Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Sa blagoslovom vladike remesijanskog Stefana, starešine Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi, objavljen je Akatist svetom i bogonosnom ocu Vasiliju, mitropolitu ostroškom Čudotvorcu, na crkvenoslovenskom jeziku, namenjen vernicima u Rusiji.
Kako navodi zvanični veb-sajt Podvorja SPC u Moskvi, knjižica sadrži ceo tekst Akatista i kratko žitije Svetog Vasilija Ostroškog, zajedno sa opisima njegovih čuda.
U crkvi Svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla, pri Podvorju SPC u Moskvi, čuva se kopija ikone Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca sa delićem njegovih svetih moštiju.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u Popovom Selu u Hercegovini, od prostih i bogobojažljivih roditelja. Još od mladosti ispunjavao ga je oganj ljubavi prema Crkvi Božijoj, te kada je odrastao, otišao je u manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Trebinju i zamonašio se. Vrlo brzo postao je poznat po svom ozbiljnom i retkom podvižničkom životu, jer je na sebe uzimao teške podvige, svaki teži od prethodnog. Kasnije je, protiv svoje volje, izabran i rukopoložen za episkopa Zahumsko-skenderijskog.
Kao episkop, najpre je živeo u manastiru Tvrdoš, odakle je, kao dobar pastir, utvrđivao svoje stado u pravoslavnoj veri, čuvajući ga od surovosti Turaka i lukavstva Latina. Kada su ga neprijatelji snažno pritiskali, a Tvrdoš bio razoren od Turaka, Sveti Vasilije se preselio u Ostrog, gde je nastavio da živi strogo podvižnički, štiteći svoje verne neprestanim i blagim molitvama. Mirno se upokojio u Gospodu u XVII veku, a njegove svete mošti ostale su netruležne, cele i čudotvorne, isceljujući bolesne do dana današnjeg.
Čudesa na grobu Svetog Vasilija nemaju broja. I hrišćani i muslimani sa žarom dolaze njegovim moštima, pronalazeći isceljenje od najtežih bolesti i patnji. Svake godine, na praznik Pedesetnice (Duhove), sabira se veliki narodni sabor u Ostrogu.
Sveti Vasilije Ostroški poštovan je među pravoslavnim vernicima širom sveta, a osim u srpskim zemljama, gde ga vernici ga smatraju “narodnim svecem”, naročito ga voli ruski narod.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Vernici se neretko vraćaju iz Ostroga drugačiji – smireniji, rasterećeniji, obnovljeni.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Kako je objasnila vernica, ono što je videla na Ostrogu u nedelju pamtiće ceo život.
Sinod je odlučio da Sveta pravedna Ana Jovanović bude uvrštena među poštovane svetitelje, čime se produbljuje duhovna veza između dva bratska naroda.
Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
