Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
U svakodnevnim odnosima među ljudima često se krije mnogo više očekivanja nego što smo spremni da priznamo.
Čovek neretko želi da u drugima vidi ono najbolje, ali pritom lako zaboravlja da je svako biće opterećeno sopstvenim slabostima, padovima i borbama.
Kada očekivanja postanu prevelika, svaka greška ili nedostatak drugog čoveka doživljava se kao razočaranje, pa se umesto razumevanja i strpljenja javljaju gorčina i udaljavanje.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti. Čovek koji želi da sačuva mir u duši i odnose sa bližnjima pozvan je da gleda na druge sa više smirenja i saosećanja.
To ne znači opravdavati greh ili zlo, već prihvatiti činjenicu da svako prolazi kroz svoje duhovne borbe. Upravo takav pogled pomaže da se u odnosima među ljudima sačuva ljubav, a da se razočaranja ne pretvore u trajnu ogorčenost.
Mnogi duhovnici upozoravali su da je idealizovanje ljudi česta zamka. Kada nekoga uzdignemo do savršenstva u sopstvenim mislima, lako zaboravimo da je i on čovek koji može da pogreši. U takvim trenucima ne razočarava nas samo tuđa slabost, već i slika koju smo sami stvorili, očekujući od drugih više nego što je moguće.
U pravoslavnoj duhovnosti posebno se naglašava potreba za smirenjem i trezvenim pogledom na bližnje.
Smiren čovek zna da su svi ljudi skloni greškama i zato se trudi da ne sudi prestrogo, već da pokaže razumevanje. Takav odnos čuva i duševni mir i međuljudske veze, jer umesto razočaranja ostavlja prostor za strpljenje i opraštanje.
Na to podseća i arhimandrit Rafail Karelin, koji kaže:
"Kada od osobe očekujete malo, i prihvatite je onakvu kakva zaista jeste - sa njenim greškama i nedostacima, onda je razočaranja manje. Nema potrebe da idealizujete bilo koga".
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
U poruci punoj poštovanja istaknuta je njegova predanost pastirskom služenju i očuvanju duhovnog jedinstva crkve.
Pripadnici elitnih policijskih jedinica i komandiri Okružnog zatvora 23. marta polaze peške ka svetinji Svetog Vasilija Ostroškog kako bi pomogli u lečenju dvoje mališana.
Nakon velikih humanitarnih akcija, molitava i podrške vernika iz Bijeljine i regiona, protojerej Bogdan Stjepanović podvrgnut je kompleksnoj hirurškoj intervenciji.
Prepodobni Gerasim, prema predanju, za vreme časnog posta nije jeo ništa osim što se pričešćivao.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Kada čovek u tišini svoga srca priziva milost Božiju za bližnje, on ne ostaje sam.
Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Veruje se da mošti Svetog Vasilija imaju isceliteljsku moć, a postoje i brojne priče ljudi, koje o tome svedoče.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
Veliki ruski duhovnik objašnjava da svaki trenutak bogosluženja ima snažnu simboliku i nosi nevidljivu snagu.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
Veruje se da mošti Svetog Vasilija imaju isceliteljsku moć, a postoje i brojne priče ljudi, koje o tome svedoče.
Čak i u domovima gde tempo diktira brze obroke, ovaj recept vraća miris i ljubav u svaki zalogaj.
