Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
U doba kada je svet često ispunjen tenzijama i sukobima, jedan monumentalni hram podignut nadomak Moskve postaje istovremeno vojni memorijal i duhovni stub ruskog naroda. Glavni hram Oružanih snaga Ruske Federacije, smešten u Patriot parku kod Kubinke, nikao je kao sinteza istorije, vere i patnje – simbol neuništive snage pravoslavne tradicije i vojne časti.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Glavni kupolni krug prečnika 19,45 metara podseća na godinu pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1945
Izgradnja hrama završena je 9. maja 2020. godine, na Dan pobede, simbolično na 75. godišnjicu od završetka Velikog otadžbinskog rata. Samo mesec dana kasnije, 14. juna 2020. godine, hram je osveštan u svečanoj ceremoniji koju je predvodio otac Oleg Ovčarov, sveštenik Oružanih snaga Rusije. Otvorenje za posetioce usledilo je 22. juna 2020. godine, na Dan sećanja i tuge, dan kada je Nemačka napala Sovjetski Savez 1941. godine.
Arhitektura protkana simbolima vere i ratne slave
Zlatne kupole ovog hrama blistaju kao nebeski znakovi, a njegova visina od 95 metara nosi težinu i slavu mnogih heroja koji su branili Otadžbinu. Rusko-vizantijski stil, poznat po dubokoj liturgijskoj simbolici, oplemenjen je modernim elementima stakla i metala, što odražava spoj tradicije i savremenog doba. Ništa u ovom hramu nije slučajno: glavni kupolni krug prečnika 19,45 metara podseća na godinu pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1945., dok visina tornja simbolizuje 75 godina od tog trijumfa. Ovo nije samo zgrada – to je molitveni podsetnik, zapis u kamenu i zlatu, koji svedoči o stradanju i pobedi.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Mozaici koji pričaju priču vere i junaštva
Čim zakorača u hram, posetilac ulazi u svet boja i svetlosti, gde svaki mozaik ima svoju priču. Područje donjeg hrama posvećeno je Svetom knezu Vladimiru, koji je doveo hrišćanstvo na ove prostore, a njegova ikonografija u plavim i zlatnim tonovima poziva na spokoj i molitvu.
Ikonostas od bakra i emajla, sa 48 ikona, podseća na vreme neprekidne borbe, simbolizujući mesece trajanja Velikog otadžbinskog rata. Najdirljivija je „Spas Nerukotvoreni“, ikona izrađena na drvenim daskama nastalim od lafeta topova iz bitke kod Poltave 1710. godine – predmeti ratne opreme postaju svetinje, što govori o pobedi života nad smrću, vere nad nasiljem.
Tanjug/Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File
Predsednik Putin u glavnom hramu Oružanih snaga Ruske Federacije
Posebno je upečatljiv i reljef Vaskrslog Hrista visok preko 11 metara, delo umetnika Daši Namdakova, koji gleda odozgo, kao nebeski čuvar naroda, dajući snagu i nadu onima koji koračaju putem sećanja i molitve.
Materijali sa istorijskim značenjem – simbolika u svakom detalju
Podovi od livenog gvožđa od fašističkih topova nose neizbrisiv pečat pobede. Metalni elementi, armirani čelik i ostakljeni svodovi nisu samo tehnički detalji, već simboli večnosti i trajnosti vere koja prevazilazi svaku smrt.
Hram kao muzej i škola života
Okružen memorijalnim kompleksom, „Put sećanja“ dugačak 1418 koraka vodi kroz istoriju kroz 35 dvorana i 26 galerija ispunjenih ikonama, dokumentima i trofejima. Ovo nije samo mesto molitve, već i učionica, gde se podučava ne samo istorija rata, već i duhovnost, žrtva i patnja koje grade narod. U planu je i vojna škola za sveštenike i medicinske sestre, jer vojni život i vera idu ruku pod ruku, jačajući jedinstvo u trenucima iskušenja.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Područje donjeg hrama posvećeno je Svetom knezu Vladimiru
Sinteza duhovnog i zemaljskog
U pravoslavnom poimanju, rat nije samo sukob oružja, već i duhovna borba – rat protiv zla, nepravde i greha. Hram ruske vojske nije samo spomenik prošlosti, već i molitveno mesto za budućnost, podsećajući na Hristovu žrtvu i pobedu nad smrću.
Kako pravoslavni bogoslužbeni kalendar naglašava, molitva vojnika osim što je čin patriotizma, još više je izražavanje vere. U ovom hramu, gde se spajaju tradicija i vojna čast, gde se oružje preobražava u ikonopis, nalazi se srce duhovne odbrane naroda.
Nisu svi elementi unutrašnjosti prošli bez polemike. Prvobitna ikonografija uključivala je i prikaze savremenih političkih figura i događaja, ali su oni naknadno uklonjeni, vraćajući hram u tradicionalniji, duhovniji kontekst. Time hram pokazuje kako Crkva i društvo zajedno traže ravnotežu između sećanja, vere i politike.
Glavni hram Oružanih snaga Ruske Federacije predstavlja ne samo monumentalno arhitektonsko i umetničko delo, već i duboko duhovno mesto, u kojem se kroz pravoslavnu tradiciju prožimaju sećanja na patnje i slavu ruskog naroda. U eri kada je vera ujedno i izvor snage i smisla, ovaj hram stoji kao svetionik pravoslavlja, pozivajući svakog posetioca da kroz molitvu, sećanje i uvažavanje žrtve pronađe put ka istini i večnom životu.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
U atmosferi duboke duhovnosti i molitvene sabornosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve susreo se s ruskim jerarsima i bratstvom Donskog manastira, poklonivši se svetinjama i poručivši da su srpski i ruski narod – jedan u Hristu.
Delegacija Srpske pravoslavne crkve, u okviru zvanične posete Rusiji, obišla je manastire Novojerusalimski i Savino-Storoževski, gde su ih dočekali domaćini iz Moskovske patrijaršije.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
Muslimanska imena oslanjaju se na Kuran i svako ime nosi svoju simboliku, kao i u drugim religijama gde se imena daju u skladu sa njihovim verovanjima.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Poseta tokom koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovan visokim crkvenim ordenom, proglašen za počasnog doktora i razgovarao sa patrijarhom Kirilom i predsednikom Putinom, zaokružena je dostojanstvenim ispraćajem na aerodromu Šeremetjevo.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
Tokom boravka u Moskvi, poglavaru Srpske pravoslavne crkve biće dodeljena titula počasnog doktora bogoslovskih nauka, a 25. aprila služiće Božanstvenu liturgiju u čuvenoj Trojice-Sergijevoj lavri. U planu su i posete svetinjama, susreti sa vernicima i razgovori o produbljivanju bratskih odnosa između dve sestrinske Crkve.
U petoj nedelji Velikog posta u svetinji u centru Moskve dogodila se krvava scena koja je potresla rusku prestonicu - crkveni pevač Iljas Safiullin brutalno je ubijen, a pitanje koje se postavlja je: "Da li je njegov život postao žrtva verskog progona?"
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
