“KIVOT SVETOGA VASILIJA IMA SILU GROBA GOSPODNJEGA”: Poručio je mitropolit Joanikije hiljadama vernika koji su se iz cele vaseljene sabrali pod Ostrogom
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Praznik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavnog naroda, obasjao je 12. maja 2025. godine duše vernih kao živa luča iz koje se rađa vera, uteha i nada. Svečano je proslavljen širom srpskih zemalja; u svim hramovima koji su njemu posvećeni obeležena je hramovna slava, a najveličanstvenije je bilo pod ostroškim stenama, gde čudotvorne mošti ovog svetionika pravoslavlja počivaju vekovima, zračeći blagodaću koja nadilazi granice prostora i vremena.
U manastiru Ostrog, u Gornjem Ostrogu, ispred svetog kivota svetiteljevog, sabrao se verni narod iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, ali i iz najudaljenijih krajeva vaseljene. Pristizali su još od juče, peške, autobusima, sa suzama u očima i molitvama na usnama. Dolazili su iz Beograda, Nevesinja, Užica, Nikšića, Podgorice... kao reka živih kandila koja se uliva u jedno more – more duhovne radosti, molitve i ljubavi.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je na platou ispred Gornjeg Ostroga mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije. Sasluživali su mu mitropolit kalavritski i egejski Jeronim, mitropolit nemački Grigorije, kao i episkopi vašingtonsko-njujorški Irinej, bihaćko-petrovački Sergije, buenosajreski Kirilo i dioklijski Pajsije. Njima se pridružilo brojno sveštenstvo i sveštenomonaštvo iz više eparhija, u molitvenom prisustvu hiljada vernika. Bila je to liturgija u kojoj su se nebesko i zemaljsko stopili u jedno: dah svetosti, miris tamjana, pesma anđeoska i pokajnički uzdah čoveka.
Rina
Nakon pročitanog jevanđelskog začala, besedom nadahnutom praznikom obratio se mitropolit Grigorije, a po osvećenju slavskih darova i rezanju slavskog kolača, prisutnima se rečima obratio i domaćin prazničnog sabranja – mitropolit Joanikije. Njegove reči bile su istovremeno i molitva, i pesma, i svetiteljski zapis u biografiji onoga koji nikada nije prestao da bude sa svojim narodom.
– Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac zapisao je vrlo kratko da je došao u hladnu ostrošku stenu radi toplote Božije – ta toplota je blagodat Presvetog Duha koja je ispunila i osnažila njegovu dušu – rekao je mitropolit, podsećajući sabrane da je Ostroški Čudotvorac životom i vrlinama postao ognjeni stub oko kog se narod okuplja u najtežim vremenima. Njegova svetost nije prestala smrću, već se produžila i umnožila.
– Sveti Vasilije je arhipastir koji nas okuplja u svetlosti Vaskrsenja, svetitelj koji vaskrsava duše, tami suprotstavlja svetlost, smrti daruje život – rekao je mitropolit Joanikije.
Rina
U svojoj besedi mitropolit Joanikije je istakao kako kivot Svetog Vasilija ima silu Groba Gospodnjeg i da se oko njega sabiraju ne samo oni koji ga fizički dodirnu, već i oni koji mu se sa krajeva sveta mole.
– Učinio je mnoga čudesa i za vreme svog zemaljskog života, a još mnogo više posle svoje blažene končine, kada ga je Gospod proslavio i njegove svete mošti učinio izvorom blagodati Svetoga Duha. Njegov kivot svešteni ima silu Groba Gospodnjeg oko koga se okupljamo – kazao je mitropolit Joanikije i dodao:
– Evo, danas ovde ovaj mali sabor episkopa pod manastirom Ostrogom pokazuje zapravo da je Sveti Vasilije ne samo srpski svetitelj nego i vaseljenski. Poštuju ga svi krajevi zemaljski, i gde god se neko moli Svetom Vasiliju – bilo ovde kod njegovih svetih moštiju, bilo negde daleko u Evropi, ili još dalje u Americi i Australiji – svuda on stiže i teši, miluje i hrabri, podiže i isceljuje i vaskrsava. Jer duša koja prebiva u tami, ona je u stanju smrti, iako čovek može da živi. Ali ako je bez vere – to je samo jedno mučenje duše. A kada se duša ljudska ispuni verom i Božijom milošću i ljubavlju, ona dobija novi život i prelazi zapravo iz smrti u život – doživljava Vaskrsenje Hristovo.
Rina
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je mitropolit govorio o vernicima koji su dolazili peške iz udaljenih mesta – omladina i deca iz Kosijereva, Užica, Nevesinja, Beograda... sabrani oko svetitelja kao duhovni potomci koji su prepoznali oca u njegovom svetom liku. U tom prizoru, kazao je mitropolit, vidi se kako Sveti Vasilije prevazilazi granice etničkog, nacionalnog i geografskog – on je svetitelj cele vaseljene.
Veliku radost i posebnu čast predstavljalo je prisustvo mitropolita Jeronima iz Grčke, koji je govorio srpskim jezikom, kao nekadašnji student Teološkog fakulteta u Beogradu.
– Vi ste danas ovu svetu službu ukrasili svojom molitvom, svojim učešćem i svojom ljubavlju – poručio mu je mitropolit Joanikije, izražavajući blagodarnost na njegovoj prisutnosti i ljubavi prema srpskom narodu.
I dok su ikone zasijale pod svetlošću sunca koje je tog dana, kao i svake godine, obasjalo Ostrog neobičnom toplinom, reka vernih i dalje je pristizala. Kivot Svetog Vasilija postao je izvor tihe molitve, utehe, oproštaja, novog života. Tu, pod stenama koje su čuvale i čuvaće telo Čudotvorca, obnovila se vera naroda koji i danas zna gde je izvor – u tišini, u molitvi, u svetosti.
Praznik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca još jednom je pokazao da je ovaj svetitelj živi svedok Hristovog Vaskrsenja. Njegovo prisustvo u srcima pravoslavnih hrišćana ne prestaje. Njegova svetlost obasjava tamu sveta. Njegova molitva čuva dušu naroda.
U danima kada Crkva slavi Vaskrsenje Hristovo, srpski narod zajedno sa celom pravoslavnom vaseljenom uznosi molitve onome koji je u hladnoj steni pronašao večnu toplotu – Svetom Vasiliju Ostroškom. I dok god traje molitva pod Ostrogom, dotle će trajati i nada da svaka tama ima svoje svetlo, i svaka smrt – svoje vaskrsenje.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Srpska pravoslavna crkva 12. maja, proslavlja Ostroškog Čudotvorca, jednog od najvoljenijih i najpoštovanijih svetitelja srpskog roda, čije mošti vekovima čuvaju manastir u Ostroškoj steni, a čija se slava proširila širom pravoslavlja — i šire.
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U svetinji gde se vera pretače u nadu, a tišina u blagodat, episkop bihaćko-petrovački predvodio je bogosluženje u manastiru Ostrog, okupljajući vernike uoči Strasne sedmice i Hristovog Vaskrsenja.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U prepunom zemunskom hramu posvećenom Bogorodici, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svetu liturgiju i u nadahnutoj besedi govorio o snazi pravoslavne vere, njenoj ulozi u životu pojedinca i naroda, te rukopoložio novog sveštenika pred sabornim narodom.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
