Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Svake godine 28. jula, prema gregorijanskom kalendaru, Ruska pravoslavna crkva obeležava Dan krštenja Rusi i spomen na Svetog kneza Vladimira, dok državni i kulturni aspekti praznika dodatno ističu njegov značaj za savremenu rusku državnost. U Moskvi su desetine hiljada vernika prisustvovale svečanim bogosluženjima u sabornoj crkvi Uspenja u Kremlju i uznosile molitve pred spomenikom knezu Vladimiru na Borovickoj trgu.
Poruke patrijarha Kirila
U svojoj prazničnoj besedi, na dan svetog ravnoapostolnog velikog kneza Vladimira i praznik krštenja Rusi, patrijarh moskovski Kiril istakao je:
– Hrišćanstvo je kroz istoriju Evrope uvek išlo ruku pod ruku sa državama – rekao je patrijarh tokom doksologije ispred spomenika svetom Vladimiru.
– Danas, sabrani kraj spomenika ravnoapostolnom knezu Vladimiru, posle svečane božanske liturgije u Uspenskom saboru u Kremlju, ne prizivamo u sećanje samo jednog od najvećih vladara Rusi, koji je proslavljen od strane crkve, već se vraćamo samim izvorima rođenja Ruske pravoslavne crkve i ruske države.
Crkva i država – zajednički put
Patrijarh se osvrnuo i na odnos crkve i države:
– Hrišćanstvo je kroz istoriju Evrope uvek hodilo zajedno sa državama. Država koja zanemaruje svoj duhovni temelj – samouništava se. Ruska državnost počiva na hrišćanskim osnovama, baš kao što je to nekada bio slučaj i sa evropskim državama. Međutim, za razliku od savremenih Evropljana, mi se ne bojimo da to i kažemo – naročito danas, na Dan krštenja Rusije.
YouTube/printscreen
Sveti knez Vladimir
Govoreći o simbolici kneza Vladimira, patrijarh nije propustio da pomene i pojmove vlasti i moći, koje su, po njegovim rečima, neraskidivo povezane sa ruskom državom:
– Na ikonama kneza Vladimira vidimo krst i mač. Mač je znak vlasti i snage – simbol državne moći.
Krst, mač i duhovna baština
Na kraju besede, ogrnuvši se plaštom zaštite hrišćanske vere i otadžbine, patrijarh je zaključio:
– Međutim, ako se ne podiže radi odbrane vere, naroda i otadžbine, mač se lako može pretvoriti u oruđe uništenja. Verujem da je svaki od nas naslednik ravnoapostolnog Vladimira, učesnik u njegovoj duhovnoj preobrazbi. Neka nas ovo sećanje osnaži u veri u Hrista, u ljubavi i predanosti Svetoj Rusi.
Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Patrijarhova poseta i simboličan poklon razmenjen između Crkve i industrije još jednom su pokazali duboku vezu između duhovnog i tehnološkog stuba savremene Rusije.
Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Poseta tokom koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovan visokim crkvenim ordenom, proglašen za počasnog doktora i razgovarao sa patrijarhom Kirilom i predsednikom Putinom, zaokružena je dostojanstvenim ispraćajem na aerodromu Šeremetjevo.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
Tokom boravka u Moskvi, poglavaru Srpske pravoslavne crkve biće dodeljena titula počasnog doktora bogoslovskih nauka, a 25. aprila služiće Božanstvenu liturgiju u čuvenoj Trojice-Sergijevoj lavri. U planu su i posete svetinjama, susreti sa vernicima i razgovori o produbljivanju bratskih odnosa između dve sestrinske Crkve.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
U ekskluzivnom intervjuu, starešina manastira Svetih arhangela kod Prizrena govori o duhovnoj snazi, teškim iskušenjima i rastućem značaju manastira za Srbe na Kosovu i Metohiji.
U ekskluzivnom intervjuu, starešina manastira Svetih arhangela kod Prizrena govori o duhovnoj snazi, teškim iskušenjima i rastućem značaju manastira za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Uz zvuke molitve i tišinu ispunjenu bolom, hiljade ljudi u ispratile su libanskog džez umetnika, sina legendarne pevačice Fejruz i jednog od najvećih muzičkih buntovnika arapskog sveta.
Istakao značaj praznika Sabora bestelesnih sila okupljenih oko Svetoga arhanđela Gavrila, blagovesnika Blage vesti o rođenju Sina Božjega i spasitelja našeg Isusa Hrista.
U vremenu kada se trpeza nije merila bogatstvom već dušom domaćina, jelo od jagnjetine i pasulja krasilo je praznične dane metohijskih kuća – donosimo autentičan recept koji čuva toplinu predanja i sećanje na zajedništvo oko stola.
