrata Carstva Nebeskog, izgubljenog padom praoca Adama:
– Nemoguće je bilo zadobiti Carstvo Božije bez intervencije samoga Boga, a to je Hristos – Bog koji je došao da nam ponovo da mogućnost vaskrsenjem, stradanjem, da nam da mogućnost večnog života.
Schutterstock/Profimedia
Noć veštica možda deluje bezazleno, kao vesela zabava za decu, ali njeno poreklo i značenje duboko su suprotni hrišćanskom učenju, kaže otac Nemanja
Opasnost slavljenja tame
U tom svetlu, svako slavljenje smrti, tame i demonskih sila, makar i kroz masku šale, udaljava čoveka od izvora života – Hrista:
– Neko će reći to je šala, to je dečja igra, ali bi ta deca ili bar njihovi roditelji trebalo da znaju šta je koren te šale. Koren je u paganizmu i idolopoklonstvu keltskih naroda, Irske, Velike Britanije, što je migracijama preneto u Ameriku, gde se formirala na ovaj način i proslavlja kao noć veštica. –
I dok se širom sveta proslavlja „noć veštica“, otac Nemanja skreće pažnju da pravoslavni hrišćani istog dana proslavljaju svetitelje koji su proslavili Boga – Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog.
Sveti primeri VS paganski običaji
– Da praznujemo praznike i slavimo svetitelje, da se ugledamo na njihove živote i činimo ono što je korisno da bismo zadobili večni život, što i jeste smisao našeg života ovde na zemlji. Zaista ima puno toga što treba da radimo da bismo se spasili. Da li to radimo? Neko da, neko ne, neko se pravda da nema vremena, ali opet pored svega toga ima vremena da proslavlja neke tuđe praznike, divi se tuđoj kulturi, tuđim običajima. Evo mi ćemo, ako Bog da zdravlja, proslaviti divne svetitelje, Svetog apostola jevanđelistu Luku, koji je proslavio reč Božiju kroz celu Vaseljenu i Svetog Petra Cetinjskog čudotvorca, divnog svetitelja iz naših krajeva, koji je reč Božiju propovedao ovde u našim krajevima – kaže otac Nemanja i nastavlja da objašnjava koji su koreni praznovanja Noći veštica:
– Koren je u paganizmu i idolopoklonstvu keltskih naroda, Irske, Velike Britanije, što je migracijama preneto u Ameriku, gde se formirala na ovaj način i proslavlja kao noć veštica. Koren je u proslavljanju njihovog božanstva Samajna – Boga smrti, koji u ovo vreme 31. oktobra, kada po njihovom verovanju počinje period truljenja, mraka i smrti, on šalje duše da lutaju po svetu, po zemlji, tražeći neke priloge kojima bi zadovoljili Samajna, koji je u stvari sam Đavo. Neka je njima, koji to slave, sa srećom, ali nama hrišćanima to zaista ne treba.
Otac Nemanja dodaje da je mnogo lepše i spasonosnije da se deca uče našim, pravoslavnim običajima:
– Ako iko ima lepe narodne običaje, onda su to ovi naši, iz kojih omladina može mnogo toga korisnog da nauči, a pored toga i divne crkvene praznike, kojima proslavljamo samoga Boga.
U svetu gde se granice između dobra i zla sve češće brišu, reči sveštenika Krivokapića odzvanjaju kao poziv na razboritost i veru:
– Proslavljajući svetitelje, proslavljamo one koji su se proslavili kroz Boga i ugledamo se na njihov život, da bi se ugledajući se na njih i mi spasili. Proslavljajući njih, mi proslavljamo samoga Boga koji vaskrsava mrtve, koji daje nama večni život, kojem neka je slava i hvala, va vek i vekova, amin.
Pouka Noći veštica iz pravoslavnog ugla je jasna: dok svet oblači maske tame, hrišćanin treba da obuče oružje svetlosti, da proslavlja Boga, a ne da se igra sa senkama koje ne donose život, već zaborav na Njega koji je izvor svake svetlosti i radosti.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
