Posle osmodnevnog proslavljanja vaskrsenja Hrista iz mrtvih, izlaze hrišćanke devetoga dana na grobove svojih srodnika: da ih spomenu u molitvama, da im objave vaskrs Vaskrsitelja, i da im ponovo pobusaju grobove, pisao je Sveti Nikolaj Velimirović.
SPC danas obeležava Pobusani ponedeljak, koji uvek "pada" u prvi ponedeljak posle Tomine nedelje, ujedno i posle Uskrsa.
Na današnji dana bi trebalo “pobusati” grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. Vernici danas izlaze na groblja, pale sveće, uređuju grobove, mole se za duše pokojnika i uznose vaskršnja jaja za upokojene.
Tim pradavnim običajem se iskazuje ljubav i poštovanje prema umrlim srodnicima, sa kojima se na taj način deli radost Vaskrsenja Hristovog i pobede nad smrću.
Sveti Nikolaj Velimirović je u jednom od svojih pisama objasnio zašto žene treba da izađu na groblje "prvog ponedeljka posle Svetle nedelje".
- Da izvrše jedan običaj, prepun smisla i lepote. Posle osmodnevnog proslavljanja vaskrsenja Hrista iz mrtvih, izlaze hrišćanke devetoga dana na grobove svojih srodnika: da ih spomenu u molitvama, da im objave vaskrs Vaskrsitelja, i da im ponovo pobusaju grobove. Prvo se izvrši molitva za pokojnike. Time mi izražavamo svoju ljubav prema onim milim i dragim koji su se telesno i privremeno od nas odvojili - posao je Sveti Nikolaj i dalje objašnjavao:
- Znaj: istinski te voli onaj ko se za tebe u tajnosti Bogu moli. Po svršenoj molitvi čuka se crvenim jajetom o krstaču i viče: Hristos voskrese! Time mi pozdravljamo pokojnike najradosnijim pozdravom, pa prezirući smrt uveravamo ih, da će i njima svanuti dan vaskrsenja iz groba. Najzad, čistimo grob od uvele trave i stavljamo novo busenje, koje će se zazeleniti novom travom.
- Time mi javljamo svoju nadu, da će u dan sveopšteg vaskrsenja istrulela tela pokojnika preobratiti se u nova tela, u tela nebeska. Jer po istinitom svedočanstvu svedoka vaskrsenja Hristova postoje tjelesa nebeska i tjelesa zemaljska. I još: ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivo, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. Kad sve to svrše hrišćanke se još jednom pomole Bogu, poklone prema istoku, i odlaze. - I tako molitvom one izražavaju ljubav; crvenim jajetom i pozdravom objavljuju veru, a obnovom busenja pokazuju nadu. Ljubav, vera, nada i – opet ljubav. To je značaj i smisao Pobusanog Ponedeonika. Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif. U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik. Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote. Deca nas podsećaju da postoji i drugi put – put poverenja, mira i unutrašnje sigurnosti.
Printscreen
- Pitao si dalje, zašto toga dana samo žene izlaze na groblja a ne i muškarci, kao o drugim zadušnicama? Taj ponedeonik je početak sedmice žena mironosica. A Mironosice su prve posetile grob Gospodnji pod Golgotom, i prve javile ljudima, da je Gospod vaskrsao. Blago materama, sestrama i udovicama, koje liče na žene Mironosice po ljubavi prema upokojenim! osećaju upokojeni prisustvo naše na grobovima svojim, osećaju – te i još kako! – naše molitve i žrtve za njih, našu ljubav prema njima. I mi ćemo to uskoro osećati – i ja i ti – s one strane groba, i bićemo blagodarni onima koji se nas sećaju i za nas se Bogu mole.
- O brate moj, kako su slabe reči ljudske, da iskažu tajnu života i smrti, čudnu i jezivu tajnu, o kojoj angeli s pokojnicima šapatom romore! Dobro su nam došli hrišćanski običaji, da pomognu rečima. Običaji smisleni i krasni – da pomognu slabim rečima našim! - zaključio je Sveti Nikolaj.
Duhovna riznica
14:00 | 26.04.2025
BOG OVO OSEĆANJE NIJE PREDVIDEO NI ZA JEDNOG ČOVEKA! Starac Josif Isihast je govorio da je to stanje svojstveno samo demonskim silama
Duhovna riznica
17:50 | 26.04.2025
DA LI JE DOVOLJNO ZAPALITI JEDNU SVEĆU I ZA ZDRAVLJE ŽIVIH I DUŠE UPOKOJENIH ILI SE MORA PALITI ZA SVAKOG PONAOSOB! Sveštenik otkrio da to zavisi gde se nalazite, ali i od još jedne stvari
Praznici i sveci
07:00 | 27.04.2025
NA DANAŠNJI DAN, TOMA JE SVOJE NEVERJE ZAMENIO VEROM! Danas je Tomina nedelja!
Duhovna riznica
14:00 | 27.04.2025
OVE DVE STVARI SVI TREBA DA PREUZMEMO OD DECE! Sveti Nikolaj otkriva da se samo uz pomoć njih može osigurati pobeda u sukobu sa zlim ljudima!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Bio je odvažan zaštitnik pravde među ljudima. U dva maha spasao je "po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne".
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
Bio je odvažan zaštitnik pravde među ljudima. U dva maha spasao je "po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne".
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Sevastijana. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju peti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
