Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Na praznik Svetih slavnih i svehvalnih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla, Podvorje Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi svečano je proslavilo svoju hramovnu slavu. Petropavlovski hram na Jauzi bio je ispunjen vernicima, sveštenstvom i visokim gostima iz Srbije i Rusije, koji su zajedno uzneli molitve za mir i jedinstvo.
Liturgija koju su služile vladike iz tri pomesne Crkve
Božansku Liturgiju služili su mitropolit volokolamski Antonije, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije; mitropolit filipopoljski Nifont, predstavnik Patrijarha antiohijskog i svega Istoka pri Patrijarhu moskovskom i cele Rusije i episkop remezijanski Stefan, starešina Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi.
Sasluživalo je i više uglednih sveštenika i predstavnika drugih pravoslavnih Crkava: protojerej Nikolaj Balašov, savetnik Patrijarha moskovskog i cele Rusije; arhimandrit Serafim (Šemjatovski), predstavnik Pravoslavne Crkve Čeških zemalja i Slovačke pri Moskovskom patrijaršijskom tronu; protojerej Igor Jakimčuk, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze; protojerej Sergej Gutenko iz Luganska, kao i protojerej Milan Pantelić, brat blažene uspomene episkopa Antonija, nekadašnjeg starešine Podvorja.
Prisustvo srpskih državnih zvaničnika u Moskvi
Liturgiji su prisustvovali i ministar kulture Republike Srbije Nikola Selaković, kao i ministar-savetnik Ambasade Srbije u Moskvi Gordana Božić, čime je ovaj događaj dobio i značajnu državnu notu.
Molitve, osvećenje krsta i bratsko sabranje
Nakon liturgije, osvećeni su slavski darovi, dok su sveštenici i hor otpevali tropar i kondak u čast apostola. Mitropolit Antonije je potom osveštao krst na grobu episkopa Antonija Pantelića, koji se nalazi pored hrama, a koji je od 2002. do svoje smrti 2024. godine bio starešina Podvorja i ostavio dubok trag u životu srpske zajednice u Rusiji.
Usledila je litija oko hrama, a zatim je mitropolit Antonije, u ime Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i u svoje lično ime, čestitao krsnu slavu prisutnima, naglasivši snažno bratsko jedinstvo između Ruske i Srpske Pravoslavne Crkve i njihovih poglavara, patrijarha Kirila i patrijarha Porfirija. U znak sećanja na hramovnu slavu, episkopu Stefanu je darovana panagija.
Potresna poruka episkopa Stefana o stradanju hrišćana
U svom pozdravnom slovu, vladika Stefan je izrazio duboku zahvalnost svim prisutnima, posebno mitropolitu Antoniju, i uputio dirljivu poruku celom pravoslavnom svetu:
– Danas ceo svet prolazi kroz mnoge tegobe i iskušenja. Kao i u drevna vremena, hrišćani su izloženi progonima i napadima. Nedavno se dogodila tragedija u hramu u Damasku i zajedno sa vašom Crkvom oplakujemo žrtve i molimo se za oporavak povređenih. Stalni napadi na pravoslavne hrišćane dešavaju se i u Ukrajini i na Kosovu. Naša zajednička molitva za žrtve i povređene pomaže nam da prevaziđemo sve nedaće i nastavimo da donosimo svetlost Hristovu svetu, prosvetljujući sve nas – poručio je episkop Stefan.
Zajednička trpeza i razgovori o budućnosti
Svečanost je završena bratskim sabranjem i trpezom ljubavi, na kojoj su se mogli čuti razgovori o zajedničkim projektima SPC i RPC, ali i o snazi vere koja u teškim vremenima ostaje jedina nada i oslonac pravoslavnih naroda.
Prema rečima patrijarha, izjave protiv islama su provokacija, čak i kada se iznose pod izgovorom brige za Ruse i rusku kulturu.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Liturgiju je služio mitropolit Atanasije, koji je pozvao vernike da slede Hristov put i postanu lovci ljudi radi spasenja duša.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
