Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Manastir Ostrog vekovima je mesto molitve, poklonjenja i nade za hiljade vernika koji u ovu veliku pravoslavnu svetinju dolaze iz svih krajeva sveta. Uklesan u stene Ostroške grede, ovaj manastir za pravoslavne hrišćane nije samo kulturno-istorijski spomenik, već živo mesto vere i duhovnog susreta sa Svetim Vasilijem Ostroškim Čudotvorcem.
Zato je najava izgradnje solarne elektrane u široj okolini manastira izazvala zabrinutost među vernicima i manastirskim bratstvom. Pitanje koje se sve glasnije postavlja jeste da li bi ovaj projekat mogao da ugrozi prirodni ambijent i jedinstvenu celinu koja vekovima okružuje jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja.
Povodom ovih nedoumica oglasila se i Mitropolija crnogorsko-primorska, koja je ukazala na potrebu da se pažljivo sagledaju sve moguće posledice izgradnje planirane elektrane i zaštite vrednosti koje Ostrog čine neponovljivim mestom vere i hodočašća.
„Povodom najave izgradnje solarne elektrane u široj okolini manastira Ostrog, podstaknuti zabrinutošću manastirskog bratstva i velikog broja vernika, nužno je da se javno zapitamo o mogućim negativnim posledicama koje bi realizacija ovog projekta mogla imati po duhovne, ambijentalne, kulturne i istorijske vrednosti naše najveće svetinje i jednog od najznačajnijih pravoslavnih svetilišta“, navodi se u saopštenju Mitropolije.
Zašto je prostor oko Ostroga više od prirodnog ambijenta
Kako ističe Mitropolija vrnogorsko-primorska, značaj Ostroga ne ogleda se samo u samom manastirskom kompleksu, već i u prirodnom prostoru koji ga okružuje. Taj prostor je vekovima deo identiteta svetinje i zajedno sa njom predstavlja neraskidivu celinu koju vernici doživljavaju kao posebno mesto duhovnog mira.
„Manastir Ostrog predstavlja neprocenjivo duhovno, kulturno i istorijsko dobro Crne Gore, ali i šireg pravoslavnog sveta. Njegov značaj ne počiva samo na manastirskom kompleksu, već i na prirodnom okruženju koje vekovima čini neraskidivu celinu sa svetinjom i predstavlja sastavni deo njenog prepoznatljivog identiteta“, navodi se u saopštenju.
Mitropolija je posebno ukazala na to da, prema njenim saznanjima, investitor i nadležne institucije nisu zvanično upoznali Mitropoliju crnogorsko-primorsku sa planovima za realizaciju ovog projekta, niti su, kako se navodi, o tome bili obavešteni meštani Bogetića i šire okoline.
Profimedia
Manastir Ostrog
U saopštenju se ocenjuje da takav postupak ostavlja utisak nedovoljne otvorenosti u procesu donošenja odluka i otvara pitanje da li su sve važne okolnosti dovoljno razmotrene pre početka realizacije projekta.
„Posebno zabrinjava činjenica da investitor i nadležne institucije koje su donosile odluke u vezi sa odobravanjem realizacije ovog projekta nisu našle za shodno da sa svojim namerama zvanično upoznaju Mitropoliju crnogorsko-primorsku, a, koliko nam je poznato, ni meštane Bogetića i šire okoline“, navodi se u saopštenju.
Između energetske tranzicije i očuvanja svetog prostora
Mitropolija naglašava da ne dovodi u pitanje značaj razvoja obnovljivih izvora energije, ali ističe da svaki projekat mora biti usklađen sa zaštitom prostora od posebnog kulturnog, istorijskog i duhovnog značaja.
„Razvoj obnovljivih izvora energije jeste važan i neophodan cilj savremenog društva. Ipak, takvi projekti moraju biti planirani na način koji ne dovodi u pitanje očuvanje kulturne baštine, prirodnog ambijenta i prostora od prvorazrednog značaja, kakav je prostor oko ove svetinje“, poručuje se u saopštenju.
Zbog toga Mitropolija smatra da je potrebno ponovo razmotriti predviđenu lokaciju solarne elektrane i pronaći druga rešenja koja bi omogućila razvoj energetske infrastrukture, a da pritom ne naruše izgled, autentičnost i celovitost prostora oko manastira Ostrog.
„Upravo zato smatramo da je neophodno preispitati planiranu lokaciju solarne elektrane i razmotriti alternativna rešenja koja bi omogućila razvoj energetske infrastrukture bez narušavanja autentičnosti i integriteta prostora oko manastira Ostrog“, navodi se u saopštenju.
Mitropolija je pozvala državne institucije, stručnjake iz oblasti zaštite kulturne baštine, prostornog planiranja i zaštite prirode, kao i investitora, da kroz otvoren i odgovoran razgovor pronađu rešenje zasnovano na stručnim procenama, zakonskim okvirima i poštovanju značaja ovog svetog prostora.
Apel za dijalog i trajnu zaštitu Ostroga
„Pozivamo nadležne državne institucije, stručnjake iz oblasti zaštite kulturne baštine, prostornog planiranja i zaštite prirode, kao i investitora, da kroz otvoren, odgovoran i transparentan dijalog pronađu stručno i zakonito rešenje koje će u punoj meri uvažiti javni interes i obezbediti trajnu zaštitu ovog jedinstvenog prostora“, navodi se u saopštenju.
Na kraju, Mitropolija podseća da zaštita nasleđa i razvoj društva nisu suprotstavljeni ciljevi. Kako se ističe, moguće je pronaći rešenja koja će omogućiti napredak u oblasti energetike, ali bez ugrožavanja najvrednijih duhovnih i kulturnih dobara.
„Uvereni smo da se razvoj i zaštita nasleđa ne isključuju, već da je moguće pronaći rešenja koja će istovremeno doprineti energetskoj tranziciji i očuvanju najvrednijih duhovnih i kulturnih dobara. Manastir Ostrog zaslužuje posebnu pažnju i najviši stepen zaštite prilikom donošenja svih odluka koje mogu uticati na njegov integritet, autentičnost i prepoznatljivost“, zaključuje se u saopštenju Mitropolije crnogorsko-primorske.
Dok jedno crkveno predanje govori o neslaganju oko odnosa prema Rimu, istorijski izvori otkrivaju složeniju sliku vremena u kojem su pravoslavni jerarsi pokušavali da sačuvaju veru i narod između velikih sila.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Iako se projekat ne nalazi na manastirskom zemljištu, planirani kompleks otvorio je pitanje očuvanja ambijenta, pogleda i duhovnog doživljaja puta ka mestu gde počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog.
Posle smrti roditelja donela je odluku koja je obeležila čitav njen život - razdelila je celokupno porodično imanje siromašnima, odrekla se zemaljskog bogatstva i zamonašila se.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Mitropolit crnogorsko-primorski osveštao je zvono za obnovljeni hram Svetog Georgija u Gorovićima, poručivši da ono okuplja narod na molitvu i donosi duhovni mir.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Mitropolit crnogorsko-primorski osveštao je zvono za obnovljeni hram Svetog Georgija u Gorovićima, poručivši da ono okuplja narod na molitvu i donosi duhovni mir.
Praznik Svetih prebilovačkih i ostalih hercegovačkih mučenika okupio je Crkvu i narod u selu koje je prošlo kroz najteža iskušenja 1941. godine, ali je iz pepela ponovo vaskrslo kao simbol vere, nade i nepokolebljivog pamćenja.
Na praznik Blage Marije mitropolit Atanasije osveštao je zemljište za budući hram i poručio da će ova svetinja biti svedočanstvo Hristove pobede nad smrću i mesto okupljanja budućih pokolenja.
Episkop bihaćko-petrovački ukazao na zavetnu ulogu Crkve u čuvanju uspomene na stradale, obnavljanju svetinja i prenošenju svedočanstva o stradanju srpskog naroda kroz molitvu i dela.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da oni koji najglasnije obećavaju slobodu često sami robuju svojim strastima, pozivajući vernike da po životu, a ne po rečima, prepoznaju lažne učitelje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje svete Ane, majke Presvete Bogorodice, po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Dometije. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Siksta II, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
