Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
Arhimandrit Rafail Karelin jednom prilikom je objasnio kakav negativan uticaj ima televizija, a naročito TV serije, na duhovni život i porodične odnose. On tvrdi da je televizija, umesto da bude samo kratki susret sa umetnošću ili informacijama, postala nešto što je stalno prisutno i što na neki način stvara paralelni svet u životima ljudi.
Otac Rafail opisuje kako televizijske serije postepeno postaju deo života gledalaca – ljudi se emocionalno vezuju za likove iz serija, doživljavaju njihove sreće i neuspehe kao svoje, a televizija im postaje kao druga porodica.
On ističe da takav način života stvara otuđenje, jer ljudi sve manje komuniciraju sa stvarnim članovima svoje porodice, dok sve više pažnje posvećuju svetu ekrana. Ovaj fenomen sličan je narkomaskoj zavisnosti, gde osoba postepeno gubi interesovanje za stvarni svet i postaje emocionalno hladna prema onima koji je okružuju.
- U serijama čovek bukvalno ulazi u tuđi život i kao da dobija dvojno državljanstvo. Živi i u svojoj i u tuđoj porodici. Likovi iz serija postaju mu bliski i dragi, ili neprijatelji koji ugrožavaju njegovu sreću. On prema njima oseća pravo i iskreno prijateljstvo i ljubav, ili pak odvratnost i mržnju. Zbog njih brine više nego zbog svojih prijatelja s ove strane ekrana. Zbog njih pati, njihove neuspehe doživljava kao svoje, raduje se njihovoj sreći, ljubomoran je i ljuti se. Čini se kao da su likovi iz tih serija izašli iz ekrana i žive u njegovoj kući. Dok je na poslu ili u krugu svoje porodice, pazi na vreme i računa kad će moći da uključi televizor i da ode u irealni svet ekrana - istakao je on.
Kaže da čovek tako "na ekran" gleda kao na vrata kroz koja ulazi u drugu kuću, koja mu je postala kao njegova rođena.
- Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća. On ima osećaj sličan osećaju bestežinskog stanja, samo bez gubljenja svesti. Šta se događa u duši tog čoveka? Približno isto ono što se događa s onima koji sa strane imaju još jednu porodicu. U početku, oni kao da dele svoje srce, a zatim postepeno počinju da se hlade njihova osećanja prema porodici. Čoveku postaje dosadno i nelagodno u domu u kojem je živeo toliko godina. Čini mu se da mu je žena postala grubijanka i aljkavuša, deca bića koja nizašta nisu sposobna, osim da prave buku i da mu ne daju da se posle posla odmori, a stan tesan, neudoban i prljav. On se trudi da sakrije svoja osećanja i u porodici se ponaša kao i pre, ali se pojavljuje ono što se ne može sakriti, a to je hladnoća otuđenosti.
Otac dalje naglašava da televizija ima negativan uticaj i na duhovnost. Gledanjem serija, čovek puni svoju dušu "jakim utiscima" koji ga opterećuju i ometaju u molitvi, jer se te slike i utisci pojave u njegovoj svesti, ometajući njegovu povezanost sa Bogom.
Sveti oci, kako navodi, uče nas da treba da se trudimo da se distanciramo od spoljašnjih utisaka, da bi se duša mogla posvetiti molitvi. U tom kontekstu, Karelina upozorava da televizija "uzima" dušu gledaocu, čineći ga nesposobnim za pravu duhovnu koncentraciju.
- Čovek ispred televizora prodaje ono najdragocenije – svoju molitvu. Sadržaj serija je život svetovnih ljudi koji su daleko od Boga, zauzetih zemnim problemima. Ako se ti problemi tiču religije, onda je oni sračunato prikazuju u krivom svetlu. Duhovna lica se tako prikazuju da se kod gledaoca izazove negativan odnos prema njima, odvratnost i podsmeh. Čoveka uvode u intimni svet likova serija.
Kaže da su scenariji najčešće napisani po formuli Frojdovih teorija, a to nije dobro.
- Panseksualizmom su prožeti svi odnosi ljudi kao što voda prožme ceo sunđer kada uroni u nju. Razvrat se pretvara u nešto svakodnevno i uobičajeno. Ljudi koji satima sede ispred televizora, prosto se naviknu na duhovnu prljavštinu i prestaju da osećaju njen smrad, ali se teše time da svi tako žive. Hrišćanski moral počinje da im se čini nekom vrstom fanatizma. Oni to ne govore direktno, ali počinju da žive po principima nekakvog kompromisnog morala. Mi bismo to nazvali nihilističkim moralom. Donedavno su ljudima oduzmali Boga, a sad im oduzimaju dušu i guše je prljavštinom razvrata, kao slepe mačiće u kanti za pomije - zakčučuje otac Rafail Karelin .
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Bez molitve je nemoguće razumeti tajne vere i bez nje nema prave ljubavi prema Bogu.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Kada čovek u tišini svoga srca priziva milost Božiju za bližnje, on ne ostaje sam.
U svetu preplavljenom informacijama i vizuelnim iskušenjima, sve češće zaboravljamo da zle misli ne potiču iz naše duše – one dolaze spolja, najčešće s ekrana. Protojerej Pavel Gumerov u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, upozorava na duhovne posledice svakodnevnog konzumiranja medijskih sadržaja.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
