Mogu li nam saznanja iz oblasti neuronauka pomoći u trci sa veštačkom inteligencijom - trci koju ne smemo izgubiti?
Napredak digitalnih tehnologija velikom brzinom menja svet u kojem živimo i predstavlja izazov za vaspitanje dece.
Mogu li nam saznanja iz oblasti neuronauka pomoći u trci sa veštačkom inteligencijom - trci koju ne smemo izgubiti?
O ovoj temi autor podkasta "Pravoslavlje“ sveštenik Stevan Jovanović razgovara sa specijalistom za dečiji razvoj prof. dr. Rankom Rajovićem. Emisiju možete pogledati na linku: Sprint života - trka dece sa AI (veštačka inteligencija).
Podsećamo, ahriepiskopija beogradsko-karlovačka Srpske pravoslavne crkve (SPC) pokrenula je podkast čija je prva epizoda naslovljena sa "Obojena revolucija ili medijski napadi na Crkvu" i postavljena na Jutjubu 19. maja ove godine.
Epizode se mogu pratiti putem Instagrama Pravoslavlje, TikToka Pravoslavlje i Fejsbuka Pravoslavlje.
Podkast je pokrenut da bi se, kako piše, misija Crkve unapredila "različitim oblicima medijskog stvaralaštva radi očuvanja načina života zasnovanog na Hristovom učenju".
Na to je obavezuje, kako je navedeno, "dinamika događaja u srpskom narodu na čitavom njegovom životnom prostoru, kao i u društvu uopšte, uporedo sa revizijom, ne samo istorijskih činjenica nego i demokratskih ustanova i predstavničke demokratije reliktima iz totalitarnih sistema prošlog veka, uz tehničke i tehnološke promene, nametanje kensel, džender i sličnih ideologija i političkih praksi".
BONUS VIDEO: Presvlačenje moštiju Svetog Zosima u manastiru Tumane 2025.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Za takve trenutke donosimo nekoliko kratkih molitvi.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski u novoj besedi istakao je da narod bez dece postaje narod koji nestaje, govorio o podvigu roditelja i monaštva, kao i o tome zašto pravoslavlje i danas rađa svetitelje.
U tišini starog groblja, među svećama i molitvama, vernici su se prisetili duhovnog vođe i tragične pogibije 25 meštana u savezničkom bombardovanju 1944. godine.
Uprkos pritiscima tadašnje vlasti i cara Ahava, kao i carice Jezavelje, koja je progonila proroke, Sveti Ilija nije odstupio od istine.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Šta za Crkvu i crkveno poimanje čoveka i ljudskog društva znači napredak na polju kibernetike i veštačke inteligencije?
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Na liturgijskom slavlju u vojnom hramu Svetog apostola Marka episkop vojni Dositej govorio je o vrlinama svetog vladara i objasnio zašto njegov život i danas ostaje uzor onima koji čuvaju narod, mir i slobodu.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana. Katolička crkva obeležava Gospu od anđela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
