Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
U doba kada je svet često ispunjen tenzijama i sukobima, jedan monumentalni hram podignut nadomak Moskve postaje istovremeno vojni memorijal i duhovni stub ruskog naroda. Glavni hram Oružanih snaga Ruske Federacije, smešten u Patriot parku kod Kubinke, nikao je kao sinteza istorije, vere i patnje – simbol neuništive snage pravoslavne tradicije i vojne časti.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Glavni kupolni krug prečnika 19,45 metara podseća na godinu pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1945
Izgradnja hrama završena je 9. maja 2020. godine, na Dan pobede, simbolično na 75. godišnjicu od završetka Velikog otadžbinskog rata. Samo mesec dana kasnije, 14. juna 2020. godine, hram je osveštan u svečanoj ceremoniji koju je predvodio otac Oleg Ovčarov, sveštenik Oružanih snaga Rusije. Otvorenje za posetioce usledilo je 22. juna 2020. godine, na Dan sećanja i tuge, dan kada je Nemačka napala Sovjetski Savez 1941. godine.
Arhitektura protkana simbolima vere i ratne slave
Zlatne kupole ovog hrama blistaju kao nebeski znakovi, a njegova visina od 95 metara nosi težinu i slavu mnogih heroja koji su branili Otadžbinu. Rusko-vizantijski stil, poznat po dubokoj liturgijskoj simbolici, oplemenjen je modernim elementima stakla i metala, što odražava spoj tradicije i savremenog doba. Ništa u ovom hramu nije slučajno: glavni kupolni krug prečnika 19,45 metara podseća na godinu pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1945., dok visina tornja simbolizuje 75 godina od tog trijumfa. Ovo nije samo zgrada – to je molitveni podsetnik, zapis u kamenu i zlatu, koji svedoči o stradanju i pobedi.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Mozaici koji pričaju priču vere i junaštva
Čim zakorača u hram, posetilac ulazi u svet boja i svetlosti, gde svaki mozaik ima svoju priču. Područje donjeg hrama posvećeno je Svetom knezu Vladimiru, koji je doveo hrišćanstvo na ove prostore, a njegova ikonografija u plavim i zlatnim tonovima poziva na spokoj i molitvu.
Ikonostas od bakra i emajla, sa 48 ikona, podseća na vreme neprekidne borbe, simbolizujući mesece trajanja Velikog otadžbinskog rata. Najdirljivija je „Spas Nerukotvoreni“, ikona izrađena na drvenim daskama nastalim od lafeta topova iz bitke kod Poltave 1710. godine – predmeti ratne opreme postaju svetinje, što govori o pobedi života nad smrću, vere nad nasiljem.
Tanjug/Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File
Predsednik Putin u glavnom hramu Oružanih snaga Ruske Federacije
Posebno je upečatljiv i reljef Vaskrslog Hrista visok preko 11 metara, delo umetnika Daši Namdakova, koji gleda odozgo, kao nebeski čuvar naroda, dajući snagu i nadu onima koji koračaju putem sećanja i molitve.
Materijali sa istorijskim značenjem – simbolika u svakom detalju
Podovi od livenog gvožđa od fašističkih topova nose neizbrisiv pečat pobede. Metalni elementi, armirani čelik i ostakljeni svodovi nisu samo tehnički detalji, već simboli večnosti i trajnosti vere koja prevazilazi svaku smrt.
Hram kao muzej i škola života
Okružen memorijalnim kompleksom, „Put sećanja“ dugačak 1418 koraka vodi kroz istoriju kroz 35 dvorana i 26 galerija ispunjenih ikonama, dokumentima i trofejima. Ovo nije samo mesto molitve, već i učionica, gde se podučava ne samo istorija rata, već i duhovnost, žrtva i patnja koje grade narod. U planu je i vojna škola za sveštenike i medicinske sestre, jer vojni život i vera idu ruku pod ruku, jačajući jedinstvo u trenucima iskušenja.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Područje donjeg hrama posvećeno je Svetom knezu Vladimiru
Sinteza duhovnog i zemaljskog
U pravoslavnom poimanju, rat nije samo sukob oružja, već i duhovna borba – rat protiv zla, nepravde i greha. Hram ruske vojske nije samo spomenik prošlosti, već i molitveno mesto za budućnost, podsećajući na Hristovu žrtvu i pobedu nad smrću.
Kako pravoslavni bogoslužbeni kalendar naglašava, molitva vojnika osim što je čin patriotizma, još više je izražavanje vere. U ovom hramu, gde se spajaju tradicija i vojna čast, gde se oružje preobražava u ikonopis, nalazi se srce duhovne odbrane naroda.
Nisu svi elementi unutrašnjosti prošli bez polemike. Prvobitna ikonografija uključivala je i prikaze savremenih političkih figura i događaja, ali su oni naknadno uklonjeni, vraćajući hram u tradicionalniji, duhovniji kontekst. Time hram pokazuje kako Crkva i društvo zajedno traže ravnotežu između sećanja, vere i politike.
Glavni hram Oružanih snaga Ruske Federacije predstavlja ne samo monumentalno arhitektonsko i umetničko delo, već i duboko duhovno mesto, u kojem se kroz pravoslavnu tradiciju prožimaju sećanja na patnje i slavu ruskog naroda. U eri kada je vera ujedno i izvor snage i smisla, ovaj hram stoji kao svetionik pravoslavlja, pozivajući svakog posetioca da kroz molitvu, sećanje i uvažavanje žrtve pronađe put ka istini i večnom životu.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
U atmosferi duboke duhovnosti i molitvene sabornosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve susreo se s ruskim jerarsima i bratstvom Donskog manastira, poklonivši se svetinjama i poručivši da su srpski i ruski narod – jedan u Hristu.
Delegacija Srpske pravoslavne crkve, u okviru zvanične posete Rusiji, obišla je manastire Novojerusalimski i Savino-Storoževski, gde su ih dočekali domaćini iz Moskovske patrijaršije.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Poseta tokom koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovan visokim crkvenim ordenom, proglašen za počasnog doktora i razgovarao sa patrijarhom Kirilom i predsednikom Putinom, zaokružena je dostojanstvenim ispraćajem na aerodromu Šeremetjevo.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
