Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Kada je bivši izvršni direktor kompanije Intel, Patrik Gelsinger, u oktobru 2025. godine izjavio da razmišlja o pokretanju hrišćanske veštačke inteligencije, tehnološki svet je bio iznenađen. Ova ideja spaja Silicijumsku dolinu i Jevanđelje, što do sada nije viđeno u javnim inicijativama lidera u visokoj tehnologiji.
Angažman u Gloo i vizija hrišćanskog AI
Nakon što je krajem 2024. napustio "Intel", Gelsinger se priključio organizaciji "Gloo", kompaniji koja razvija digitalne alate za veru, zajednice i crkve. U martu 2025. godine preuzeo je funkciju izvršnog predsednika i privremenog tehnološkog direktora.
Njegov cilj je stvaranje AI platforme zasnovane na hrišćanskim vrednostima, koja bi uključivala virtuelne asistente i edukativne alate za bezbedno korišćenje interneta.
U intervjuu za Gardijan Gelsinger je izjavio:
– Moja životna misija je da radim na tehnologiji koja će poboljšati kvalitet života svakog čoveka na planeti i ubrzati dolazak Hrista.
On je veštačku inteligenciju uporedio sa velikim tehnološkim prekretnicama u istoriji:
– Gledam na veštačku inteligenciju kao na još jedno gutenberško doba.
Na konferenciji u okviru Colorado Christian University Gelsinger je poručio:
– Duboko verujem da je tehnologija neutralna. Ona nije ni dobra ni loša. Sve zavisi od toga kako je oblikujemo, kako je koristimo i kako je razvijamo.
Zatim je uputio izazovno pitanje hrišćanskoj zajednici:
– I mi, kao hrišćanska zajednica, kao vernici, da li ćemo oblikovati tehnologiju kao silu za dobro?
Njegove izjave jasno pokazuju da Gelsinger vidi AI kao neutralan alat, čiji uticaj zavisi od vrednosti i namera ljudi koji ga stvaraju, te da želi da hrišćanski doprinos oblikovanju AI bude prepoznat i aktivno prisutan.
Hrišćanska veštačka inteligencija – izazovi i potencijal
Projekat Gloo, u čijem se vrhu nalazi Gelsinger, privukao je investicije veće od 100 miliona dolara. Ideja o hrišćanskom AI-ju izaziva rasprave o etici, pristrasnosti i granicama automatizacije, ali Gelsinger tvrdi da je cilj projekta poboljšanje života ljudi i uključivanje moralnih i duhovnih vrednosti u tehnološki razvoj.
On ističe da veštačka inteligencija ne treba da zameni moral ili religiju, već da pomogne čoveku da koristi tehnologiju u skladu sa hrišćanskim principima i dostojanstvom ljudske ličnosti.
Novo poglavlje digitalne duhovnosti
Gelsingerov angažman pokazuje da se u globalnoj tehnološkoj industriji sve češće pojavljuju inicijative koje kombinuju veru, etiku i inovaciju.
Sa pozicije bivšeg lidera Intela, Gelsinger pokušava da u veštačku inteligenciju uvede hrišćanske vrednosti, otvarajući tako novo poglavlje digitalne duhovnosti i raspravu o ulozi vere u svetu tehnologije budućnosti.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
