Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Svake godine 28. jula, prema gregorijanskom kalendaru, Ruska pravoslavna crkva obeležava Dan krštenja Rusi i spomen na Svetog kneza Vladimira, dok državni i kulturni aspekti praznika dodatno ističu njegov značaj za savremenu rusku državnost. U Moskvi su desetine hiljada vernika prisustvovale svečanim bogosluženjima u sabornoj crkvi Uspenja u Kremlju i uznosile molitve pred spomenikom knezu Vladimiru na Borovickoj trgu.
Poruke patrijarha Kirila
U svojoj prazničnoj besedi, na dan svetog ravnoapostolnog velikog kneza Vladimira i praznik krštenja Rusi, patrijarh moskovski Kiril istakao je:
– Hrišćanstvo je kroz istoriju Evrope uvek išlo ruku pod ruku sa državama – rekao je patrijarh tokom doksologije ispred spomenika svetom Vladimiru.
– Danas, sabrani kraj spomenika ravnoapostolnom knezu Vladimiru, posle svečane božanske liturgije u Uspenskom saboru u Kremlju, ne prizivamo u sećanje samo jednog od najvećih vladara Rusi, koji je proslavljen od strane crkve, već se vraćamo samim izvorima rođenja Ruske pravoslavne crkve i ruske države.
Crkva i država – zajednički put
Patrijarh se osvrnuo i na odnos crkve i države:
– Hrišćanstvo je kroz istoriju Evrope uvek hodilo zajedno sa državama. Država koja zanemaruje svoj duhovni temelj – samouništava se. Ruska državnost počiva na hrišćanskim osnovama, baš kao što je to nekada bio slučaj i sa evropskim državama. Međutim, za razliku od savremenih Evropljana, mi se ne bojimo da to i kažemo – naročito danas, na Dan krštenja Rusije.
YouTube/printscreen
Sveti knez Vladimir
Govoreći o simbolici kneza Vladimira, patrijarh nije propustio da pomene i pojmove vlasti i moći, koje su, po njegovim rečima, neraskidivo povezane sa ruskom državom:
– Na ikonama kneza Vladimira vidimo krst i mač. Mač je znak vlasti i snage – simbol državne moći.
Krst, mač i duhovna baština
Na kraju besede, ogrnuvši se plaštom zaštite hrišćanske vere i otadžbine, patrijarh je zaključio:
– Međutim, ako se ne podiže radi odbrane vere, naroda i otadžbine, mač se lako može pretvoriti u oruđe uništenja. Verujem da je svaki od nas naslednik ravnoapostolnog Vladimira, učesnik u njegovoj duhovnoj preobrazbi. Neka nas ovo sećanje osnaži u veri u Hrista, u ljubavi i predanosti Svetoj Rusi.
Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Patrijarhova poseta i simboličan poklon razmenjen između Crkve i industrije još jednom su pokazali duboku vezu između duhovnog i tehnološkog stuba savremene Rusije.
Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
