Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Postoji nešto duboko toplo i gotovo molitveno u mirisu starinskih kolača koji se peku u tišini doma. Takvi recepti danas se mogu pronaći samo u kuvarima naših baka koje su rukom beležile i brižno čuvale. Da li se kiflice mogu svrstati u kolače, ili u peciva, manje je važno. Jedno je sigurno – one su omiljena poslastica mnogih generacija.
Ovakva peciva su se u stara dobra vremena obavezno pripremala uoči velikih svetkovina, kada se oko trpeze okupe svi naraštaji, a dom ispuni molitva i pesma. Danas, baš kao i nekada, bakine ledene kiflice vraćaju miris detinjstva, tihe večeri uz lampu i ruke koje s ljubavlju oblikuju svaku kiflicu.
1/2 kg masti
3 kašike šećera
2 jaja
300 ml mleka
1 kocka svežeg kvasca
1 kg brašna tip 400
150 g šećera u prahu
2 kesice vanilin šećera
500 g domaćeg džema od kajsija
Mast penasto umutite sa šećerom i 2 kom jaja. U mlako mleko rastopite šećer i jednu kašiku brašna, pa dodajte svež kvasac i ostavite da se aktivira. Kada se stvori pena, aktivirani kvasac sjedinite sa prethodnom masom i polako dodajite brašno. Sve dobro sjedinite, pokrite providnom folijom i ostaviti u frižideru 5-6 sati.
Testo izvadite iz frižidera premesite i podelite na 10 približno jednakih delova. Razvijte svaki deo i napravite po osam kiflica. Filujte ih domaćim džemom od kajsija.
U plehove postavite pek papir. Rernu zagrejte na 180 stepeni i pecite kiflice. Kiflice treba da budu bele pa voditi računa o temperaturi da ne porumene. Kad su pečene, ostavite ih da se malo prohlade, pa ih uvaljate u prah šećer pomešan sa vanilin šećerom i poslužite.
Shutterstock/Kiriaziiev
Priprema
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
