Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
U manastiru Ostrog, urezanom visoko u stenu planine iznad Nikšića, svakodnevno se sabiraju hiljade vernika iz svih krajeva sveta. Dolaze u tišini, s molitvom, nadom, zahvalnošću ili potragom za mirom. Ono što tu pronalaze često prevazilazi reči – jer Ostrog nije samo arhitektonsko čudo, ni istorijski spomenik. To je, kako mnogi vernici svedoče, mesto žive vere i dodira sa nečim večnim.
U centru tog duhovnog iskustva nalazi se netruležno telo Svetog Vasilija Ostroškog, koje i danas istovremeno i zbunjuje i oduševljava ljude.
Vernici dolaze upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta. Mnogi veruju da je prisustvo svetitelja na tom mestu opipljivo, uprkos tome što je upokojeni još 1671. godine.
Julia Raketic/Shutterstock
Sveti Vasilije Ostroški
Govoreći o tom jedinstvenom fenomenu, otac Gojko Perović ističe da nije reč o nekoj “mistici” u trivijalnom smislu, već o dubokoj istini hrišćanske vere:
– Sveti Vasilije Ostroški je verovao da je Hristos vaskrsao, toliko i tako da je njega Bog ostavio posle smrti netruležnog i tačno pokazao da on jeste umro, biološki, ali da nije mrtav. Hajde, ko će da kaže rečenicu: "Sveti Vasilije je mrtav". To ne može da se kaže, pre svega što to nije istina. Ta rečenica možda je gramatički ispravna, ali nije istinita. Kad uđeš tamo u onu malu crkvicu (na Ostrogu), osećaš da je živ, življi nego svi mi ovde. E, to je sila Hristovog vaskrsenja, to je tema večnoga života.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Ikonopisac Mijalko Đunisijević lik Svetog Vasilija prenеo je sa crkvenih fresaka na javni zid u Nikšiću, stvarajući prostor gde se vera i umetnost susreću i gde prolaznici svakodnevno pronalaze duhovnu inspiraciju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Pripadnici elitnih policijskih jedinica i komandiri Okružnog zatvora 23. marta polaze peške ka svetinji Svetog Vasilija Ostroškog kako bi pomogli u lečenju dvoje mališana.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
