Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Kada je bivši izvršni direktor kompanije Intel, Patrik Gelsinger, u oktobru 2025. godine izjavio da razmišlja o pokretanju hrišćanske veštačke inteligencije, tehnološki svet je bio iznenađen. Ova ideja spaja Silicijumsku dolinu i Jevanđelje, što do sada nije viđeno u javnim inicijativama lidera u visokoj tehnologiji.
Angažman u Gloo i vizija hrišćanskog AI
Nakon što je krajem 2024. napustio "Intel", Gelsinger se priključio organizaciji "Gloo", kompaniji koja razvija digitalne alate za veru, zajednice i crkve. U martu 2025. godine preuzeo je funkciju izvršnog predsednika i privremenog tehnološkog direktora.
Njegov cilj je stvaranje AI platforme zasnovane na hrišćanskim vrednostima, koja bi uključivala virtuelne asistente i edukativne alate za bezbedno korišćenje interneta.
U intervjuu za Gardijan Gelsinger je izjavio:
– Moja životna misija je da radim na tehnologiji koja će poboljšati kvalitet života svakog čoveka na planeti i ubrzati dolazak Hrista.
On je veštačku inteligenciju uporedio sa velikim tehnološkim prekretnicama u istoriji:
– Gledam na veštačku inteligenciju kao na još jedno gutenberško doba.
Na konferenciji u okviru Colorado Christian University Gelsinger je poručio:
– Duboko verujem da je tehnologija neutralna. Ona nije ni dobra ni loša. Sve zavisi od toga kako je oblikujemo, kako je koristimo i kako je razvijamo.
Zatim je uputio izazovno pitanje hrišćanskoj zajednici:
– I mi, kao hrišćanska zajednica, kao vernici, da li ćemo oblikovati tehnologiju kao silu za dobro?
Njegove izjave jasno pokazuju da Gelsinger vidi AI kao neutralan alat, čiji uticaj zavisi od vrednosti i namera ljudi koji ga stvaraju, te da želi da hrišćanski doprinos oblikovanju AI bude prepoznat i aktivno prisutan.
Hrišćanska veštačka inteligencija – izazovi i potencijal
Projekat Gloo, u čijem se vrhu nalazi Gelsinger, privukao je investicije veće od 100 miliona dolara. Ideja o hrišćanskom AI-ju izaziva rasprave o etici, pristrasnosti i granicama automatizacije, ali Gelsinger tvrdi da je cilj projekta poboljšanje života ljudi i uključivanje moralnih i duhovnih vrednosti u tehnološki razvoj.
On ističe da veštačka inteligencija ne treba da zameni moral ili religiju, već da pomogne čoveku da koristi tehnologiju u skladu sa hrišćanskim principima i dostojanstvom ljudske ličnosti.
Novo poglavlje digitalne duhovnosti
Gelsingerov angažman pokazuje da se u globalnoj tehnološkoj industriji sve češće pojavljuju inicijative koje kombinuju veru, etiku i inovaciju.
Sa pozicije bivšeg lidera Intela, Gelsinger pokušava da u veštačku inteligenciju uvede hrišćanske vrednosti, otvarajući tako novo poglavlje digitalne duhovnosti i raspravu o ulozi vere u svetu tehnologije budućnosti.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 9. sedmice po Duhovima podseća na trenutak Preobraženja kada su učenici videli nebesku slavu Gospodnju i čuli glas Oca koji potvrđuje božansko sinovstvo Hristovo
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana. Katolička crkva obeležava Gospu od anđela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
