Učesnici marša su tokom tog puta stekli podršku mnogih pojedinaca, organizacija, medija i brojnih vjernika koji su ih aplauzom dočekali pod Ostrogom
Sedam čuvara Okružnog zatvora u Beogradu i jedan policajac uspešno su prepešačili više od 400 kilometara od Beograda do Ostroga u Crnoj Gori kako bi pomogli da se prikupi što više novca za lečenje sedmogodišnjeg dečaka Nemanje Ljutića, koji je teško oboleo od posledica infekcije malim boginjama.
- Cilј humanitarnog hodočašća (humanitarne akcije) je da se prikupi što više novca za troškove tretmana matičnim ćelijama u inostranstvu, fizikalne terapije, logopedske i defektološke tretmane, elektrostimulacije, ortopedska pomagala, za tretmane u hiperbaričnoj komori, kao i za putne troškove i smeštaj dečaka i njegove porodice - navodi se u saopštenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Dečak Nemanja Ljutić boluje od subakutnog sklerozirajućeg panencefalitisa, nastalog kao posledica direktne infekcije morbilama, zbog čega je nepokretan, ima spazam u rukama i nogama, ne prati pogledom, ali reaguje na zvuk i hrani se uz pomoć sonde koja mu je stavlјena preventivno kako se ne bi ugušio.
Kako se dodaje, učesnici marša su tokom tog puta stekli podršku mnogih pojedinaca, organizacija, medija i brojnih vjernika koji su ih aplauzom dočekali pod Ostrogom.
- Ovi humani lјudi su po drugi put za godinu dana uspeli da pređu 440 kilometara od manastira Rakovica, u kome počivaju mošti blaženo počivšeg patrijarha Pavla, do manastira Ostroga, u kome se nalaze mošti Svetog Vasilija Ostroškog - rekao je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević i dodao da su oni u martu prošle godine pešačili do Ostroga i za osmogodišnju Anastasiju Zafirović, obolelu od cerebralne paralize kako bi mogla da nastavi sa lečenjem u inostranstvu.
U skitu Svetog Jovana kod Nikšića služeno opelo monahu Teofanu, podvižniku koga vernici pamte po mudrim savetima i neizmernoj posvećenosti veri
U crnogorsku svetinju se uputila nakon dužeg vremenskog perioda, kako bi se pomolila Svetom Vasiliju Ostroškom.
Dejan Ševković i njegov pas Ikona pronašli su devojčicu s Uba u zoru, nakon dramatične noći potrage. U razgovoru za sajt religija.rs otkriva kako su crkvena zvona i vera u Boga vodili njihov put ka spasenju deteta.
Ukoliko niste u mogućnosti da posvetite svetinju nadomak Srbije ovom velikom svecu se možete pomoliti sledećim rečima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
Vernici misle da će, ako ostave papuče, brojanice, majice, kape, prstenje i slične predmete na putu prema Ostrogu - Sveti Vasilije pomoći onome kome predmet pripada.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
