Dok jedno crkveno predanje govori o neslaganju oko odnosa prema Rimu, istorijski izvori otkrivaju složeniju sliku vremena u kojem su pravoslavni jerarsi pokušavali da sačuvaju veru i narod između velikih sila.
Sveti Vasilije Ostroški jedan je od najpoštovanijih svetitelja Srpske pravoslavne crkve, a njegovo ime vekovima se vezuje za čuvanje vere, istrajnost u nevoljama i duhovnu snagu. Živeo je u jednom od najburnijih perioda crkvene i političke istorije Balkana, kada su se preplitali interesi velikih sila, politički pritisci i pokušaji približavanja Istoka i Zapada.
Jedna od najzanimljivijih epizoda iz života budućeg svetitelja jeste njegov odnos prema mitropolitu Mardariju Kornećaninu, koji je u prvoj polovini XVII veka bio mitropolit na Cetinju. Upravo pitanje odnosa prema Rimu i mogućnosti unije sa Vatikanom, ostalo je tema o kojoj se i danas raspravlja među istoričarima i crkvenim piscima.
XVII vek bio je izuzetno težak za pravoslavni narod Hercegovine, Crne Gore i okolnih oblasti. Nakon osmanskog osvajanja srednjovekovnih srpskih zemalja, veliki deo Balkana našao se pod vlašću Osmanskog carstva, tada jedne od najmoćnijih sila sveta.
Život pravoslavnog stanovništva odvijao se u složenim okolnostima. Crkva je nastojala da sačuva svoju organizaciju, manastire i duhovno predanje, dok su ratovi, političke promene i nesigurnost ugrožavali opstanak naroda.
Hercegovina i Crna Gora imale su posebno težak položaj, jer su se nalazile na razmeđu interesa velikih sila. Osmansko carstvo nastojalo je da učvrsti vlast na Balkanu, dok je Mletačka republika širila uticaj duž primorja i često ratovala sa Osmanlijama upravo na ovim prostorima.
U takvom vremenu crkveni velikodostojnici nisu se suočavali samo sa verskim pitanjima, već i sa potrebom da očuvaju narod, manastire i crkveni život. Manastiri nisu bili samo mesta molitve, već i čuvari pismenosti, predanja i duhovnog identiteta.
Istovremeno, Rim je preko Kongregacije za propagandu vere, osnovane početkom XVII veka, razvijao kontakte sa pravoslavnim episkopim na Balkanu. Za Rim je unija predstavljala mogućnost crkvenog približavanja i priznavanja papinog prvenstva, dok su pojedini pravoslavni arhijereji u razgovorima sa predstavnicima vatikana pokušavali da izdejstvuju podršku I zaštitu od osmanlija.
U takvom istorijskom ambijentu pojavljuje se mladi monah Vasilije, koji će kasnije postati jedan od najuglednijih pravoslavnih svetitelja.
Prema tumačenjima pojedinih crkvenih istoričara, među kojima posebno mesto zauzima episkop dalmatinski Nikodim Milaš, mitropolit cetinjski Mardarije Kornećanin bio je povezan sa pokušajima približavanja Rimu.
Nikodim Milaš (1845–1915), jedan od najpoznatijih pravoslavnih kanonista i istoričara, u raspravi „Sveti Vasilije Ostroški: Razjašnjenje jednoga pitanja iz svetiteljevog života“, objavljenoj 1913. godine, proučavao je dokumente o odnosima pravoslavnih jeraraha tog vremena sa predstavnicima Rimske kurije.
Prema njegovom tumačenju, mitropolit Mardarije održavao je kontakte sa rimskim predstavnicima i slao izaslanike u Rim, što je kasnije izazvalo različite ocene u pravoslavnoj istoriografiji.
U žitiju Svetog Vasilija, koje je napisao Sveti Justin Ćelijski, navodi se da mladi monah nije mogao da prihvati stavove koji su odstupali od pravoslavnog predanja i da je, zbog neslaganja sa tadašnjim crkvenim prilikama, napustio Cetinje. Prema tom predanju, taj odlazak bio je jedan od važnih trenutaka na putu koji će ga kasnije dovesti do Tvrdoša, Hercegovine i Ostroga.
Ipak, istoričari ukazuju da detalji ovog događaja nisu sačuvani u velikom broju neposrednih izvora, već se najvećim delom oslanjaju na kasnija svedočanstva i tumačenja. Zato je preciznije govoriti o različitim pogledima na odnos prema Rimu i crkvenim izazovima tog vremena nego o potpuno dokumentovanom ličnom sukobu.
Epsikop Nikodim Milaš bavio se i pojeddinim navodima da je Sveti Vasilije u nekom trenutku prihvatio uniju sa Rimom. Proučavajući dostupnu dokumentaciju, uključujući spise povezane sa Rimskom kongregacijom za propagandu vere, episkop Nikodom je zaključio da ona ne predstavlja dokaz da je svetitelj odstupio od pravoslavne vere.
Smatrao je da život i delo Svetog Vasilija svedoče o njegovoj dubokoj odanosti pravoslavnom predanju i ulozi čuvara Crkve i branitelja pravoslavne vere u vremenu velikih iskušenja.
Priča o Svetom Vasiliju Ostroškom i mitropolitu Mardariju ostala je tema u kojoj se prepliću istorijski izvori, crkveno predanje i različita tumačenja prošlosti.
Nesporno je da je Sveti Vasilije živeo u vremenu velikih izazova i da je kao arhijerej ostao upamćen kao revnosni čuvar vere. Njegovo delovanje u Hercegovini, briga za narod i manastire, kao i poštovanje koje uživa do danas, učinili su ga jednom od najznačajnijih ličnosti pravoslavnog Balkana.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima. U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku. Mnogi su pešačili do Ostroga kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija, dok su poruke sa liturgije i svedočenja vernika još jednom pokazali zašto je ova svetinja jedno od najvažnijih mesta pravoslavlja. Malo poznati detalji iz prošlosti, zajedno sa svedočanstvima vernika o čudima, otkrivaju drugačiju sliku jedne od najvažnijih svetinja na Balkanu.
shutterstock.com
Sveti Vasilije kao čuvar pravoslavnog predanja
Između istorije i predanja
Praznici i sveci
08:47 | 12.05.2026
15 ISTINA O SVETOM VASILIJU OSTROŠKOM: Veliki svetac koji jednako isceljuje pravoslavce, katolike i muslimane
Duhovna riznica
09:42 | 12.05.2026
MOLITVA SVETOM VASILIJU OSTROŠKOM ČUDOTVORCU: Pomozi krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima, pa i meni
Aktuelno iz SPC
15:42 | 12.05.2026
DESETINE HILJADA VERNIKA POD OSTROGOM PROSLAVILO SVETOG VASILIJA: Noć pod vedrim nebom, suze pred kivotom i molitve u stenama (FOTO)
Crkve i manastiri
10:19 | 10.06.2026
PLAMEN KOJI UMALO NIJE IZBRISAO OSTROG PRELOMNI JE TRENUTAK U OVOM MANASTIRU: Najveće srpske svetinje 2. deo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Povorka je prošla ka Trgu Svetog Petra, noseći transparent sa imenima 300 dece.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Praznik Svetih prebilovačkih i ostalih hercegovačkih mučenika okupio je Crkvu i narod u selu koje je prošlo kroz najteža iskušenja 1941. godine, ali je iz pepela ponovo vaskrslo kao simbol vere, nade i nepokolebljivog pamćenja.
Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
