Ovo pravilo je uspostavljeno još u vreme Vizantije.
U eri digitalnih dokumenata i štampanih potpisa, Srpska pravoslavna crkva i dalje čuva viševekovnu tradiciju, koja nosi duboku istorijsku i kanonsku simboliku.
Reč je o boji mastila kojom crkveni velikodostojnici potpisuju zvanična akta.
Dok se u svetovnom pravu i administraciji ljudi potpisuju uglavnom plavom ili crnom bojom, u crkvenoj jerarhiji postoji strogo pravilo: srpski patrijarh se potpisuje isključivo zelenim mastilom, dok svi ostali arhijereji koriste plavu ili crnu boju.
Da bismo razumeli zašto patrijarh piše zelenom bojom, moramo se vratiti u srednji vek, tačnije u Vizantijsko carstvo.
Vizantijski carevi su imali ekskluzivno pravo da potpisuju dokumente crvenim (porfirnim) mastilom, koje je simbolizovalo carsku vlast i krv.
Kada je srpska crkva dobila autokefalnost, a kasnije podignuta na nivo patrijaršije u vreme cara Dušana, srpski patrijarsi su preuzeli određene carske prerogative.
Kako crvena boja pripada svetovnom vladaru, crkveni poglavari su izabrali zelenu boju - boju koja u hrišćanskoj ikonografiji i teologiji simbolizuje Svetog duha, život, obnovu i duhovnu vlast.
Tokom vekova turskog ropstva, kada su patrijarsi često bili i narodne vođe (etnarh), ovaj zeleni potpis ostao je ključni simbol očuvanja srpske duhovnosti i identiteta. Danas zeleno mastilo više nema političku težinu kakvu je imalo u srednjem veku, ali ima ogromnu administrativnu i simboličku vrednost.
Strogo odvajanje zelene od plave i crne boje jasno oslikava crkvenu jerarhiju i podseća da je patrijarh "prvi među jednakima".
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja. U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata. Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu i emotivnu čestitku u kojoj ističe duhovno zajedništvo, istorijsku povezanost i poruku koja je odjeknula širom pravoslavnog sveta. Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana. Budi deo Religija.rs zajednice.
shutterstock_SimoneN
KOME I ZAŠTO GODINAMA SMETA VLADIKA IRINEJ BULOVIĆ: Udari na jednog od najuticajnijih episkopa Srpske pravoslavne crkve
PONOSIM SE HRVATSKIM IMENOM, ALI ČEZNEM ZA BRAĆOM SRBIMA: Kako su katolici na Visu masovno prelazili u pravoslavlje u vremenu velikih previranja na Jadranu
REČI KOJE SU SPOJILE BEOGRAD I TBILISI: Patrijarh Porfirije uputio čestitku novoizabranom poglavaru Gruzijske pravoslavne crkve
ZAŠTO JE PATRIJARH PAVLE PREDLAGAO DA PETROVSKI POST TRAJE SVEGA SEDAM DANA: Sveštenik Aleksandar Praščević o onome što malo vernika zna
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Sveti Dimitrije rođen je u Solunu, u uglednoj i pobožnoj porodici.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News