Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Na praznik Svetih slavnih i svehvalnih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla, Podvorje Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi svečano je proslavilo svoju hramovnu slavu. Petropavlovski hram na Jauzi bio je ispunjen vernicima, sveštenstvom i visokim gostima iz Srbije i Rusije, koji su zajedno uzneli molitve za mir i jedinstvo.
Liturgija koju su služile vladike iz tri pomesne Crkve
Božansku Liturgiju služili su mitropolit volokolamski Antonije, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije; mitropolit filipopoljski Nifont, predstavnik Patrijarha antiohijskog i svega Istoka pri Patrijarhu moskovskom i cele Rusije i episkop remezijanski Stefan, starešina Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi.
Sasluživalo je i više uglednih sveštenika i predstavnika drugih pravoslavnih Crkava: protojerej Nikolaj Balašov, savetnik Patrijarha moskovskog i cele Rusije; arhimandrit Serafim (Šemjatovski), predstavnik Pravoslavne Crkve Čeških zemalja i Slovačke pri Moskovskom patrijaršijskom tronu; protojerej Igor Jakimčuk, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze; protojerej Sergej Gutenko iz Luganska, kao i protojerej Milan Pantelić, brat blažene uspomene episkopa Antonija, nekadašnjeg starešine Podvorja.
Prisustvo srpskih državnih zvaničnika u Moskvi
Liturgiji su prisustvovali i ministar kulture Republike Srbije Nikola Selaković, kao i ministar-savetnik Ambasade Srbije u Moskvi Gordana Božić, čime je ovaj događaj dobio i značajnu državnu notu.
Molitve, osvećenje krsta i bratsko sabranje
Nakon liturgije, osvećeni su slavski darovi, dok su sveštenici i hor otpevali tropar i kondak u čast apostola. Mitropolit Antonije je potom osveštao krst na grobu episkopa Antonija Pantelića, koji se nalazi pored hrama, a koji je od 2002. do svoje smrti 2024. godine bio starešina Podvorja i ostavio dubok trag u životu srpske zajednice u Rusiji.
Usledila je litija oko hrama, a zatim je mitropolit Antonije, u ime Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i u svoje lično ime, čestitao krsnu slavu prisutnima, naglasivši snažno bratsko jedinstvo između Ruske i Srpske Pravoslavne Crkve i njihovih poglavara, patrijarha Kirila i patrijarha Porfirija. U znak sećanja na hramovnu slavu, episkopu Stefanu je darovana panagija.
Potresna poruka episkopa Stefana o stradanju hrišćana
U svom pozdravnom slovu, vladika Stefan je izrazio duboku zahvalnost svim prisutnima, posebno mitropolitu Antoniju, i uputio dirljivu poruku celom pravoslavnom svetu:
– Danas ceo svet prolazi kroz mnoge tegobe i iskušenja. Kao i u drevna vremena, hrišćani su izloženi progonima i napadima. Nedavno se dogodila tragedija u hramu u Damasku i zajedno sa vašom Crkvom oplakujemo žrtve i molimo se za oporavak povređenih. Stalni napadi na pravoslavne hrišćane dešavaju se i u Ukrajini i na Kosovu. Naša zajednička molitva za žrtve i povređene pomaže nam da prevaziđemo sve nedaće i nastavimo da donosimo svetlost Hristovu svetu, prosvetljujući sve nas – poručio je episkop Stefan.
Zajednička trpeza i razgovori o budućnosti
Svečanost je završena bratskim sabranjem i trpezom ljubavi, na kojoj su se mogli čuti razgovori o zajedničkim projektima SPC i RPC, ali i o snazi vere koja u teškim vremenima ostaje jedina nada i oslonac pravoslavnih naroda.
Prema rečima patrijarha, izjave protiv islama su provokacija, čak i kada se iznose pod izgovorom brige za Ruse i rusku kulturu.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Protivnici ekumenizma upozoravaju na opasnost od presedana, novih podela i napuštanja ustaljene paschalije bez saglasnosti svih pomesnih Crkava.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
U pravoslavnoj tradiciji hleb nikada nije bio samo namirnica.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Kada su pljačkaši upali u njegovu crkvu tražeći ikonu, otac Sergije je zadobio teške batine, ali nije izgubio smirenje — u šapatima ispunjenim bolom zatražio je ime jednog od njih, da bi znao za koga da se moli.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
U Leliću se podiže jedinstveni muzejski prostor u kome će dela i duhovno nasleđe Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog dobiti svoj stalni dom.
U Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg Svetu arhijerejsku Liturgiju služili su vladike Kirilo i Jovan.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Jednostavna priprema, stari porodični trikovi i miris koji odmah priziva toplinu i okuplja sve za stolom.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
