KAKO TELEVIZIJA I SERIJE ODUZIMAJU DUŠU ČOVEKU: Arhimandrit Rafail Karelin kaže da su prava smrt za duhovni život i porodične odnose

Arhimandrit Rafail Karelin jednom prilikom je objasnio kakav negativan uticaj ima televizija, a naročito TV serije, na duhovni život i porodične odnose. On tvrdi da je televizija, umesto da bude samo kratki susret sa umetnošću ili informacijama, postala nešto što je stalno prisutno i što na neki način stvara paralelni svet u životima ljudi.

Otac Rafail opisuje kako televizijske serije postepeno postaju deo života gledalaca – ljudi se emocionalno vezuju za likove iz serija, doživljavaju njihove sreće i neuspehe kao svoje, a televizija im postaje kao druga porodica.

On ističe da takav način života stvara otuđenje, jer ljudi sve manje komuniciraju sa stvarnim članovima svoje porodice, dok sve više pažnje posvećuju svetu ekrana. Ovaj fenomen sličan je narkomaskoj zavisnosti, gde osoba postepeno gubi interesovanje za stvarni svet i postaje emocionalno hladna prema onima koji je okružuju.

Wikipedia

- U serijama čovek bukvalno ulazi u tuđi život i kao da dobija dvojno državljanstvo. Živi i u svojoj i u tuđoj porodici. Likovi iz serija postaju mu bliski i dragi, ili neprijatelji koji ugrožavaju njegovu sreću. On prema njima oseća pravo i iskreno prijateljstvo i ljubav, ili pak odvratnost i mržnju. Zbog njih brine više nego zbog svojih prijatelja s ove strane ekrana. Zbog njih pati, njihove neuspehe doživljava kao svoje, raduje se njihovoj sreći, ljubomoran je i ljuti se. Čini se kao da su likovi iz tih serija izašli iz ekrana i žive u njegovoj kući. Dok je na poslu ili u krugu svoje porodice, pazi na vreme i računa kad će moći da uključi televizor i da ode u irealni svet ekrana - istakao je on.

Kaže da čovek tako "na ekran" gleda kao na vrata kroz koja ulazi u drugu kuću, koja mu je postala kao njegova rođena.

Schutterstock

- Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća. On ima osećaj sličan osećaju bestežinskog stanja, samo bez gubljenja svesti. Šta se događa u duši tog čoveka? Približno isto ono što se događa s onima koji sa strane imaju još jednu porodicu. U početku, oni kao da dele svoje srce, a zatim postepeno počinju da se hlade njihova osećanja prema porodici. Čoveku postaje dosadno i nelagodno u domu u kojem je živeo toliko godina. Čini mu se da mu je žena postala grubijanka i aljkavuša, deca bića koja nizašta nisu sposobna, osim da prave buku i da mu ne daju da se posle posla odmori, a stan tesan, neudoban i prljav. On se trudi da sakrije svoja osećanja i u porodici se ponaša kao i pre, ali se pojavljuje ono što se ne može sakriti, a to je hladnoća otuđenosti.

Otac dalje naglašava da televizija ima negativan uticaj i na duhovnost. Gledanjem serija, čovek puni svoju dušu "jakim utiscima" koji ga opterećuju i ometaju u molitvi, jer se te slike i utisci pojave u njegovoj svesti, ometajući njegovu povezanost sa Bogom.

Schutterstock

Sveti oci, kako navodi, uče nas da treba da se trudimo da se distanciramo od spoljašnjih utisaka, da bi se duša mogla posvetiti molitvi. U tom kontekstu, Karelina upozorava da televizija "uzima" dušu gledaocu, čineći ga nesposobnim za pravu duhovnu koncentraciju.

- Čovek ispred televizora prodaje ono najdragocenije – svoju molitvu. Sadržaj serija je život svetovnih ljudi koji su daleko od Boga, zauzetih zemnim problemima. Ako se ti problemi tiču religije, onda je oni sračunato prikazuju u krivom svetlu. Duhovna lica se tako prikazuju da se kod gledaoca izazove negativan odnos prema njima, odvratnost i podsmeh. Čoveka uvode u intimni svet likova serija.

Kaže da su scenariji najčešće napisani po formuli Frojdovih teorija, a to nije dobro.

- Panseksualizmom su prožeti svi odnosi ljudi kao što voda prožme ceo sunđer kada uroni u nju. Razvrat se pretvara u nešto svakodnevno i uobičajeno. Ljudi koji satima sede ispred televizora, prosto se naviknu na duhovnu prljavštinu i prestaju da osećaju njen smrad, ali se teše time da svi tako žive. Hrišćanski moral počinje da im se čini nekom vrstom fanatizma. Oni to ne govore direktno, ali počinju da žive po principima nekakvog kompromisnog morala. Mi bismo to nazvali nihilističkim moralom. Donedavno su ljudima oduzmali Boga, a sad im oduzimaju dušu i guše je prljavštinom razvrata, kao slepe mačiće u kanti za pomije - zakčučuje otac Rafail Karelin .

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara