Srpska pravoslavna crkva slavi praznik posvećen Prepodobnom Antoniju Velikom.
Rođen je oko 250. godine u selu Komi blizu Herakleje. Posle smrti bogatih roditelja, nasledio je veliko imanje sa svojom malololetnom sestrom. Devojčicu je zbrinuo kod rođaka, a svoj deo imanja je razdelio siromasima, posle čega se u dvadesetoj godini posvetio životu podvižničkom, kome je težio od detinjstva.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Podnosio je trpeljivo neverovatna demonska iskušenja.
"Slava njegova pronese se po celome svetu, i oko njega se sabere mnoštvo učenika, koje je on upućivao primerom i rečima na put spasenja. Za osamdeset pet godina svoga podvižničkog života samo je dva puta otišao u Aleksandriju, i to prvi put tražeći mučeništva u vreme gonjenja crkve, a drugi put na poziv Svetog Atanasija, da bi opovrgao klevetu arijevaca kao tobož da je i on pristalica Arijeve jeresi", piše u žitijama.
Skončao je u sto petoj godini, ostavljajući iza sebe čitavu vojsku učenika i podražatelja.
Iako je Antonije bio nepismen, za života bio je savetnik i nastavnik najučenijih ljudi toga vremena. Čuveno je njegovo pitanje upućeno filozofima toga doba: "Šta je starije: razum ili knjiga? i šta (od ovoga dvoje) bi uzrok drugome?" Postiđeni filosofi uvideli su da oni imaju samo književno pamćenje bez razuma, a Antonije ima razum.
Upokojio se u Gospodu 335. godine.
Ova misao svetog Teofana podseća nas da vera nije samo intelektualno shvatanje religijskih pojmova, već i unutrašnja transformacija koja se odražava kroz dela i ponašanje. On upozorava na opasnost od "lažne" pobožnosti – ljudi koji pokazuju spoljašnju veru, ali u privatnosti života ne žive u skladu sa tim. Na primer, mogu davati milostinju samo kada su u društvu drugih, ali kada su sami, okrenu se nečovječnoj ravnodušnosti; mogu se moliti pred ljudima, ali bez stvarne pobožnosti ili duhovne discipline.
Pavle je posle ucene svog zeta, svo imanje dao sestri i otišao u pustinju gde se podvizavao do smrti.
Sveti Teofan podseća da je tajna odnosa među osobama Trojice upravo u ovoj tajni Bogojavljenja postala jasna. Bog Otac govori sa neba, Bog Sin je prisutan kroz svoje krštenje, a Bog Duh Sveti silazi na Njega. Ovaj trenutak je takođe potvrda da je spasenje moguće jedino kroz Gospoda Isusa Hrista, uz blagodat Svetog Duha i po volji Boga Oca.
Verige su hrišćani čuvali zbog uspomene na velikog apostola i zbog njihove celebne moći, jer su se mnogi bolesnici izlečili dodirom o njih
