Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Danas čitamo prepise pouka i bogoslovskih dela brojnih svetitelja iz perioda ranog hrišćanstva, dok se njihovi autentični rukopisi i najstariji prepisi brižljivo čuvaju u crkvenim i muzejskim arhivima širom sveta. Sačuvani su spisi svetitelja koji su živeli pre više od 1.000 godina, među kojima su dela Svetog Atanasija Velikog iz 4. veka, Svetog Jovana Zlatousta iz 4. i početka 5. veka, kao i spisi Svetog Grigorija Palame iz 14. veka.
Zbog toga se s pravom nameće pitanje: kako je moguće da danas nemamo javno dostupne autentične rukopise jednog od najvećih svetitelja srpskih zemalja Svetog Vasilija Ostroškog, čije ime sa dubokim poštovanjem proslavljaju ne samo vernici Srpske pravoslavne crkve već i mnoge druge pomesne pravoslavne crkve?
Sveti Vasilije Ostroški živeo je u 17. veku, u periodu velikih istorijskih iskušenja za pravoslavni narod na Balkanu. Njegov život, podvig i čudotvorne mošti ostavili su neizbrisiv trag u istoriji pravoslavlja. Ipak, kada je reč o njegovom pisanom nasleđu, mogućim zapisima i dokumentima koji se za njega vezuju, pred istraživačima ostaje pitanje na koje još nema potpunog odgovora.
Gde se danas nalaze rukopisi Svetog Vasilija Ostroškog? Ko ih čuva? Zašto nisu dostupni javnosti i naučnoj zajednici? Da li se vekovima čuvaju u arhivima koji još nisu dovoljno istraženi?
Zvaničan odgovor na ova pitanja do danas nije dala nijedna institucija, pa ni crkvena. Ne postoji javno dostupna dokumentacija koja bi u potpunosti rasvetlila sudbinu svih rukopisa Svetog Vasilija Ostroškog. Ipak, svedočanstva pojedinih istraživača i istoričara ukazuju na to da bi tragovi njegovog pisanog nasleđa mogli da se nalaze u velikim arhivima koji još nisu u potpunosti proučeni.
Jedno od najzanimljivijih svedočenja izneo je osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov, koji je govorio o svojim istraživanjima vatikanskih arhiva. Prema njegovim rečima, u tim arhivima nalaze se knjige i zapisi povezani sa Svetim Vasilijem Ostroškim.
Aleksandar Avramov je na televiziji B92, govoreći o saznanjima do kojih je došao tokom istraživanja vatikanske arhive, kazao:
- Sve knjige koje je napisao Sveti Vasilij Ostroški nalaze se u Vatikanu. Sve što je napisano njegovom rukom i pre njegovog monaštva nalazi se u Vatikanu. Kompletna arhiva, kao da je neko na jednom mestu stavio te knjige da budu sklonjene. Nisam saznao kako su došle do Vatikana, ali postoje. Nisam ih video samo ja, može da se pronađe ko ih je sve video.
Njegove tvrdnje otvorile su brojna pitanja o tome kako su tokom vekova putovali crkveni rukopisi i drugi dragoceni dokumenti s prostora Balkana. Poznato je da su mnoge biblioteke i arhivi kroz istoriju pretrpeli gubitke zbog ratova, seoba i političkih promena, ali je isto tako poznato da se brojni stari spisi i danas čuvaju u velikim svetskim zbirkama koje još nisu u potpunosti istražene.
Na značaj arhiva u Vatikanu ukazao je i istoričar i profesor Boris Stojkovski, navodeći da se u njima nalazi veliki broj istorijskih izvora koji još nisu dovoljno proučeni.
Boris Stojkovski je na televiziji Hepi rekao:
- Tek posle 18 godina rada na fakultetu, kada sam bio u Vatikanskom arhivu, shvatio sam da postoji mnogo interesantnih stvari koje su dostupne, samo nisu dovoljno istraživane. Zanimljivost koja zapadne za oko jeste to da se tamo nalaze pisma Svetog Vasilija Ostroškog u kojima moli za pomoć papstvo. Tamo su čitave riznice ne samo dokumenata nego i narativnih izvora.
Ova svedočenja ne predstavljaju konačan odgovor na sva pitanja koja prate sudbinu rukopisa Svetog Vasilija Ostroškog, ali ukazuju na to da bi tragovi njegovog pisanog nasleđa mogli da se nalaze u arhivima koji još nisu dovoljno istraženi ili predstavljeni javnosti.
Posebnu pažnju privlači činjenica da su sačuvani brojni rukopisi svetitelja iz prvih vekova hrišćanstva, dok su zapisi jednog od najpoštovanijih svetitelja pravoslavnog sveta iz 17. veka i dalje obavijeni velom nedostupnosti.
Ako rukopisi Svetog Vasilija Ostroškog postoje, kao što svedoče pojedini istraživači, onda se nameće još značajnije pitanje: ko ih čuva, zbog čega nisu dostupni široj javnosti i kada će njegovo pisano nasleđe biti predstavljeno vernicima i naučnoj zajednici?
Možda odgovor na ovu vekovnu tajnu već postoji u nekom od velikih arhiva, među dokumentima koji čekaju da budu proučeni i objavljeni.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage. Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima. U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku. Mnogi su pešačili do Ostroga kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija, dok su poruke sa liturgije i svedočenja vernika još jednom pokazali zašto je ova svetinja jedno od najvažnijih mesta pravoslavlja.
Tanjug Milo Milivojević
Zašto je pisano nasleđe ostroškog čudotvorca i dalje nedostupno
BONUS VIDEO
Aktuelno iz SPC
10:40 | 13.04.2026
"VERA SVETOG VASILIJA JE VERA U VASKRSLOGA HRISTA I ONA NAS ISCELJUJE": Poruka igumana Sergij ispred moštiju Ostroškog Čudotvorca
Praznici i sveci
08:47 | 12.05.2026
15 ISTINA O SVETOM VASILIJU OSTROŠKOM: Veliki svetac koji jednako isceljuje pravoslavce, katolike i muslimane
Duhovna riznica
09:42 | 12.05.2026
MOLITVA SVETOM VASILIJU OSTROŠKOM ČUDOTVORCU: Pomozi krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima, pa i meni
Aktuelno iz SPC
15:42 | 12.05.2026
DESETINE HILJADA VERNIKA POD OSTROGOM PROSLAVILO SVETOG VASILIJA: Noć pod vedrim nebom, suze pred kivotom i molitve u stenama (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala.
U besedi za četvrtak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se najdublja ljubav prema Gospodu ne rađa iz onoga što oči vide, već iz srca otvorenog za Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Jakinta po starom i Svetog sveštenomučenika Antinogena po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Karmelske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok jedno crkveno predanje govori o neslaganju oko odnosa prema Rimu, istorijski izvori otkrivaju složeniju sliku vremena u kojem su pravoslavni jerarsi pokušavali da sačuvaju veru i narod između velikih sila.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Srpska pravoslavna crkva 12. maja, proslavlja Ostroškog Čudotvorca, jednog od najvoljenijih i najpoštovanijih svetitelja srpskog roda, čije mošti vekovima čuvaju manastir u Ostroškoj steni, a čija se slava proširila širom pravoslavlja — i šire.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala.
U besedi za četvrtak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se najdublja ljubav prema Gospodu ne rađa iz onoga što oči vide, već iz srca otvorenog za Božije prisustvo.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
