“KIVOT SVETOGA VASILIJA IMA SILU GROBA GOSPODNJEGA”: Poručio je mitropolit Joanikije hiljadama vernika koji su se iz cele vaseljene sabrali pod Ostrogom
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Praznik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavnog naroda, obasjao je 12. maja 2025. godine duše vernih kao živa luča iz koje se rađa vera, uteha i nada. Svečano je proslavljen širom srpskih zemalja; u svim hramovima koji su njemu posvećeni obeležena je hramovna slava, a najveličanstvenije je bilo pod ostroškim stenama, gde čudotvorne mošti ovog svetionika pravoslavlja počivaju vekovima, zračeći blagodaću koja nadilazi granice prostora i vremena.
U manastiru Ostrog, u Gornjem Ostrogu, ispred svetog kivota svetiteljevog, sabrao se verni narod iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, ali i iz najudaljenijih krajeva vaseljene. Pristizali su još od juče, peške, autobusima, sa suzama u očima i molitvama na usnama. Dolazili su iz Beograda, Nevesinja, Užica, Nikšića, Podgorice... kao reka živih kandila koja se uliva u jedno more – more duhovne radosti, molitve i ljubavi.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je na platou ispred Gornjeg Ostroga mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije. Sasluživali su mu mitropolit kalavritski i egejski Jeronim, mitropolit nemački Grigorije, kao i episkopi vašingtonsko-njujorški Irinej, bihaćko-petrovački Sergije, buenosajreski Kirilo i dioklijski Pajsije. Njima se pridružilo brojno sveštenstvo i sveštenomonaštvo iz više eparhija, u molitvenom prisustvu hiljada vernika. Bila je to liturgija u kojoj su se nebesko i zemaljsko stopili u jedno: dah svetosti, miris tamjana, pesma anđeoska i pokajnički uzdah čoveka.
Rina
Nakon pročitanog jevanđelskog začala, besedom nadahnutom praznikom obratio se mitropolit Grigorije, a po osvećenju slavskih darova i rezanju slavskog kolača, prisutnima se rečima obratio i domaćin prazničnog sabranja – mitropolit Joanikije. Njegove reči bile su istovremeno i molitva, i pesma, i svetiteljski zapis u biografiji onoga koji nikada nije prestao da bude sa svojim narodom.
– Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac zapisao je vrlo kratko da je došao u hladnu ostrošku stenu radi toplote Božije – ta toplota je blagodat Presvetog Duha koja je ispunila i osnažila njegovu dušu – rekao je mitropolit, podsećajući sabrane da je Ostroški Čudotvorac životom i vrlinama postao ognjeni stub oko kog se narod okuplja u najtežim vremenima. Njegova svetost nije prestala smrću, već se produžila i umnožila.
– Sveti Vasilije je arhipastir koji nas okuplja u svetlosti Vaskrsenja, svetitelj koji vaskrsava duše, tami suprotstavlja svetlost, smrti daruje život – rekao je mitropolit Joanikije.
Rina
U svojoj besedi mitropolit Joanikije je istakao kako kivot Svetog Vasilija ima silu Groba Gospodnjeg i da se oko njega sabiraju ne samo oni koji ga fizički dodirnu, već i oni koji mu se sa krajeva sveta mole.
– Učinio je mnoga čudesa i za vreme svog zemaljskog života, a još mnogo više posle svoje blažene končine, kada ga je Gospod proslavio i njegove svete mošti učinio izvorom blagodati Svetoga Duha. Njegov kivot svešteni ima silu Groba Gospodnjeg oko koga se okupljamo – kazao je mitropolit Joanikije i dodao:
– Evo, danas ovde ovaj mali sabor episkopa pod manastirom Ostrogom pokazuje zapravo da je Sveti Vasilije ne samo srpski svetitelj nego i vaseljenski. Poštuju ga svi krajevi zemaljski, i gde god se neko moli Svetom Vasiliju – bilo ovde kod njegovih svetih moštiju, bilo negde daleko u Evropi, ili još dalje u Americi i Australiji – svuda on stiže i teši, miluje i hrabri, podiže i isceljuje i vaskrsava. Jer duša koja prebiva u tami, ona je u stanju smrti, iako čovek može da živi. Ali ako je bez vere – to je samo jedno mučenje duše. A kada se duša ljudska ispuni verom i Božijom milošću i ljubavlju, ona dobija novi život i prelazi zapravo iz smrti u život – doživljava Vaskrsenje Hristovo.
Rina
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je mitropolit govorio o vernicima koji su dolazili peške iz udaljenih mesta – omladina i deca iz Kosijereva, Užica, Nevesinja, Beograda... sabrani oko svetitelja kao duhovni potomci koji su prepoznali oca u njegovom svetom liku. U tom prizoru, kazao je mitropolit, vidi se kako Sveti Vasilije prevazilazi granice etničkog, nacionalnog i geografskog – on je svetitelj cele vaseljene.
Veliku radost i posebnu čast predstavljalo je prisustvo mitropolita Jeronima iz Grčke, koji je govorio srpskim jezikom, kao nekadašnji student Teološkog fakulteta u Beogradu.
– Vi ste danas ovu svetu službu ukrasili svojom molitvom, svojim učešćem i svojom ljubavlju – poručio mu je mitropolit Joanikije, izražavajući blagodarnost na njegovoj prisutnosti i ljubavi prema srpskom narodu.
I dok su ikone zasijale pod svetlošću sunca koje je tog dana, kao i svake godine, obasjalo Ostrog neobičnom toplinom, reka vernih i dalje je pristizala. Kivot Svetog Vasilija postao je izvor tihe molitve, utehe, oproštaja, novog života. Tu, pod stenama koje su čuvale i čuvaće telo Čudotvorca, obnovila se vera naroda koji i danas zna gde je izvor – u tišini, u molitvi, u svetosti.
Praznik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca još jednom je pokazao da je ovaj svetitelj živi svedok Hristovog Vaskrsenja. Njegovo prisustvo u srcima pravoslavnih hrišćana ne prestaje. Njegova svetlost obasjava tamu sveta. Njegova molitva čuva dušu naroda.
U danima kada Crkva slavi Vaskrsenje Hristovo, srpski narod zajedno sa celom pravoslavnom vaseljenom uznosi molitve onome koji je u hladnoj steni pronašao večnu toplotu – Svetom Vasiliju Ostroškom. I dok god traje molitva pod Ostrogom, dotle će trajati i nada da svaka tama ima svoje svetlo, i svaka smrt – svoje vaskrsenje.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Srpska pravoslavna crkva 12. maja, proslavlja Ostroškog Čudotvorca, jednog od najvoljenijih i najpoštovanijih svetitelja srpskog roda, čije mošti vekovima čuvaju manastir u Ostroškoj steni, a čija se slava proširila širom pravoslavlja — i šire.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
