Shutterstock/WikipediaOtac Rafail ističe da ljudi uz serije žive paralelni život
Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
Arhimandrit Rafail Karelin jednom prilikom je objasnio kakav negativan uticaj ima televizija, a naročito TV serije, na duhovni život i porodične odnose. On tvrdi da je televizija, umesto da bude samo kratki susret sa umetnošću ili informacijama, postala nešto što je stalno prisutno i što na neki način stvara paralelni svet u životima ljudi.
Otac Rafail opisuje kako televizijske serije postepeno postaju deo života gledalaca – ljudi se emocionalno vezuju za likove iz serija, doživljavaju njihove sreće i neuspehe kao svoje, a televizija im postaje kao druga porodica.
On ističe da takav način života stvara otuđenje, jer ljudi sve manje komuniciraju sa stvarnim članovima svoje porodice, dok sve više pažnje posvećuju svetu ekrana. Ovaj fenomen sličan je narkomaskoj zavisnosti, gde osoba postepeno gubi interesovanje za stvarni svet i postaje emocionalno hladna prema onima koji je okružuju.
Wikipedia
Arhimandrit Rafail Karelin
- U serijama čovek bukvalno ulazi u tuđi život i kao da dobija dvojno državljanstvo. Živi i u svojoj i u tuđoj porodici. Likovi iz serija postaju mu bliski i dragi, ili neprijatelji koji ugrožavaju njegovu sreću. On prema njima oseća pravo i iskreno prijateljstvo i ljubav, ili pak odvratnost i mržnju. Zbog njih brine više nego zbog svojih prijatelja s ove strane ekrana. Zbog njih pati, njihove neuspehe doživljava kao svoje, raduje se njihovoj sreći, ljubomoran je i ljuti se. Čini se kao da su likovi iz tih serija izašli iz ekrana i žive u njegovoj kući. Dok je na poslu ili u krugu svoje porodice, pazi na vreme i računa kad će moći da uključi televizor i da ode u irealni svet ekrana - istakao je on.
Kaže da čovek tako "na ekran" gleda kao na vrata kroz koja ulazi u drugu kuću, koja mu je postala kao njegova rođena.
Schutterstock
Otac Rafail kaže da su TV serije razaraju porodicu
- Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća. On ima osećaj sličan osećaju bestežinskog stanja, samo bez gubljenja svesti. Šta se događa u duši tog čoveka? Približno isto ono što se događa s onima koji sa strane imaju još jednu porodicu. U početku, oni kao da dele svoje srce, a zatim postepeno počinju da se hlade njihova osećanja prema porodici. Čoveku postaje dosadno i nelagodno u domu u kojem je živeo toliko godina. Čini mu se da mu je žena postala grubijanka i aljkavuša, deca bića koja nizašta nisu sposobna, osim da prave buku i da mu ne daju da se posle posla odmori, a stan tesan, neudoban i prljav. On se trudi da sakrije svoja osećanja i u porodici se ponaša kao i pre, ali se pojavljuje ono što se ne može sakriti, a to je hladnoća otuđenosti.
Otac dalje naglašava da televizija ima negativan uticaj i na duhovnost. Gledanjem serija, čovek puni svoju dušu "jakim utiscima" koji ga opterećuju i ometaju u molitvi, jer se te slike i utisci pojave u njegovoj svesti, ometajući njegovu povezanost sa Bogom.
Schutterstock
Otac Rafail ističe da ljudi uz serije žive paralelni život
Sveti oci, kako navodi, uče nas da treba da se trudimo da se distanciramo od spoljašnjih utisaka, da bi se duša mogla posvetiti molitvi. U tom kontekstu, Karelina upozorava da televizija "uzima" dušu gledaocu, čineći ga nesposobnim za pravu duhovnu koncentraciju.
- Čovek ispred televizora prodaje ono najdragocenije – svoju molitvu. Sadržaj serija je život svetovnih ljudi koji su daleko od Boga, zauzetih zemnim problemima. Ako se ti problemi tiču religije, onda je oni sračunato prikazuju u krivom svetlu. Duhovna lica se tako prikazuju da se kod gledaoca izazove negativan odnos prema njima, odvratnost i podsmeh. Čoveka uvode u intimni svet likova serija.
Kaže da su scenariji najčešće napisani po formuli Frojdovih teorija, a to nije dobro.
- Panseksualizmom su prožeti svi odnosi ljudi kao što voda prožme ceo sunđer kada uroni u nju. Razvrat se pretvara u nešto svakodnevno i uobičajeno. Ljudi koji satima sede ispred televizora, prosto se naviknu na duhovnu prljavštinu i prestaju da osećaju njen smrad, ali se teše time da svi tako žive. Hrišćanski moral počinje da im se čini nekom vrstom fanatizma. Oni to ne govore direktno, ali počinju da žive po principima nekakvog kompromisnog morala. Mi bismo to nazvali nihilističkim moralom. Donedavno su ljudima oduzmali Boga, a sad im oduzimaju dušu i guše je prljavštinom razvrata, kao slepe mačiće u kanti za pomije - zakčučuje otac Rafail Karelin .
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Proslavljamo starozavetnog svetitelja koji je ukoravao Izrailj i Judu zbog idolopoklonstva, proricao propast Samarije i dolazak Gospoda, ali i govorio o Božjoj milosti prema onima koji ostanu verni Bogu.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
