Zašto se naši savremenici tako lako „pecaju“ na banalnu ezoteriku koju predstavlja i Fatimino oko?
Nazar je čest prizor u Turskoj, Siriji, Libanu, Egiptu, Jermeniji, Iranu, Avganistanu, Grčkoj, Iraku, Kipru i Azerbejdžanu, gde se kači u kućama, kancelarijama, automobilima ili se uklapa u nakit i ukrase.
Tipični nazar se pravi od ručno pravljenog stakla. Boji se u tamnoplavu, belu, svetloplavu i crnu boju, uz to praveći koncentrične krugove ili suzolike elipsoidne oblike. Ponekad tamnplavu boju zamenjuje zlatna.
Međutim, Fatimino oko kao talisman ne potiče iz samog islama, ali je u širokoj upotrebi, kako kod muslimana, tako i pravoslavaca. Ljudi ga kače na vrata kuća i kancelarija, stavljaju ga na odeću odraslima, deci i trudnicama. I sve to s jednim ciljem – da bi se borili protiv uroka i čini.
O čuvanju Fatiminog oka govorio je ruski sveštenik Aleksandar Jermolin, a prenosi BastaBalkana.com.
- U Rusiji vlada neobjašnjiva ljubav prema svemu okultnom i paranormalnom, turske amajlije su se čvrsto ukorenile. Tim pre što su pale na blagodatno tle. Ljudi, umorni od dugogodišnjeg državnog ateizma, počeli su da teže veri. Nažalost, mnogi su dorasli samo do apstraktne „vere u duši“, koja sve meša na jednu ezoteričnu gomilu.
Zašto se naši savremenici tako lako „pecaju“ na banalnu ezoteriku koju predstavlja i Fatimino oko?
- Za većinu ljudi orijentir je ono što je njima samima vredno. Jedna od glavnih karakteristika našeg vremena jeste nedostatak autoriteta. Kad nema autoriteta, sve se meša. Zato u jednom domu možete videti tursko oko, kineske žabe i simboli godine i sve to zajedno sa slovenskim paganstvom, a često i sa ikonama - kaže on. Dodaje da to može biti i opasno.
- Često je dovoljno reći da to nije spojivo s pravoslavljem, jer ili ste pravoslavac ili paganin (okultista itd.). Ipak nekome ne bude ni to dovoljno pa je potrebno ispričati nešto o tome da je paganstvo u suštini klanjanje demonima i da je ta amajlija u vašoj kući – mali đavo. Niko ne želi da u kući ima nešto tako, zar ne?
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Ko je i kada naslikao ovu Kazansku ikonu – nije poznato. Najraniji opis sačuvan je u popisu crkvene imovine iz 1822. godine: Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja. U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor. Govoreći o sekularizaciji i teološkom slabljenju unutar Pravoslavne Crkve, ali i o inauguraciji pape Lava XIV, grčki mitropolit uputio je snažnu poruku o očuvanju pravoslavne vere.
Shutterstock/Andrew Angelov/Wikipedia
Crkve i manastiri
16:22 | 09.05.2025
"OVDE SAM OSETILA BOŽIJU SILU, OZDRAVILA SAM PRED IKONOM": Neverovatno svedočanstvo Natalije o velikoj svetinji
Duhovna riznica
15:41 | 13.05.2025
VELIKI RUSKI DUHOVNIK PRERUŠEN U PROSJAKA POSETIO SRPSKE MANASTIRE: Niko nije znao da je to on - sve je slučajno otkriveno
Duhovna riznica
13:40 | 20.05.2025
DA LI JE ZABRANJENO CELIVATI I DODIRIVATI IKONE ODMAH POSLE PRIČEŠĆA? Evo šta govore vernici, a šta kaže Crkva
Duhovna riznica
23:17 | 20.05.2025
“MNOGE TRAGEDIJE BI BILE IZBEGNUTE, DA JE ZAPAD OSTAO VERAN VERI SVETIH OTACA”: Vladika Maksim oštrom kritikom uzdrmao svet posle ustoličenja novog pape
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Bratski ton i blagoslovi u čestitki odražavaju vekovno pravoslavno jedinstvo dva naroda.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
