U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Na Svetoj gori, mestu gde vreme ne teče po zakonima savremenog sveta, časovnik na koji smo navikli gotovo da gubi svoj značaj. U ovom duhovnom središtu pravoslavnog monaštva vreme se računa prema vizantijskom sistemu, u skladu sa drevnim tipikom koji prati zalazak sunca, a ne ponoć kao početak novog dana.
Zvanično, na Atosu se koristi stari julijanski kalendar, dok se vreme meri po vizantijskom načinu računanja. Prema ovom sistemu, dvanaest sati ne označava podne, već trenutak zalaska sunca, čime se monaški život usklađuje sa prirodnim ritmom koji je Bog uspostavio prilikom stvaranja sveta. Ova praksa ima duboko duhovno značenje, jer monasi ne teže ljudskim merilima vremena, već neprekidnom bogosluženju i harmoniji sa prirodnim poretkom.
Dnevni monaški raspored podeljen je na tri osmočasovna ciklusa, namenjena molitvi, radu i odmoru. Za razliku od sveta, gde su obroci često precizno vremenski određeni, na Svetoj Gori obeduje se dva puta dnevno, prema vizantijskom tipu. O tome svedoče i reči jeromonaha Siluana Svetogorca:
- Mi nemamo tri obroka, u manastiru imamo dva. Jedan se zove ručak, drugi se zove večera. Ručak je malo ranije, ali mi ga zovemo ručak. Imamo i drugačije vreme, po Vizantijskom tipiku. Kada je na Svetoj Gori zalazak sunca, tada je tačno 12 sati, tako se i računa. Imamo dva sata: jedan koji pokazuje ovo naše vreme, drugi koji pokazuje vizantijsko vreme. To je sve ustanovljeno vekovima, to nije od sada.
Ovakav način računanja vremena svedoči o neprekinutom kontinuitetu sa vizantijskom tradicijom, koja je vekovima oblikovala pravoslavno monaštvo. Svetogorski monasi žive u neprekidnom duhovnom ritmu, gde se granice između dana i noći stapaju u neprestanoj molitvi i bogosluženju. Na Svetoj Gori vreme nije samo mera prolaznosti, već podsećanje na večnost, u koju svaki monah, tihim korakom, stremi.
Obeležavajući praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, osnivača ove srpske svetinje na Svetoj Gori, iguman Metodije sa bratstvom dočekao je episkopa Justina. U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo. Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima. Bez mesa i mlečnih proizvoda, ali sa neodoljivom aromom i savršenim spojem sastojaka – otkrijte recept za jedinstvenu musaku sa Svete gore koja donosi duh monaške trpeze u vaš dom!
Printscreen Svetigora
VIDEO
Aktuelno iz SPC
10:38 | 26.02.2025
DANAS JE VELIKI DAN U HILANDARU: Ktitorska slava okupila monaštvo, arhijereje i reku hodočasnika
Duhovna riznica
02:05 | 03.03.2025
POČEO JE STROGI POST I POTPUNA TIŠINA: Monasi u trodnevnoj molitvi bez hrane i vode!
Duhovna riznica
21:14 | 06.03.2025
VAŽNA PORUKA IGUMANA HILANDARA: Bez ovoga nema pravog posta!
Posni recepti
09:55 | 21.03.2025
TAJNA MANASTIRSKE KUHINJE KOJU SVI MOGU DA ISPROBAJU: Svetogorska musaka – savršen posni ručak koji osvaja bogatstvom ukusa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dalmat je zajedno sa sinom jedincem Faustom, otišao u manastir kod starca Isakija.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Verni narod se sabrao u Hramu Svete prepodobne Paraskeve, dok je mitropolit mileševski Atanasije pozivao vernike da u kriznim vremenima jačaju u veri i predaju Gospodu svoje misli i dela.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Monasi prvi primetili vatru u blizini Svete carske lavre, pa i sami učestvovali u gašenju.
Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Nikada više ljudi ne govori o potrebi za mirom, a paradoksalno, nikada više nismo bili okruženi sukobima, ratovima i nasiljem.
Pravoslavlje jasno pokazuje da je unutrašnji mir dar koji se zadobija ne spoljnim okolnostima, već unutrašnjim preobražajem.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Nema ni mesec dana kako je Hram osveštan
Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
