Deca nas podsećaju da postoji i drugi put – put poverenja, mira i unutrašnje sigurnosti.
U svetu odraslih, često smo u žurbi da deci nešto prenesemo—pravila, vrednosti, znanja. Verujemo da smo mi učitelji, a oni učenici. Međutim, ako zastanemo na trenutak, uočićemo da i mi imamo mnogo toga da naučimo upravo od njih.
Deca poseduju urođenu sposobnost da budu iskrena, otvorena i puna poverenja. Kada se nađu u teškoj ili neprijatnoj situaciji, njihova prva reakcija nije agresija niti osveta. Umesto toga, traže zaštitu, podršku i utehu. Njihova snaga leži u ranjivosti, a njihova mudrost u jednostavnosti.
Mi odrasli često zaboravimo koliko je važno ne uzvraćati zlo zlom. Deca nas podsećaju da postoji i drugi put – put poverenja, mira i unutrašnje sigurnosti. Dok mi razrađujemo strategije, planove i odmazde, dete jednostavno pogleda ka onome kome veruje. To nas uči da nije slabost tražiti pomoć. Nije poraz povući se iz sukoba sa dostojanstvom. Ponekad je najveća hrabrost ostati nežan u svetu koji nas uči surovosti.
Zato, sledeći put kada pomislimo da imamo sve odgovore, setimo se dece. Možda su mala rastom, ali velika duhom. Njihova jednostavnost, poverenje i srce često su svetionik koji nas vraća sebi – i onome što zaista jeste važno.
Sveti Nikolaj Velimirović je govorio da se, kada se nađemo na udaru zlih ljudi, treba da ugledamo na decu.
"Kada dete malo bude napadnuto od nekog u prisustvu svog roditelja, ono ne vraća napad napadom već plače i gleda u svoje roditelje. Ono zna da će ga roditelj zaštiti. Kako ti da ne znaš ono što malo dete zna. Tvoj nebeski roditelj je neprestano kraj tebe. Zato: ne sveti se, ne vraćaj zlo za zlo. Samo gledaj u Roditelja i plači. Samo tako osiguraćeš pobedu sebi u sukobu sa zlim ljudima".
Bog ne traži savršenstvo, već iskreno srce.
Kada nekoga osudimo, mi zapravo zauzimamo mesto koje nam ne pripada – mesto sudije, i to ne samo ljudske, već Božije.
Mnogi vrhunski sportisti ističu kako im je upravo sport bio najvažniji vodič kroz život, kako su na treninzima naučili šta znači raditi za cilj, kako nositi teret odgovornosti, ali i kako se dostojanstveno nositi s porazom.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Ko se odsudno odreče Boga, i rečju i srcem, taj ne može ništa u životu učiniti, govorio je Sveti Nikolaj.
Trudi se i jačaj veru u sebi. Vremenom ćeš osetiti potrebu za molitvom, govorio je Sveti Nikolaj.
Samo osoba koja prema vama ispoljava tri osobine , prema Nikolaju Velimiroviću, istinski vas voli.
Kada je u pitanju majka, nisu potrebne nikakve knjige ni ustaljene molitve. Majčino srce direkto komunicira sa nebesima, tvrdi protojerej Andrej Tkačov.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
