Bio je prvi vojvoda cara Konstantina Velikog.
SPC sutra slavi Svetog velikomučenika Artemija.
Sveti velikomučenik Artemije Antiohijski je hrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka.
Rođen je oko 300. godine.
Beše rodom Misirac i prvi vojvoda cara Konstantina Velikog. Kada se caru Konstantinu javi pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije je video taj krst, poverovao je u Hrista Gospoda i krstio se.
Docnije, u vreme cara Konstancija poslao ga je ovaj car u Jeladu, da prenese mošti Svetog Andreja iz Patrasa i Svetog Luke iz Tive u Carigrad, što vojvoda Artemije s radošću izvrši.
Potom je bio postavljen za avgustalija i namesnika carskog u Misiru, u kome zvanju je bio i za vreme Konstancija, sina Konstantinova, i izvesno vreme i kod cara Julijana Odstupnika.
"Kada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija", piše u žitijama.
Videći to, Sveti Artemije se pobuni svim srcem, izađe pred cara i reče mu: "Zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?“
I još proreče Artemije caru: "Tvoja je pogibao blizu".
Razjareni car posla ona dva česna sveštenika u izgnanstvo u Arabiju, gde uskoro skončaše, a vojvodi Artemiju skide čin vojnički i naredi da ga šibaju i trzaju.
Svog ranjenog i iskrvavljenog, bacio ga je u tamnicu, gde mu se sam Gospod Hristos javio, isceli ga i utešio. Potom je car naredio da ga stave da legne na jedan kamen, a drugim teškim kamenom su ga pritisnuli, tako da je tom prilikom teško povređen.
Najzad je posečen. Ubijen je 362. godine, a car Julijan ode na Persijance i "pogibe sramno, kao što mu Sveti Artemije i proreče".
Sveti Filip Đakon je mnoge ljude preobratio u hrišćanstvo.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Prema nekim verovanjima, proricao je ukidanje žrtvenog zakona i ukidanje subote, umesto koje je Hristos ustanovio nedelju.
Ajeti 43:10–14 Sure Az-Zuhruf pokazuju kako Božiji plan u svakom detalju prirode uči zahvalnosti, odgovornosti i putu ka duhovnoj svesti.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
Rodom su bili iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo u vreme cara Dekija.
Zajedno mučeni i ubijeni u vreme cara Dioklecijana.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
