Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Pisanje reči "Bog" velikim ili malim slovom zavisi od konteksta i okolnosti upotrebe, saopšteno je agenciji "RIA Novosti" u Institutu ruskog jezika V. V. Vinogradova pri Ruskoj akademiji nauka (RAN).
- U svim crkvenim tekstovima, ili onima koji su na bilo koji način povezani s religioznom tematikom, svakako se koristi veliko slovo. A što se tiče ustaljenih izraza tipa - "Bog s njim" - po tradiciji pišemo malim slovom. To su opšte preporuke", naveli su iz instituta. Ovo se odnosi i na izraz "slava Bogu" - i tu se, prema njima, reč piše malim slovom.
Kako pišete reč "Bog"?
Pixabay
Anketa
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom. Na portalu nacrta normativnih pravnih akata nije navedeno da je dokument usvojen.
Objašnjenje Instituta Vinogradova kritikovali su pojedini predstavnici Ruske pravoslavne crkve (RPC).
Član Saveta sveštenika-blogera pri Sinodalnom odeljenju za odnose Crkve s društvom i medijima, sveštenik Alvijan (Thelidze), istakao je da je u "ruskoj pravoslavnoj tradiciji", "pre dolaska Lenjina na vlast", bilo uobičajeno da se piše velikim slovom, a fraza "slava Bogu" za hrišćane "nije ustaljeni izraz, već slavljenje tvorca".
- Tako da u Institutu Vinogradova RAN, ili skinite krst, ili pišite Boga velikim slovom -naglasio je on.
Još jedan sveštenik, protojerej Aleksandar Iljašenko, u razgovoru za "Abzac" izjavio je da pisanje reči "Bog“ malim slovom predstavlja "greh", kao i "izražavanje nepoštovanja i nezahvalnosti Gospodu Bogu" i "nastavak ateističke ideologije". Po njegovom mišljenju, reč treba pisati isključivo velikim slovom.
BONUS VIDEO: Anketa za Vidovdan: Šta građani kažu za veliki praznik
Jerej Kiril Markovski, zatvorski duhovnik u najstrožim ruskim kaznenim ustanovama, otkriva potresna iskustva i nevidljivu bol ljudi kojima društvo okreće leđa, ali koje Bog ne ostavlja samo u tami ćelija.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
