Deca nas podsećaju da postoji i drugi put – put poverenja, mira i unutrašnje sigurnosti.
U svetu odraslih, često smo u žurbi da deci nešto prenesemo—pravila, vrednosti, znanja. Verujemo da smo mi učitelji, a oni učenici. Međutim, ako zastanemo na trenutak, uočićemo da i mi imamo mnogo toga da naučimo upravo od njih.
Deca poseduju urođenu sposobnost da budu iskrena, otvorena i puna poverenja. Kada se nađu u teškoj ili neprijatnoj situaciji, njihova prva reakcija nije agresija niti osveta. Umesto toga, traže zaštitu, podršku i utehu. Njihova snaga leži u ranjivosti, a njihova mudrost u jednostavnosti.
Mi odrasli često zaboravimo koliko je važno ne uzvraćati zlo zlom. Deca nas podsećaju da postoji i drugi put – put poverenja, mira i unutrašnje sigurnosti. Dok mi razrađujemo strategije, planove i odmazde, dete jednostavno pogleda ka onome kome veruje. To nas uči da nije slabost tražiti pomoć. Nije poraz povući se iz sukoba sa dostojanstvom. Ponekad je najveća hrabrost ostati nežan u svetu koji nas uči surovosti.
Zato, sledeći put kada pomislimo da imamo sve odgovore, setimo se dece. Možda su mala rastom, ali velika duhom. Njihova jednostavnost, poverenje i srce često su svetionik koji nas vraća sebi – i onome što zaista jeste važno.
Sveti Nikolaj Velimirović je govorio da se, kada se nađemo na udaru zlih ljudi, treba da ugledamo na decu.
"Kada dete malo bude napadnuto od nekog u prisustvu svog roditelja, ono ne vraća napad napadom već plače i gleda u svoje roditelje. Ono zna da će ga roditelj zaštiti. Kako ti da ne znaš ono što malo dete zna. Tvoj nebeski roditelj je neprestano kraj tebe. Zato: ne sveti se, ne vraćaj zlo za zlo. Samo gledaj u Roditelja i plači. Samo tako osiguraćeš pobedu sebi u sukobu sa zlim ljudima".
Bog ne traži savršenstvo, već iskreno srce.
Kada nekoga osudimo, mi zapravo zauzimamo mesto koje nam ne pripada – mesto sudije, i to ne samo ljudske, već Božije.
Mnogi vrhunski sportisti ističu kako im je upravo sport bio najvažniji vodič kroz život, kako su na treninzima naučili šta znači raditi za cilj, kako nositi teret odgovornosti, ali i kako se dostojanstveno nositi s porazom.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
Danijel Ander iz Nju Džerzija, poginuo je štiteći svoju porodicu od naoružanog čoveka, a pet godina kasnije, njegova žrtva postala je simbol vere i ljubavi zbog koje bi Katolička crkva mogla da ga proglasi svecem.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ko se odsudno odreče Boga, i rečju i srcem, taj ne može ništa u životu učiniti, govorio je Sveti Nikolaj.
Trudi se i jačaj veru u sebi. Vremenom ćeš osetiti potrebu za molitvom, govorio je Sveti Nikolaj.
Samo osoba koja prema vama ispoljava tri osobine , prema Nikolaju Velimiroviću, istinski vas voli.
Kada je u pitanju majka, nisu potrebne nikakve knjige ni ustaljene molitve. Majčino srce direkto komunicira sa nebesima, tvrdi protojerej Andrej Tkačov.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Od duhovnog preobražaja Ljiljane Habjanović Đurović i nevidljivih znakova za Lenu Kovačević, do blagoslova patrijarha Pavla nad Novakom Đokovićem – priče o veri, nadi i neizrecivim Božijim darovima koji osvetljavaju svaki korak kroz život.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
