Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
Arhimandrit Rafail Karelin jednom prilikom je objasnio kakav negativan uticaj ima televizija, a naročito TV serije, na duhovni život i porodične odnose. On tvrdi da je televizija, umesto da bude samo kratki susret sa umetnošću ili informacijama, postala nešto što je stalno prisutno i što na neki način stvara paralelni svet u životima ljudi.
Otac Rafail opisuje kako televizijske serije postepeno postaju deo života gledalaca – ljudi se emocionalno vezuju za likove iz serija, doživljavaju njihove sreće i neuspehe kao svoje, a televizija im postaje kao druga porodica.
On ističe da takav način života stvara otuđenje, jer ljudi sve manje komuniciraju sa stvarnim članovima svoje porodice, dok sve više pažnje posvećuju svetu ekrana. Ovaj fenomen sličan je narkomaskoj zavisnosti, gde osoba postepeno gubi interesovanje za stvarni svet i postaje emocionalno hladna prema onima koji je okružuju.
- U serijama čovek bukvalno ulazi u tuđi život i kao da dobija dvojno državljanstvo. Živi i u svojoj i u tuđoj porodici. Likovi iz serija postaju mu bliski i dragi, ili neprijatelji koji ugrožavaju njegovu sreću. On prema njima oseća pravo i iskreno prijateljstvo i ljubav, ili pak odvratnost i mržnju. Zbog njih brine više nego zbog svojih prijatelja s ove strane ekrana. Zbog njih pati, njihove neuspehe doživljava kao svoje, raduje se njihovoj sreći, ljubomoran je i ljuti se. Čini se kao da su likovi iz tih serija izašli iz ekrana i žive u njegovoj kući. Dok je na poslu ili u krugu svoje porodice, pazi na vreme i računa kad će moći da uključi televizor i da ode u irealni svet ekrana - istakao je on.
Kaže da čovek tako "na ekran" gleda kao na vrata kroz koja ulazi u drugu kuću, koja mu je postala kao njegova rođena.
- Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća. On ima osećaj sličan osećaju bestežinskog stanja, samo bez gubljenja svesti. Šta se događa u duši tog čoveka? Približno isto ono što se događa s onima koji sa strane imaju još jednu porodicu. U početku, oni kao da dele svoje srce, a zatim postepeno počinju da se hlade njihova osećanja prema porodici. Čoveku postaje dosadno i nelagodno u domu u kojem je živeo toliko godina. Čini mu se da mu je žena postala grubijanka i aljkavuša, deca bića koja nizašta nisu sposobna, osim da prave buku i da mu ne daju da se posle posla odmori, a stan tesan, neudoban i prljav. On se trudi da sakrije svoja osećanja i u porodici se ponaša kao i pre, ali se pojavljuje ono što se ne može sakriti, a to je hladnoća otuđenosti.
Otac dalje naglašava da televizija ima negativan uticaj i na duhovnost. Gledanjem serija, čovek puni svoju dušu "jakim utiscima" koji ga opterećuju i ometaju u molitvi, jer se te slike i utisci pojave u njegovoj svesti, ometajući njegovu povezanost sa Bogom.
Sveti oci, kako navodi, uče nas da treba da se trudimo da se distanciramo od spoljašnjih utisaka, da bi se duša mogla posvetiti molitvi. U tom kontekstu, Karelina upozorava da televizija "uzima" dušu gledaocu, čineći ga nesposobnim za pravu duhovnu koncentraciju.
- Čovek ispred televizora prodaje ono najdragocenije – svoju molitvu. Sadržaj serija je život svetovnih ljudi koji su daleko od Boga, zauzetih zemnim problemima. Ako se ti problemi tiču religije, onda je oni sračunato prikazuju u krivom svetlu. Duhovna lica se tako prikazuju da se kod gledaoca izazove negativan odnos prema njima, odvratnost i podsmeh. Čoveka uvode u intimni svet likova serija.
Kaže da su scenariji najčešće napisani po formuli Frojdovih teorija, a to nije dobro.
- Panseksualizmom su prožeti svi odnosi ljudi kao što voda prožme ceo sunđer kada uroni u nju. Razvrat se pretvara u nešto svakodnevno i uobičajeno. Ljudi koji satima sede ispred televizora, prosto se naviknu na duhovnu prljavštinu i prestaju da osećaju njen smrad, ali se teše time da svi tako žive. Hrišćanski moral počinje da im se čini nekom vrstom fanatizma. Oni to ne govore direktno, ali počinju da žive po principima nekakvog kompromisnog morala. Mi bismo to nazvali nihilističkim moralom. Donedavno su ljudima oduzmali Boga, a sad im oduzimaju dušu i guše je prljavštinom razvrata, kao slepe mačiće u kanti za pomije - zakčučuje otac Rafail Karelin .
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Bez molitve je nemoguće razumeti tajne vere i bez nje nema prave ljubavi prema Bogu.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
Sveštenik objasnio zašto su se kroz vekove sačuvale brojne zabrane vezane za praznike i gde se danas najčešće gubi istinska suština vere
Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima.
Ime Marina nosi drevno značenje povezano sa morem, ali i priču o 15-godišnjoj devojci iz Antiohije koja je zbog vere u Hrista pretrpela mučeničko stradanje koje vekovima čuva crkveno predanje.
Sveta velikomučenica Marina smatra se jednom od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju, a vernici joj se obraćaju moleći za pomoć u iskušenjima, izbavljenje od greha, duhovno ukrepljenje i zastupništvo pred Gospodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Arhimandrit Rafail Karelin kaže da se treba uzdržavati od odnosa tokom posta.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Kada čovek u tišini svoga srca priziva milost Božiju za bližnje, on ne ostaje sam.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
Sveštenik objasnio zašto su se kroz vekove sačuvale brojne zabrane vezane za praznike i gde se danas najčešće gubi istinska suština vere
Sveta velikomučenica Marina smatra se jednom od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju, a vernici joj se obraćaju moleći za pomoć u iskušenjima, izbavljenje od greha, duhovno ukrepljenje i zastupništvo pred Gospodom.
U snažnoj besedi za četvrtak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da duša, kao i telo, traži svakodnevnu hranu, a da se vera ne čuva jednim susretom sa istinom, već njenim stalnim življenjem.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Marinu – Ognjenu Mariju po starom kalendaru, i Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Petra Krizologa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
