Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Manastir Ostrog vekovima je mesto molitve, poklonjenja i nade za hiljade vernika koji u ovu veliku pravoslavnu svetinju dolaze iz svih krajeva sveta. Uklesan u stene Ostroške grede, ovaj manastir za pravoslavne hrišćane nije samo kulturno-istorijski spomenik, već živo mesto vere i duhovnog susreta sa Svetim Vasilijem Ostroškim Čudotvorcem.
Zato je najava izgradnje solarne elektrane u široj okolini manastira izazvala zabrinutost među vernicima i manastirskim bratstvom. Pitanje koje se sve glasnije postavlja jeste da li bi ovaj projekat mogao da ugrozi prirodni ambijent i jedinstvenu celinu koja vekovima okružuje jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja.
Povodom ovih nedoumica oglasila se i Mitropolija crnogorsko-primorska, koja je ukazala na potrebu da se pažljivo sagledaju sve moguće posledice izgradnje planirane elektrane i zaštite vrednosti koje Ostrog čine neponovljivim mestom vere i hodočašća.
„Povodom najave izgradnje solarne elektrane u široj okolini manastira Ostrog, podstaknuti zabrinutošću manastirskog bratstva i velikog broja vernika, nužno je da se javno zapitamo o mogućim negativnim posledicama koje bi realizacija ovog projekta mogla imati po duhovne, ambijentalne, kulturne i istorijske vrednosti naše najveće svetinje i jednog od najznačajnijih pravoslavnih svetilišta“, navodi se u saopštenju Mitropolije.
Zašto je prostor oko Ostroga više od prirodnog ambijenta
Kako ističe Mitropolija vrnogorsko-primorska, značaj Ostroga ne ogleda se samo u samom manastirskom kompleksu, već i u prirodnom prostoru koji ga okružuje. Taj prostor je vekovima deo identiteta svetinje i zajedno sa njom predstavlja neraskidivu celinu koju vernici doživljavaju kao posebno mesto duhovnog mira.
„Manastir Ostrog predstavlja neprocenjivo duhovno, kulturno i istorijsko dobro Crne Gore, ali i šireg pravoslavnog sveta. Njegov značaj ne počiva samo na manastirskom kompleksu, već i na prirodnom okruženju koje vekovima čini neraskidivu celinu sa svetinjom i predstavlja sastavni deo njenog prepoznatljivog identiteta“, navodi se u saopštenju.
Mitropolija je posebno ukazala na to da, prema njenim saznanjima, investitor i nadležne institucije nisu zvanično upoznali Mitropoliju crnogorsko-primorsku sa planovima za realizaciju ovog projekta, niti su, kako se navodi, o tome bili obavešteni meštani Bogetića i šire okoline.
Profimedia
Manastir Ostrog
U saopštenju se ocenjuje da takav postupak ostavlja utisak nedovoljne otvorenosti u procesu donošenja odluka i otvara pitanje da li su sve važne okolnosti dovoljno razmotrene pre početka realizacije projekta.
„Posebno zabrinjava činjenica da investitor i nadležne institucije koje su donosile odluke u vezi sa odobravanjem realizacije ovog projekta nisu našle za shodno da sa svojim namerama zvanično upoznaju Mitropoliju crnogorsko-primorsku, a, koliko nam je poznato, ni meštane Bogetića i šire okoline“, navodi se u saopštenju.
Između energetske tranzicije i očuvanja svetog prostora
Mitropolija naglašava da ne dovodi u pitanje značaj razvoja obnovljivih izvora energije, ali ističe da svaki projekat mora biti usklađen sa zaštitom prostora od posebnog kulturnog, istorijskog i duhovnog značaja.
„Razvoj obnovljivih izvora energije jeste važan i neophodan cilj savremenog društva. Ipak, takvi projekti moraju biti planirani na način koji ne dovodi u pitanje očuvanje kulturne baštine, prirodnog ambijenta i prostora od prvorazrednog značaja, kakav je prostor oko ove svetinje“, poručuje se u saopštenju.
Zbog toga Mitropolija smatra da je potrebno ponovo razmotriti predviđenu lokaciju solarne elektrane i pronaći druga rešenja koja bi omogućila razvoj energetske infrastrukture, a da pritom ne naruše izgled, autentičnost i celovitost prostora oko manastira Ostrog.
„Upravo zato smatramo da je neophodno preispitati planiranu lokaciju solarne elektrane i razmotriti alternativna rešenja koja bi omogućila razvoj energetske infrastrukture bez narušavanja autentičnosti i integriteta prostora oko manastira Ostrog“, navodi se u saopštenju.
Mitropolija je pozvala državne institucije, stručnjake iz oblasti zaštite kulturne baštine, prostornog planiranja i zaštite prirode, kao i investitora, da kroz otvoren i odgovoran razgovor pronađu rešenje zasnovano na stručnim procenama, zakonskim okvirima i poštovanju značaja ovog svetog prostora.
Apel za dijalog i trajnu zaštitu Ostroga
„Pozivamo nadležne državne institucije, stručnjake iz oblasti zaštite kulturne baštine, prostornog planiranja i zaštite prirode, kao i investitora, da kroz otvoren, odgovoran i transparentan dijalog pronađu stručno i zakonito rešenje koje će u punoj meri uvažiti javni interes i obezbediti trajnu zaštitu ovog jedinstvenog prostora“, navodi se u saopštenju.
Na kraju, Mitropolija podseća da zaštita nasleđa i razvoj društva nisu suprotstavljeni ciljevi. Kako se ističe, moguće je pronaći rešenja koja će omogućiti napredak u oblasti energetike, ali bez ugrožavanja najvrednijih duhovnih i kulturnih dobara.
„Uvereni smo da se razvoj i zaštita nasleđa ne isključuju, već da je moguće pronaći rešenja koja će istovremeno doprineti energetskoj tranziciji i očuvanju najvrednijih duhovnih i kulturnih dobara. Manastir Ostrog zaslužuje posebnu pažnju i najviši stepen zaštite prilikom donošenja svih odluka koje mogu uticati na njegov integritet, autentičnost i prepoznatljivost“, zaključuje se u saopštenju Mitropolije crnogorsko-primorske.
Dok jedno crkveno predanje govori o neslaganju oko odnosa prema Rimu, istorijski izvori otkrivaju složeniju sliku vremena u kojem su pravoslavni jerarsi pokušavali da sačuvaju veru i narod između velikih sila.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Iako se projekat ne nalazi na manastirskom zemljištu, planirani kompleks otvorio je pitanje očuvanja ambijenta, pogleda i duhovnog doživljaja puta ka mestu gde počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Reči velikog rumunskog duhovnika o anđelu sa krštenja otvaraju pitanje koje vekovima zaokuplja vernike: ko prati čoveka kada napusti ovaj svet i kakvu mu poruku tada donosi.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
D. T. (27) uhapšen je zbog sumnje da je 1. decembra prošle godine nasilno otvorio vrata hrama u Gornjim Breznima kod Plužina i odneo novac koji su vernici ostavljali kao prilog.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
D. T. (27) uhapšen je zbog sumnje da je 1. decembra prošle godine nasilno otvorio vrata hrama u Gornjim Breznima kod Plužina i odneo novac koji su vernici ostavljali kao prilog.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Paroh podgorički govorio je o darovima koje čovek prima od Boga, odgovornosti koju oni nose, ali i o strahu koji ne sme da postane stanje iz kojeg čovek više ne vidi sopstvene mogućnosti.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
