Poseta tokom koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovan visokim crkvenim ordenom, proglašen za počasnog doktora i razgovarao sa patrijarhom Kirilom i predsednikom Putinom, zaokružena je dostojanstvenim ispraćajem na aerodromu Šeremetjevo.
Pod svodom ruskog neba, zaustavio se još jedan važan trenutak za Pravoslavlje. Na aerodromu Šeremetjevo, u miru i dostojanstvu, okončana je poseta patrijarha srpskog Porfirija Rusiji.
Ispraćaj patrijarha srpskog bio je više od običnog protokolarnog čina — bio je svedočanstvo ljubavi i jedinstva u veri koje vekovima vezuju Srpsku i Rusku pravoslavnu crkvu. patrijarha Porfirija do poslednjeg trenutka pratila je bratska pažnja domaćina: mitropolit voskresenski Grigorije, načelnik administrativnih poslova Moskovske patrijaršije; njegov zamenik, episkop pavlovskoposadski Siluan; episkop remezijanski Stefan, starešina Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi; protojerej Nikolaj Balašov, savetnik patrijarha moskovskog i cele Rusije; protojerej Igor Jakimčuk i iguman Teofan iz Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, kao i ambasador Republike Srbije u Rusiji, Momčilo Babić, sa saradnicima.
Srpsku delegaciju činili su istaknuti predstavnici Crkve: mitropolit bački Irinej, episkop remezijanski Stefan, arhimandrit Hariton, iguman manastira Kovilj, kao i protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta patrijarha. Uz njih su bili i rektor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu protođakon Radomir Vrućinić, protođakon Radojica Žagran, arhiđakon Justin iz manastira Kovilj, đakon Ivan Vasiljević i ipođakoni Dejan Nakić i Vladimir Jelić.
Tokom posete Rusiji, patrijarh srpski Porfirije ostvario je niz važnih susreta i primio visoka priznanja, što je dodatno učvrstilo veze između Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve. U Moskvi se sastao s patrijarhom moskovskim i sve Rusije Kirilom, s kojim je razgovarao o izazovima sa kojima se suočava pravoslavna crkva i o saradnji dve crkve i dva naroda. Takođe, sastao se i s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, ističući duhovnu bliskost srpskog i ruskog naroda.
Tokom posete, patrijarh Porfirije obišao je nekoliko velikih ruskih svetinja, među kojima je i Pokrovski manastir u Moskvi, gde se poklonio moštima svete Matrone Moskovske. Za izuzetne zasluge u jačanju pravoslavnog jedinstva, odlikovan je Ordenom Svetog ravnoapostolnog kneza Vladimira i proglašen za počasnog doktora teologije Moskovske duhovne akademije.
Ova poseta bila je izraz međusobnog poštovanja, ali i živo svedočanstvo zajedničkog hoda kroz vreme i iskušenja, oslonjenog na nepokolebljivu veru u Hrista. U rečima, molitvama i susretima koji su je obeležili, ogleda se duh bratske povezanosti — tih, nenametljiv, ali postojan.
Dok su se svetla piste stapala sa sumrakom, srce pravoslavlja nastavilo je da kuca istim ritmom u dve bratske zemlje, podsećajući da svaka istinska poseta ne znači kraj, već novi početak u zajedničkom služenju Bogu i ljudima.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
Patrijarha Porfirija dočekao je starešina Podvorja Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi Preosvećeni Episkop remezijanski Stefan.
Delegacija Srpske pravoslavne crkve, u okviru zvanične posete Rusiji, obišla je manastire Novojerusalimski i Savino-Storoževski, gde su ih dočekali domaćini iz Moskovske patrijaršije.
U jednoj od najznačajnijih duhovnih lavri pravoslavlja, patrijarh moskovski Kiril svečano je uručio najviše odlikovanje Ruske pravoslavne crkve srpskom patrijarhu, u znak dubokog poštovanja i jačanja neraskidivih veza između dva bratska naroda i crkava.
U svečanoj atmosferi Trojice-Sergijeve lavre, u prisustvu patrijarha Kirila i uglednih jerarha, srpski patrijarh ovenčan je visokim priznanjem za doprinos bogoslovlju i bratstvu dva naroda koje povezuje viševekovna duhovna veza.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje po starom kalendaru i Prepodobnog Makarija Egipatskog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svetih mučenika Marija i Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Tokom boravka u Moskvi, poglavaru Srpske pravoslavne crkve biće dodeljena titula počasnog doktora bogoslovskih nauka, a 25. aprila služiće Božanstvenu liturgiju u čuvenoj Trojice-Sergijevoj lavri. U planu su i posete svetinjama, susreti sa vernicima i razgovori o produbljivanju bratskih odnosa između dve sestrinske Crkve.
Episkop remezijanski Stefan o svojoj prvoj godini na čelu Srpskog podvorja u Moskvi, o iskustvima iz manastira Ostrog, studijama na Moskovskoj duhovnoj akademiji i nezaboravnom duhovnom pozivu koji ga vodi ka svetlosti i jedinstvu dva bratska naroda.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
U iskrenom duhu pravoslavnog jedinstva, patrijarh srpski uputio je srdačne želje poglavaru Ruske Crkve, podsećajući na duboku povezanost dva naroda i nedavnu posetu svetinjama Moskve.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
