Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Postoji nešto duboko toplo i gotovo molitveno u mirisu starinskih kolača koji se peku u tišini doma. Takvi recepti danas se mogu pronaći samo u kuvarima naših baka koje su rukom beležile i brižno čuvale. Da li se kiflice mogu svrstati u kolače, ili u peciva, manje je važno. Jedno je sigurno – one su omiljena poslastica mnogih generacija.
Ovakva peciva su se u stara dobra vremena obavezno pripremala uoči velikih svetkovina, kada se oko trpeze okupe svi naraštaji, a dom ispuni molitva i pesma. Danas, baš kao i nekada, bakine ledene kiflice vraćaju miris detinjstva, tihe večeri uz lampu i ruke koje s ljubavlju oblikuju svaku kiflicu.
1/2 kg masti
3 kašike šećera
2 jaja
300 ml mleka
1 kocka svežeg kvasca
1 kg brašna tip 400
150 g šećera u prahu
2 kesice vanilin šećera
500 g domaćeg džema od kajsija
Mast penasto umutite sa šećerom i 2 kom jaja. U mlako mleko rastopite šećer i jednu kašiku brašna, pa dodajte svež kvasac i ostavite da se aktivira. Kada se stvori pena, aktivirani kvasac sjedinite sa prethodnom masom i polako dodajite brašno. Sve dobro sjedinite, pokrite providnom folijom i ostaviti u frižideru 5-6 sati.
Testo izvadite iz frižidera premesite i podelite na 10 približno jednakih delova. Razvijte svaki deo i napravite po osam kiflica. Filujte ih domaćim džemom od kajsija.
U plehove postavite pek papir. Rernu zagrejte na 180 stepeni i pecite kiflice. Kiflice treba da budu bele pa voditi računa o temperaturi da ne porumene. Kad su pečene, ostavite ih da se malo prohlade, pa ih uvaljate u prah šećer pomešan sa vanilin šećerom i poslužite.
Shutterstock/Kiriaziiev
Priprema
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
U trenucima patnje mnogi se pitaju zbog čega ih je zadesila određena nesreća i da li je ona posledica njihovih grešaka.
I ovih dana postoje neki koji ne razumeju o čemu se ovde radi, istakao je patrijarh.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
