Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Kada je bivši izvršni direktor kompanije Intel, Patrik Gelsinger, u oktobru 2025. godine izjavio da razmišlja o pokretanju hrišćanske veštačke inteligencije, tehnološki svet je bio iznenađen. Ova ideja spaja Silicijumsku dolinu i Jevanđelje, što do sada nije viđeno u javnim inicijativama lidera u visokoj tehnologiji.
Angažman u Gloo i vizija hrišćanskog AI
Nakon što je krajem 2024. napustio "Intel", Gelsinger se priključio organizaciji "Gloo", kompaniji koja razvija digitalne alate za veru, zajednice i crkve. U martu 2025. godine preuzeo je funkciju izvršnog predsednika i privremenog tehnološkog direktora.
Njegov cilj je stvaranje AI platforme zasnovane na hrišćanskim vrednostima, koja bi uključivala virtuelne asistente i edukativne alate za bezbedno korišćenje interneta.
U intervjuu za Gardijan Gelsinger je izjavio:
– Moja životna misija je da radim na tehnologiji koja će poboljšati kvalitet života svakog čoveka na planeti i ubrzati dolazak Hrista.
On je veštačku inteligenciju uporedio sa velikim tehnološkim prekretnicama u istoriji:
– Gledam na veštačku inteligenciju kao na još jedno gutenberško doba.
Na konferenciji u okviru Colorado Christian University Gelsinger je poručio:
– Duboko verujem da je tehnologija neutralna. Ona nije ni dobra ni loša. Sve zavisi od toga kako je oblikujemo, kako je koristimo i kako je razvijamo.
Zatim je uputio izazovno pitanje hrišćanskoj zajednici:
– I mi, kao hrišćanska zajednica, kao vernici, da li ćemo oblikovati tehnologiju kao silu za dobro?
Njegove izjave jasno pokazuju da Gelsinger vidi AI kao neutralan alat, čiji uticaj zavisi od vrednosti i namera ljudi koji ga stvaraju, te da želi da hrišćanski doprinos oblikovanju AI bude prepoznat i aktivno prisutan.
Hrišćanska veštačka inteligencija – izazovi i potencijal
Projekat Gloo, u čijem se vrhu nalazi Gelsinger, privukao je investicije veće od 100 miliona dolara. Ideja o hrišćanskom AI-ju izaziva rasprave o etici, pristrasnosti i granicama automatizacije, ali Gelsinger tvrdi da je cilj projekta poboljšanje života ljudi i uključivanje moralnih i duhovnih vrednosti u tehnološki razvoj.
On ističe da veštačka inteligencija ne treba da zameni moral ili religiju, već da pomogne čoveku da koristi tehnologiju u skladu sa hrišćanskim principima i dostojanstvom ljudske ličnosti.
Novo poglavlje digitalne duhovnosti
Gelsingerov angažman pokazuje da se u globalnoj tehnološkoj industriji sve češće pojavljuju inicijative koje kombinuju veru, etiku i inovaciju.
Sa pozicije bivšeg lidera Intela, Gelsinger pokušava da u veštačku inteligenciju uvede hrišćanske vrednosti, otvarajući tako novo poglavlje digitalne duhovnosti i raspravu o ulozi vere u svetu tehnologije budućnosti.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
