U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Na Svetoj gori, mestu gde vreme ne teče po zakonima savremenog sveta, časovnik na koji smo navikli gotovo da gubi svoj značaj. U ovom duhovnom središtu pravoslavnog monaštva vreme se računa prema vizantijskom sistemu, u skladu sa drevnim tipikom koji prati zalazak sunca, a ne ponoć kao početak novog dana.
Zvanično, na Atosu se koristi stari julijanski kalendar, dok se vreme meri po vizantijskom načinu računanja. Prema ovom sistemu, dvanaest sati ne označava podne, već trenutak zalaska sunca, čime se monaški život usklađuje sa prirodnim ritmom koji je Bog uspostavio prilikom stvaranja sveta. Ova praksa ima duboko duhovno značenje, jer monasi ne teže ljudskim merilima vremena, već neprekidnom bogosluženju i harmoniji sa prirodnim poretkom.
Dnevni monaški raspored podeljen je na tri osmočasovna ciklusa, namenjena molitvi, radu i odmoru. Za razliku od sveta, gde su obroci često precizno vremenski određeni, na Svetoj Gori obeduje se dva puta dnevno, prema vizantijskom tipu. O tome svedoče i reči jeromonaha Siluana Svetogorca:
- Mi nemamo tri obroka, u manastiru imamo dva. Jedan se zove ručak, drugi se zove večera. Ručak je malo ranije, ali mi ga zovemo ručak. Imamo i drugačije vreme, po Vizantijskom tipiku. Kada je na Svetoj Gori zalazak sunca, tada je tačno 12 sati, tako se i računa. Imamo dva sata: jedan koji pokazuje ovo naše vreme, drugi koji pokazuje vizantijsko vreme. To je sve ustanovljeno vekovima, to nije od sada.
Ovakav način računanja vremena svedoči o neprekinutom kontinuitetu sa vizantijskom tradicijom, koja je vekovima oblikovala pravoslavno monaštvo. Svetogorski monasi žive u neprekidnom duhovnom ritmu, gde se granice između dana i noći stapaju u neprestanoj molitvi i bogosluženju. Na Svetoj Gori vreme nije samo mera prolaznosti, već podsećanje na večnost, u koju svaki monah, tihim korakom, stremi.
Obeležavajući praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, osnivača ove srpske svetinje na Svetoj Gori, iguman Metodije sa bratstvom dočekao je episkopa Justina. U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo. Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima. Bez mesa i mlečnih proizvoda, ali sa neodoljivom aromom i savršenim spojem sastojaka – otkrijte recept za jedinstvenu musaku sa Svete gore koja donosi duh monaške trpeze u vaš dom!
Printscreen Svetigora
VIDEO
Aktuelno iz SPC
10:38 | 26.02.2025
DANAS JE VELIKI DAN U HILANDARU: Ktitorska slava okupila monaštvo, arhijereje i reku hodočasnika
Duhovna riznica
02:05 | 03.03.2025
POČEO JE STROGI POST I POTPUNA TIŠINA: Monasi u trodnevnoj molitvi bez hrane i vode!
Duhovna riznica
21:14 | 06.03.2025
VAŽNA PORUKA IGUMANA HILANDARA: Bez ovoga nema pravog posta!
Posni recepti
09:55 | 21.03.2025
TAJNA MANASTIRSKE KUHINJE KOJU SVI MOGU DA ISPROBAJU: Svetogorska musaka – savršen posni ručak koji osvaja bogatstvom ukusa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
U svečanoj atmosferi crkve Svetog Petra, beogradski nadbiskup i metropolit poručio vernicima da Vaskrs nije samo pobeda nad smrću, već i poziv da svako od nas postane hodočasnik nade.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
Pod maskom pobožnosti krije se obmana – dvojica samozvanaca, bez blagoslova i kanonskog priznanja, obavljaju bogosluženja i zbunjuju vernike. Mitropolija nemačka Grčke pravoslavne crkve upozorava: čuvajte se onih koji nisu deo kanonskih pravoslavnih crkava.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena...
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
