Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Napadi panike su vrhunac anksioznosti i predstavljaju specifičan zastrašujući doživljaj intenzivnog straha i nastupajuće katastrofe. Praćen je i brojnim telesnim simptomima, a oni koji ga preživljavaju neretko imaju osećaj da umiru.
Nastaje naglo, neočekivano i mada najčešće traje do desetak minuta, posle toga se spontano završava mada nekad jedino mogu da se smire koktelom tableta za smirenje.
Smatra se da je to najzastrašujuće iskustvo koje jedna osoba može da doživi, a dešava se da osobu zbog intenziteta straha koji doživljava, dovede i to onoga što psihijatri nazivaju "mentalnim invaliditetom".
Protojerej Miroslav Pešić jednom prilikom je napade panike uporedio sa "predokušajem pakla" i istakao da osobi koja ga doživlja, na rasploganju stoji samo jedno moćno sredstvo, a to je molitva.
- Napad panike dolazi iznenada, kao i svaki napad. On je jakog intenziteta, čoveku se u grudima stvara takav duševni bol, koji u jednom trenutku prerasta u telesni bol. Srećom, on traje kratko, ali je izuzetno jakog intenziteta, ali u čoveku stvara jednu totalnu pustoš. Mislim da se napad panike može čak uporediti sa predokušajem pakla, jer u napadu panike čovek oseća jednu potpunu samoću. Nigde nikoga - rekao je otac Miroslav pa nastavio:
- I on umesto da se okrene i sa nekim porazgovara on sebi govori "Šta da radim, šta da radim"! Zapravo počinje taj napad da razlaže u sebi, a što ga više razlaže, sve mu je teže. On razgovara sa samim sobom i postaje žrtva svojih misli. U takvoj situaciji jedino je molitva spasenje odnosno razgovor sa Bogom. Jer, molitva je razgovor sa Bogom. Dakle, ne treba obraćati pažnju šta se dešava iznutra, nego se okrenuti samom Gospodu.
Prema predanju, Bogorodica je dala Bogorodičino pravilo, zaveštavajući da će imati osobiti udeo u spasenju svakog ko ga bude sprovodio. Iako su naši praznici često obeleženi spoljnim svečanostima, važno je zapitati se koliko je ta spoljašnja svečanost uistinu ukorenjena u duhovnoj stvarnosti. Mnogi ljudi, kako Sveti Teofan primjećuje, ne razumeju pravu važnost praznika ili im se ta važnost čini zamagljenom. Samo retki, istinski posvećeni, mogu da dožive i osete duboko značenje tih dana. Pitanje koje Teofan postavlja jeste: koliko se od onoga što ulažemo u prazničnu spoljašnjost zapravo daje Gospodu i našim bližnjima? Prečesto sve nestaje u ličnim uživanjima i sujetama, dok je istinska duhovnost zanemarena. Gospod, u svojoj providnosti, vidi sve – On ne može biti prevaren. Prema svetom Kirilu Aleksandrijskom Danilo i tri otroka doživeli su u Vavilonu duboku starost, ali su "mačem posečeni zbog vere prave". Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Printscreen/Youtube/BELI MONAH
Duhovna riznica
14:26 | 20.12.2024
ZNATE LI ŠTA JE BOGORODIČINO PRAVILO: Čudesa su se dešavala svima koji su ga sprovodili
Duhovna riznica
08:00 | 30.12.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Gospod je video ono što je nevidljivo bilo prisutno u dušama i narod ocenio dostojnim plača"
Praznici i sveci
06:00 | 30.12.2024
ONI SU USTALI ZA VREME SMRTI ISUSA HRISTA, MNOGIMA SE JAVILI PA PONOVO ZASPALI: Danas su Sveti prorok Danilo i tri Otroka
Duhovna riznica
16:06 | 29.12.2024
KAKO BI TREBALO DA SE POZDRAVLJAJU PRAVI SRBI PRAVOSLAVCI: Ahrimandrit Stefan objasno čime bi trebalo zameniti "dobar dan" koji u suštini ne znači ništa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Na obali između Herceg Novog i Prevlake verni su se okupili u jedinstvenom molitvenom pohodu, prisećajući se mučenika i istorije svetinje, ali i svedočili da se Božije ime proslavlja i sa mora i sa gora.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Dušu ne leče ovozemaljska zadovoljstva i sitnice, kaže otac Bojan.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Da bi čovek odagnao anksioznost, mora da ima poverenja u Boga, a protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin objašnjava i kako se to tog poverenja dolazi.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Reč je o raju u kojem su Adam i Eva živeli bezbrižno, sve dok ih zmija nije prevarila i navela Evu da zagrize jabuku sa tzv. Drva znanja
Portal religija.rs želi svim učenicima srećan početak nove školske godine, a uz to donosi nekoliko molitava koje će vam biti od koristi dok budete osvajali kilometre znanja.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Nekadašnja kolevka demona i lažnih bogova zasijala je pustinjama monaha i oltarima Gospoda, kako je još prorok Isaija predvideo – podseća nas današnja beseda vladike Nikolaja Velimirovića.
