Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Oni svakodnevno spašavaju živote na intenzivnoj nezi klinike „Narodni front“ u Beogradu, a danas su obogatili i svoje – darujući jedno drugom srce pred licem Boga i Svetog Vasilija Ostroškog.
Sanja i Srđan, heroji beogradske medicine, verili su se pod svetim manastirom Ostrog. Njihove ruke, navikle da podižu bolesne iz najtežih stanja, danas su drhtale u molitvi i zahvalnosti dok su stajali zagrljeni pod belim liticama koje se uzdižu iznad Nikšića. Kroz suze radosnice izgovorili su sudbonosno „da“ – ne samo jedno drugome, već i Bogu, darujući Mu početak zajedničkog puta.
Danas je Ostrog bio svedok i jedne veridbe koja nadilazi svakodnevicu. Srđan je kleknuo pred Sanju u tišini monaških molitvi koje su dopirale iz Gornjeg manastira, a Sanjine oči, umorne od mnogih neprospavanih noći kraj pacijenata, zacaklile su se od neopisive radosti.
Kažu da ljubav isceljuje, baš kao što isceljuju i molitve Svetom Vasiliju. Ova veridba pod Ostrogom svedoči da su milost, nada i ljubav trostruka sila koja menja svet. Heroji beogradske intenzivne nege danas su se poklonili svom najvećem životnom zadatku – da izgrade porodicu sa Bogom kao temeljom.
I dok su odlazili sa belih stepenica koje vode do svetiteljevih moštiju, Sanja i Srđan poneli su sa sobom blagoslov koji ni bolest, ni umor, ni bol neće moći da naruše. Jer ono što se pod Ostrogom obeća, veruju pravoslavni Srbi, čuva sam Sveti Vasilije – za ceo život i za večnost.
Vernici se neretko vraćaju iz Ostroga drugačiji – smireniji, rasterećeniji, obnovljeni.
Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Ljubav u pravoslavlju nije samo osećanje, već način postojanja, svakodnevna odluka da budemo pažljivi, saosećajni i iskreno dobri prema drugima.
Podsećamo na razgovor koji je sa mitropolitom Amfilohijem 21. jula 2018. godine vodio protojerej Nikola Pejović, glavni i odgovorni urednik "Radio Svetigore", u ovom intervju je govorio o svom monaškom putu i rukopoloženju, koje se dogodilo na današnji dan.
Rodom su bili iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo u vreme cara Dekija.
Hiljade vernika sabrale su se u kolevci srpske duhovnosti, gde je osveštan hram posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, a poglavar SPC poslao poruku koja je dotakla duše svih prisutnih.
Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Dok ketering nudi sjaj i raskoš, ovo starinsko predjelo čuva miris doma, porodičnu tradiciju i jednostavnost koju možete pripremiti sami.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Nekoliko hiljada ljudi je u subotu ispred Sabornog hrama Hristovog Vakrsenja u Podgorici krenulo peške do Ostroga.
Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Brak između vernika i nevernika, upozoravaju u Crkvi, često donosi ozbiljne konflikte i nerazumevanja koja se ne mogu lako prevazići.
U trenucima nesigurnosti, ajeti sure Šura 42:3-5 otkrivaju veličanstvo Stvoritelja i poziv vernicima da prihvate Njegovu mudrost i oprost.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
U besedi za 20. Subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto noć unutrašnjeg preispitivanja i iskrenog kajanja vodi oslobođenju i radosnom jutru.
U trenucima nesigurnosti, ajeti sure Šura 42:3-5 otkrivaju veličanstvo Stvoritelja i poziv vernicima da prihvate Njegovu mudrost i oprost.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
