Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Na praznik Svetih slavnih i svehvalnih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla, Podvorje Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi svečano je proslavilo svoju hramovnu slavu. Petropavlovski hram na Jauzi bio je ispunjen vernicima, sveštenstvom i visokim gostima iz Srbije i Rusije, koji su zajedno uzneli molitve za mir i jedinstvo.
Liturgija koju su služile vladike iz tri pomesne Crkve
Božansku Liturgiju služili su mitropolit volokolamski Antonije, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije; mitropolit filipopoljski Nifont, predstavnik Patrijarha antiohijskog i svega Istoka pri Patrijarhu moskovskom i cele Rusije i episkop remezijanski Stefan, starešina Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi.
Sasluživalo je i više uglednih sveštenika i predstavnika drugih pravoslavnih Crkava: protojerej Nikolaj Balašov, savetnik Patrijarha moskovskog i cele Rusije; arhimandrit Serafim (Šemjatovski), predstavnik Pravoslavne Crkve Čeških zemalja i Slovačke pri Moskovskom patrijaršijskom tronu; protojerej Igor Jakimčuk, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze; protojerej Sergej Gutenko iz Luganska, kao i protojerej Milan Pantelić, brat blažene uspomene episkopa Antonija, nekadašnjeg starešine Podvorja.
Prisustvo srpskih državnih zvaničnika u Moskvi
Liturgiji su prisustvovali i ministar kulture Republike Srbije Nikola Selaković, kao i ministar-savetnik Ambasade Srbije u Moskvi Gordana Božić, čime je ovaj događaj dobio i značajnu državnu notu.
Molitve, osvećenje krsta i bratsko sabranje
Nakon liturgije, osvećeni su slavski darovi, dok su sveštenici i hor otpevali tropar i kondak u čast apostola. Mitropolit Antonije je potom osveštao krst na grobu episkopa Antonija Pantelića, koji se nalazi pored hrama, a koji je od 2002. do svoje smrti 2024. godine bio starešina Podvorja i ostavio dubok trag u životu srpske zajednice u Rusiji.
Usledila je litija oko hrama, a zatim je mitropolit Antonije, u ime Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i u svoje lično ime, čestitao krsnu slavu prisutnima, naglasivši snažno bratsko jedinstvo između Ruske i Srpske Pravoslavne Crkve i njihovih poglavara, patrijarha Kirila i patrijarha Porfirija. U znak sećanja na hramovnu slavu, episkopu Stefanu je darovana panagija.
Potresna poruka episkopa Stefana o stradanju hrišćana
U svom pozdravnom slovu, vladika Stefan je izrazio duboku zahvalnost svim prisutnima, posebno mitropolitu Antoniju, i uputio dirljivu poruku celom pravoslavnom svetu:
– Danas ceo svet prolazi kroz mnoge tegobe i iskušenja. Kao i u drevna vremena, hrišćani su izloženi progonima i napadima. Nedavno se dogodila tragedija u hramu u Damasku i zajedno sa vašom Crkvom oplakujemo žrtve i molimo se za oporavak povređenih. Stalni napadi na pravoslavne hrišćane dešavaju se i u Ukrajini i na Kosovu. Naša zajednička molitva za žrtve i povređene pomaže nam da prevaziđemo sve nedaće i nastavimo da donosimo svetlost Hristovu svetu, prosvetljujući sve nas – poručio je episkop Stefan.
Zajednička trpeza i razgovori o budućnosti
Svečanost je završena bratskim sabranjem i trpezom ljubavi, na kojoj su se mogli čuti razgovori o zajedničkim projektima SPC i RPC, ali i o snazi vere koja u teškim vremenima ostaje jedina nada i oslonac pravoslavnih naroda.
Prema rečima patrijarha, izjave protiv islama su provokacija, čak i kada se iznose pod izgovorom brige za Ruse i rusku kulturu.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
