U svetinji gde se vera pretače u nadu, a tišina u blagodat, episkop bihaćko-petrovački predvodio je bogosluženje u manastiru Ostrog, okupljajući vernike uoči Strasne sedmice i Hristovog Vaskrsenja.
U tihom uznesenju manastira Ostroga, u okrilju kamene stene i nebeskog mira, kao što večnost prigrli dušu koja se pred Bogom smiri, sabrala se u dane Velikog posta verna čeljad da učestvuje u liturgiji kraj moštiju Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije, u dvodnevnoj poseti ovoj svetinji, služio je svetu čiturgiju u donjem manastiru, u crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice, pored netruležnih moštiju svetitelja koji vekovima čini čudesa i okuplja umorne, ranjene i pokajane. Sasluživao je protoprezviter-stavrofor Marinko Radmilo, a molitveno je prisustvovao i arhimandrit Danilo, iguman manastira Dubrave. Pojanjem su bogosluženje ulepšali jeromonah Roman i bogoslovi.
Okupljenom narodu, koji se u molitvenom duhu uspinjao stepenicama spasenja ka ovom svetilištu, vladika Sergije uputio je pastirsku poruku, utemeljenu na istini pokajanja i snazi Božije prisutnosti u srcima čistima:
— Na zdravlje i spasenje molitva i sveto pričešće svima nama koji smo se sabrali u ove dane pred Svetu Strasnu sedmicu i najsvetlije Hristovo Vaskrsenje — poručio je vladika, pozvavši sve prisutne da se u duhu smirenja ispovedaju pred Svetim Vasilijem i pred samim živim i istinitim Bogom, koji, kako reče, prebiva ne samo u telu svetitelja, već i u svakome od nas, ukoliko očistimo srce svoje.
— Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti — podsetio je vladika na Gospodnje reči, ističući da se tek kroz očišćenje duše i tela otvara pogled ka večnosti i prepoznavanju Boga u nama. Bog koga je video Mojsije na Sinaju i koga je video Sveti Vasilije, taj Bog i danas silazi među nas, leči, teši, uči i daruje nadu.
U blagoslovu svoje arhipastirske besede, episkop Sergije je zamolio Gospoda da podari snage i kreposti da izdržimo ne samo post, već i čitav život u pokajanju i dobrim delima, da bi nas Bog pogledao i ne bi okrenuo lice Svoje od nas.
Sabrani su, osnaženi blagodaću svetog pričešća, iz crkve Vavedenja izlazili sa mirom na licima, noseći u duši oganj vere i nadu da će Sveti Vasilije i dalje biti njihov nebeski zastupnik, lekar tela i duše, stub Crkve i uteha narodu.
— Neka nas Gospod, molitvama Svetog oca Vasilija, blagoslovi da dočekamo svetlo Hristovo Vaskrsenje u duhovnoj radosti — zaključio je vladika, pozvavši na jedinstvo u veri, pokajanju i ljubavi prema Bogu i bližnjima.
U Ostrogu, gde se zemlja dodiruje sa nebom, a molitva pretvara u blagodat, i ovog dana čulo se nečujno kucanje večnosti u srcima onih koji se istinski nadaju — jer gde je Sveti Vasilije Ostroški, tu je i Bog.
Ukoliko niste u mogućnosti da posvetite svetinju nadomak Srbije ovom velikom svecu se možete pomoliti sledećim rečima.
Učesnici marša su tokom tog puta stekli podršku mnogih pojedinaca, organizacija, medija i brojnih vjernika koji su ih aplauzom dočekali pod Ostrogom
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Za vreme Nerona, kada je krenulo gonjenje hrišćana i kada je apostol Pavle posečen, posečena su i ova tri apostola.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
