Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Sa blagoslovom vladike remesijanskog Stefana, starešine Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi, objavljen je Akatist svetom i bogonosnom ocu Vasiliju, mitropolitu ostroškom Čudotvorcu, na crkvenoslovenskom jeziku, namenjen vernicima u Rusiji.
Kako navodi zvanični veb-sajt Podvorja SPC u Moskvi, knjižica sadrži ceo tekst Akatista i kratko žitije Svetog Vasilija Ostroškog, zajedno sa opisima njegovih čuda.
U crkvi Svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla, pri Podvorju SPC u Moskvi, čuva se kopija ikone Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca sa delićem njegovih svetih moštiju.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u Popovom Selu u Hercegovini, od prostih i bogobojažljivih roditelja. Još od mladosti ispunjavao ga je oganj ljubavi prema Crkvi Božijoj, te kada je odrastao, otišao je u manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Trebinju i zamonašio se. Vrlo brzo postao je poznat po svom ozbiljnom i retkom podvižničkom životu, jer je na sebe uzimao teške podvige, svaki teži od prethodnog. Kasnije je, protiv svoje volje, izabran i rukopoložen za episkopa Zahumsko-skenderijskog.
Kao episkop, najpre je živeo u manastiru Tvrdoš, odakle je, kao dobar pastir, utvrđivao svoje stado u pravoslavnoj veri, čuvajući ga od surovosti Turaka i lukavstva Latina. Kada su ga neprijatelji snažno pritiskali, a Tvrdoš bio razoren od Turaka, Sveti Vasilije se preselio u Ostrog, gde je nastavio da živi strogo podvižnički, štiteći svoje verne neprestanim i blagim molitvama. Mirno se upokojio u Gospodu u XVII veku, a njegove svete mošti ostale su netruležne, cele i čudotvorne, isceljujući bolesne do dana današnjeg.
Čudesa na grobu Svetog Vasilija nemaju broja. I hrišćani i muslimani sa žarom dolaze njegovim moštima, pronalazeći isceljenje od najtežih bolesti i patnji. Svake godine, na praznik Pedesetnice (Duhove), sabira se veliki narodni sabor u Ostrogu.
Sveti Vasilije Ostroški poštovan je među pravoslavnim vernicima širom sveta, a osim u srpskim zemljama, gde ga vernici ga smatraju “narodnim svecem”, naročito ga voli ruski narod.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Vernici se neretko vraćaju iz Ostroga drugačiji – smireniji, rasterećeniji, obnovljeni.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
Ikonopisac Mijalko Đunisijević lik Svetog Vasilija prenеo je sa crkvenih fresaka na javni zid u Nikšiću, stvarajući prostor gde se vera i umetnost susreću i gde prolaznici svakodnevno pronalaze duhovnu inspiraciju.
Ostrog privlači hiljade vernika svakog dana, pa nije čudo što neki požele da prime svetu tajnu braka upravo u ovoj svetinji.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Parastos, bele ruže i poruke crkvenih velikodostojnika obeležili godišnjicu Martovskog pogroma
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju 42 mučenika iz Amoreje po starom po novom i svete mučenike Hrizanta i Dariju po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Josipa, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
