Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Kada je bivši izvršni direktor kompanije Intel, Patrik Gelsinger, u oktobru 2025. godine izjavio da razmišlja o pokretanju hrišćanske veštačke inteligencije, tehnološki svet je bio iznenađen. Ova ideja spaja Silicijumsku dolinu i Jevanđelje, što do sada nije viđeno u javnim inicijativama lidera u visokoj tehnologiji.
Angažman u Gloo i vizija hrišćanskog AI
Nakon što je krajem 2024. napustio "Intel", Gelsinger se priključio organizaciji "Gloo", kompaniji koja razvija digitalne alate za veru, zajednice i crkve. U martu 2025. godine preuzeo je funkciju izvršnog predsednika i privremenog tehnološkog direktora.
Njegov cilj je stvaranje AI platforme zasnovane na hrišćanskim vrednostima, koja bi uključivala virtuelne asistente i edukativne alate za bezbedno korišćenje interneta.
U intervjuu za Gardijan Gelsinger je izjavio:
– Moja životna misija je da radim na tehnologiji koja će poboljšati kvalitet života svakog čoveka na planeti i ubrzati dolazak Hrista.
On je veštačku inteligenciju uporedio sa velikim tehnološkim prekretnicama u istoriji:
– Gledam na veštačku inteligenciju kao na još jedno gutenberško doba.
Na konferenciji u okviru Colorado Christian University Gelsinger je poručio:
– Duboko verujem da je tehnologija neutralna. Ona nije ni dobra ni loša. Sve zavisi od toga kako je oblikujemo, kako je koristimo i kako je razvijamo.
Zatim je uputio izazovno pitanje hrišćanskoj zajednici:
– I mi, kao hrišćanska zajednica, kao vernici, da li ćemo oblikovati tehnologiju kao silu za dobro?
Njegove izjave jasno pokazuju da Gelsinger vidi AI kao neutralan alat, čiji uticaj zavisi od vrednosti i namera ljudi koji ga stvaraju, te da želi da hrišćanski doprinos oblikovanju AI bude prepoznat i aktivno prisutan.
Hrišćanska veštačka inteligencija – izazovi i potencijal
Projekat Gloo, u čijem se vrhu nalazi Gelsinger, privukao je investicije veće od 100 miliona dolara. Ideja o hrišćanskom AI-ju izaziva rasprave o etici, pristrasnosti i granicama automatizacije, ali Gelsinger tvrdi da je cilj projekta poboljšanje života ljudi i uključivanje moralnih i duhovnih vrednosti u tehnološki razvoj.
On ističe da veštačka inteligencija ne treba da zameni moral ili religiju, već da pomogne čoveku da koristi tehnologiju u skladu sa hrišćanskim principima i dostojanstvom ljudske ličnosti.
Novo poglavlje digitalne duhovnosti
Gelsingerov angažman pokazuje da se u globalnoj tehnološkoj industriji sve češće pojavljuju inicijative koje kombinuju veru, etiku i inovaciju.
Sa pozicije bivšeg lidera Intela, Gelsinger pokušava da u veštačku inteligenciju uvede hrišćanske vrednosti, otvarajući tako novo poglavlje digitalne duhovnosti i raspravu o ulozi vere u svetu tehnologije budućnosti.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
