Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
U doba kada je svet često ispunjen tenzijama i sukobima, jedan monumentalni hram podignut nadomak Moskve postaje istovremeno vojni memorijal i duhovni stub ruskog naroda. Glavni hram Oružanih snaga Ruske Federacije, smešten u Patriot parku kod Kubinke, nikao je kao sinteza istorije, vere i patnje – simbol neuništive snage pravoslavne tradicije i vojne časti.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Glavni kupolni krug prečnika 19,45 metara podseća na godinu pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1945
Izgradnja hrama završena je 9. maja 2020. godine, na Dan pobede, simbolično na 75. godišnjicu od završetka Velikog otadžbinskog rata. Samo mesec dana kasnije, 14. juna 2020. godine, hram je osveštan u svečanoj ceremoniji koju je predvodio otac Oleg Ovčarov, sveštenik Oružanih snaga Rusije. Otvorenje za posetioce usledilo je 22. juna 2020. godine, na Dan sećanja i tuge, dan kada je Nemačka napala Sovjetski Savez 1941. godine.
Arhitektura protkana simbolima vere i ratne slave
Zlatne kupole ovog hrama blistaju kao nebeski znakovi, a njegova visina od 95 metara nosi težinu i slavu mnogih heroja koji su branili Otadžbinu. Rusko-vizantijski stil, poznat po dubokoj liturgijskoj simbolici, oplemenjen je modernim elementima stakla i metala, što odražava spoj tradicije i savremenog doba. Ništa u ovom hramu nije slučajno: glavni kupolni krug prečnika 19,45 metara podseća na godinu pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1945., dok visina tornja simbolizuje 75 godina od tog trijumfa. Ovo nije samo zgrada – to je molitveni podsetnik, zapis u kamenu i zlatu, koji svedoči o stradanju i pobedi.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Mozaici koji pričaju priču vere i junaštva
Čim zakorača u hram, posetilac ulazi u svet boja i svetlosti, gde svaki mozaik ima svoju priču. Područje donjeg hrama posvećeno je Svetom knezu Vladimiru, koji je doveo hrišćanstvo na ove prostore, a njegova ikonografija u plavim i zlatnim tonovima poziva na spokoj i molitvu.
Ikonostas od bakra i emajla, sa 48 ikona, podseća na vreme neprekidne borbe, simbolizujući mesece trajanja Velikog otadžbinskog rata. Najdirljivija je „Spas Nerukotvoreni“, ikona izrađena na drvenim daskama nastalim od lafeta topova iz bitke kod Poltave 1710. godine – predmeti ratne opreme postaju svetinje, što govori o pobedi života nad smrću, vere nad nasiljem.
Tanjug/Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File
Predsednik Putin u glavnom hramu Oružanih snaga Ruske Federacije
Posebno je upečatljiv i reljef Vaskrslog Hrista visok preko 11 metara, delo umetnika Daši Namdakova, koji gleda odozgo, kao nebeski čuvar naroda, dajući snagu i nadu onima koji koračaju putem sećanja i molitve.
Materijali sa istorijskim značenjem – simbolika u svakom detalju
Podovi od livenog gvožđa od fašističkih topova nose neizbrisiv pečat pobede. Metalni elementi, armirani čelik i ostakljeni svodovi nisu samo tehnički detalji, već simboli večnosti i trajnosti vere koja prevazilazi svaku smrt.
Hram kao muzej i škola života
Okružen memorijalnim kompleksom, „Put sećanja“ dugačak 1418 koraka vodi kroz istoriju kroz 35 dvorana i 26 galerija ispunjenih ikonama, dokumentima i trofejima. Ovo nije samo mesto molitve, već i učionica, gde se podučava ne samo istorija rata, već i duhovnost, žrtva i patnja koje grade narod. U planu je i vojna škola za sveštenike i medicinske sestre, jer vojni život i vera idu ruku pod ruku, jačajući jedinstvo u trenucima iskušenja.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Područje donjeg hrama posvećeno je Svetom knezu Vladimiru
Sinteza duhovnog i zemaljskog
U pravoslavnom poimanju, rat nije samo sukob oružja, već i duhovna borba – rat protiv zla, nepravde i greha. Hram ruske vojske nije samo spomenik prošlosti, već i molitveno mesto za budućnost, podsećajući na Hristovu žrtvu i pobedu nad smrću.
Kako pravoslavni bogoslužbeni kalendar naglašava, molitva vojnika osim što je čin patriotizma, još više je izražavanje vere. U ovom hramu, gde se spajaju tradicija i vojna čast, gde se oružje preobražava u ikonopis, nalazi se srce duhovne odbrane naroda.
Nisu svi elementi unutrašnjosti prošli bez polemike. Prvobitna ikonografija uključivala je i prikaze savremenih političkih figura i događaja, ali su oni naknadno uklonjeni, vraćajući hram u tradicionalniji, duhovniji kontekst. Time hram pokazuje kako Crkva i društvo zajedno traže ravnotežu između sećanja, vere i politike.
Glavni hram Oružanih snaga Ruske Federacije predstavlja ne samo monumentalno arhitektonsko i umetničko delo, već i duboko duhovno mesto, u kojem se kroz pravoslavnu tradiciju prožimaju sećanja na patnje i slavu ruskog naroda. U eri kada je vera ujedno i izvor snage i smisla, ovaj hram stoji kao svetionik pravoslavlja, pozivajući svakog posetioca da kroz molitvu, sećanje i uvažavanje žrtve pronađe put ka istini i večnom životu.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
U atmosferi duboke duhovnosti i molitvene sabornosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve susreo se s ruskim jerarsima i bratstvom Donskog manastira, poklonivši se svetinjama i poručivši da su srpski i ruski narod – jedan u Hristu.
Delegacija Srpske pravoslavne crkve, u okviru zvanične posete Rusiji, obišla je manastire Novojerusalimski i Savino-Storoževski, gde su ih dočekali domaćini iz Moskovske patrijaršije.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
Izražavajući saučešće, starešina Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, protojerej stavrofor Miloš Trišić, poziva na zajedništvo i molitvu za preminule, povređene i sve pogođene ovom strašnom tragedijom.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Poseta tokom koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovan visokim crkvenim ordenom, proglašen za počasnog doktora i razgovarao sa patrijarhom Kirilom i predsednikom Putinom, zaokružena je dostojanstvenim ispraćajem na aerodromu Šeremetjevo.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
