Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Ljudi - posebno kada se nalaze u teško životnom periodu, pribegavaju raznim stvarima koje se kose sa verom i pravoslavlje. Tako često srpskim domovima možemo videti neke predmete za koje se veruje da donose sreću, mir, štite od zla - što nije tačno. Naproitv, sveštenici upozoravao da takve stvari mogu samo još više odmoći.
To je slučaj sa Fatiminim okom, koje mnogi dobijaju kao poklon od prijatelja koji su bili na putu u Turskoj.
Po islamskom predanju, Muhamedova ćerka Fatima je svom vereniku poklonila komad plavog stakla i zahvaljujući ovoj amajliji on je uspešno završio svoj put savladavši sve moguće i nemoguće prepreke. Ova jednostavna priča se može pročitati praktično svuda. Međutim, Fatimino oko kao talisman ne potiče iz samog islama, ali je u širokoj upotrebi, kako kod muslimana, tako i pravoslavaca. Ljudi ga kače na vrata kuća i kancelarija, stavljaju ga na odeću odraslima, deci i trudnicama. I sve to s jednim ciljem - da bi se borili protiv uroka i čini.
Neretko se ljudi pitaju šta je tu loše, ne shvatajući da su to paganski običaji, a da je paganstvo, prema rečima duhovnika, u suštini klanjanje demonima i da je ova mila amajlija u vašoj kući - mali đavo.
Hvatač snova, takođe, ne bi trebalo da se nalazi u našim kućama, a obično se stavljaju u spavaće snove, jer dekorativno izgleda.
Svoje gledište o ovoj temi predstavio je ruski sveštenik Aleksandar Jermolin, koji upozorava da "mogu da se dožive grozne stvari".
Naime, u kulturi u kojoj je nastao ima duboku simboliku.
Legenda kaže da jedna majka nije mogla da uspava svoje dete koje je stalno plakalo. Tada ju je mudra starica savetovala da napravi magični talisman koji će odneti sve loše snove, a beba će mirno spavati. Majka je isplela hvatač snova i postavila ga iznad detetovog kreveta. Te noći dete je počelo mirno da spava, a ova priča pročula se dalje, pa su i druge žene počele da prave hvatače snova za svoju decu.
Sačinjen je od drvenog obruča koji je ispunjen imitacijom paukove mreže. Na dnu obruča nalaze se kožne trake koje vezuju perje. Oblik hvatača snova je uvek krug jer predstavlja krug života, silu kao Sunce i Mesec koje putuju svakog dana i dana preko neba. Autentični hvata;i snova su obično male veličine i imaju svete ukrase kao što su perje i perle, javlja Stil.
Hvatači snova obično se nalaze oko vrata ili prozora, posebno dece, da bi snimili sve snove. Tokom noći, dok osoba spava, dobri snovi prolaze kroz središnju rupu i preko perja se spuštaju u san osobe, a loši snovi ostaju uhvaćeni u mrežu i spaljuju se snagom prvog jutarnjeg sunca.
Ipak Biblija kaže nikakve zamke ne mogu da nas odbrane od loših snova već samo okretanje Hristu.
- Postoji i mogućnost demonskog uzroka loših snova, ali uopšte, to se javlja samo ako se neko okreće okultnim ouijskim pločama, ritualima itd. Grozne stvari mogu da se dožive kao deo demonskog uticaja i uznemiravanja. Biblija ne nudi nikakva rešenja u vidu zamki ili drugih sredstava borbe, već smatra da je jedini način da se taj demonski uticaj zaustavi, okretanje Hristu, priznavanje greha i njegovo odbacivanje.
Jedan sveštenik izneo je jasan stav o hvataču snova.
- Često je dovoljno reći da to nije spojivo s pravoslavljem, jer ili ste pravoslavac ili paganin (okultista itd.). Ipak nekome ne bude ni to dovoljno pa je potrebno ispričati nešto o tome da je paganstvo u suštini klanjanje demonima i da je ta amajlija u vašoj kući – mali đavo. Niko ne želi u kući da ima nešto tako, zar ne - kaže sveštenik i dodaje:
- Ono što je najvažnije je da samo Bog svoja dobra daje besplatno, ona ne koštaju ništa, dok demoni zahtevaju plaćanje svojih "usluga" i za uzvrat traže ono najdragocenije što čovek ima- njegovu besmrtnu dušu, rekao je ruski sveštenik Aleksandar Jermolin upitan da objasni značenje amajlije turskog oka.
Otac Viso je popravljao krov crkve kada se on urušio, a on propao unutar crkvenog objekta. U Vašingtonu, Srpkinja Tatjana Rajić i Amerikanac Kristofer Rou pronašli su zajednički put kroz pravoslavnu veru, spajajući tradiciju i novu porodicu u jedinstvenom venčanju koje je okupilo prijatelje i porodicu, jačajući mostove između dva kontinenta. Ljudi koji dolaze u crkvu zaista veruju da molitve sveštenika imaju isceliteljske moći. Suočeni s gubitkom tradicionalnih vrednosti, konfuzijom rodnih identiteta i liberalizacijom protestantskih zajednica, sve veći broj Amerikanaca, naročito muškaraca, spas i red pronalazi u starim liturgijama, tišini, asketizmu i strukturi pravoslavne vere.
Shutterstock/Bill Chizek
Duhovna riznica
19:49 | 19.05.2025
STRAHOTA U ALBANIJI! Poznati sveštenik pao sa krova crkve! U TEŠKOM STANJU, HELIKOPTEROM PREBAČEN ZA TIRANU!
Duhovna riznica
19:43 | 11.06.2025
VENČANJE U SRCU AMERIKE UZ SRPSKE OBIČAJE: Kristofer je zbog Tatjane zavoleo pravoslavlje, a na svadbi su im bili i američki kongresmeni
Crkve i manastiri
18:12 | 11.06.2025
OVDE SE ČUDA DEŠAVAJU: Vernici hrle u crkvu kod Valjeva i tu nalaze spas! "Tražimo uzrok i krećemo sa molitvama"
Duhovna riznica
12:01 | 12.06.2025
ZAŠTO AMERIKANCI MASOVNO NAPUŠTAJU PROTESTANTIZAM I PRELAZE U PRAVOSLAVLJE: Američki muškarci beže od "vouk" Hrista i pronalaze istinu na istoku
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
U besedi za 28. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas ka širem smislu Božjeg stvaranja, u kojem ništa nije slučajno i ništa nije uzaludno.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
U besedi za 28. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas ka širem smislu Božjeg stvaranja, u kojem ništa nije slučajno i ništa nije uzaludno.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Amvrosija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Ignjatija Bogonosca. Katolici su u trećoj nedelji Adventa i slave Svetog Zefirina. Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnim molitvama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
