Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Postoji nešto duboko toplo i gotovo molitveno u mirisu starinskih kolača koji se peku u tišini doma. Takvi recepti danas se mogu pronaći samo u kuvarima naših baka koje su rukom beležile i brižno čuvale. Da li se kiflice mogu svrstati u kolače, ili u peciva, manje je važno. Jedno je sigurno – one su omiljena poslastica mnogih generacija.
Ovakva peciva su se u stara dobra vremena obavezno pripremala uoči velikih svetkovina, kada se oko trpeze okupe svi naraštaji, a dom ispuni molitva i pesma. Danas, baš kao i nekada, bakine ledene kiflice vraćaju miris detinjstva, tihe večeri uz lampu i ruke koje s ljubavlju oblikuju svaku kiflicu.
1/2 kg masti
3 kašike šećera
2 jaja
300 ml mleka
1 kocka svežeg kvasca
1 kg brašna tip 400
150 g šećera u prahu
2 kesice vanilin šećera
500 g domaćeg džema od kajsija
Mast penasto umutite sa šećerom i 2 kom jaja. U mlako mleko rastopite šećer i jednu kašiku brašna, pa dodajte svež kvasac i ostavite da se aktivira. Kada se stvori pena, aktivirani kvasac sjedinite sa prethodnom masom i polako dodajite brašno. Sve dobro sjedinite, pokrite providnom folijom i ostaviti u frižideru 5-6 sati.
Testo izvadite iz frižidera premesite i podelite na 10 približno jednakih delova. Razvijte svaki deo i napravite po osam kiflica. Filujte ih domaćim džemom od kajsija.
U plehove postavite pek papir. Rernu zagrejte na 180 stepeni i pecite kiflice. Kiflice treba da budu bele pa voditi računa o temperaturi da ne porumene. Kad su pečene, ostavite ih da se malo prohlade, pa ih uvaljate u prah šećer pomešan sa vanilin šećerom i poslužite.
Shutterstock/Kiriaziiev
Priprema
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Na dan kada Crkva slavi praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, na Svetoj Gori se mesi poseban slatki hleb sa novčićem.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
