Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Napadi panike su vrhunac anksioznosti i predstavljaju specifičan zastrašujući doživljaj intenzivnog straha i nastupajuće katastrofe. Praćen je i brojnim telesnim simptomima, a oni koji ga preživljavaju neretko imaju osećaj da umiru.
Nastaje naglo, neočekivano i mada najčešće traje do desetak minuta, posle toga se spontano završava mada nekad jedino mogu da se smire koktelom tableta za smirenje.
Smatra se da je to najzastrašujuće iskustvo koje jedna osoba može da doživi, a dešava se da osobu zbog intenziteta straha koji doživljava, dovede i to onoga što psihijatri nazivaju "mentalnim invaliditetom".
Protojerej Miroslav Pešić jednom prilikom je napade panike uporedio sa "predokušajem pakla" i istakao da osobi koja ga doživlja, na rasploganju stoji samo jedno moćno sredstvo, a to je molitva.
- Napad panike dolazi iznenada, kao i svaki napad. On je jakog intenziteta, čoveku se u grudima stvara takav duševni bol, koji u jednom trenutku prerasta u telesni bol. Srećom, on traje kratko, ali je izuzetno jakog intenziteta, ali u čoveku stvara jednu totalnu pustoš. Mislim da se napad panike može čak uporediti sa predokušajem pakla, jer u napadu panike čovek oseća jednu potpunu samoću. Nigde nikoga - rekao je otac Miroslav pa nastavio:
- I on umesto da se okrene i sa nekim porazgovara on sebi govori "Šta da radim, šta da radim"! Zapravo počinje taj napad da razlaže u sebi, a što ga više razlaže, sve mu je teže. On razgovara sa samim sobom i postaje žrtva svojih misli. U takvoj situaciji jedino je molitva spasenje odnosno razgovor sa Bogom. Jer, molitva je razgovor sa Bogom. Dakle, ne treba obraćati pažnju šta se dešava iznutra, nego se okrenuti samom Gospodu.
Prema predanju, Bogorodica je dala Bogorodičino pravilo, zaveštavajući da će imati osobiti udeo u spasenju svakog ko ga bude sprovodio. Iako su naši praznici često obeleženi spoljnim svečanostima, važno je zapitati se koliko je ta spoljašnja svečanost uistinu ukorenjena u duhovnoj stvarnosti. Mnogi ljudi, kako Sveti Teofan primjećuje, ne razumeju pravu važnost praznika ili im se ta važnost čini zamagljenom. Samo retki, istinski posvećeni, mogu da dožive i osete duboko značenje tih dana. Pitanje koje Teofan postavlja jeste: koliko se od onoga što ulažemo u prazničnu spoljašnjost zapravo daje Gospodu i našim bližnjima? Prečesto sve nestaje u ličnim uživanjima i sujetama, dok je istinska duhovnost zanemarena. Gospod, u svojoj providnosti, vidi sve – On ne može biti prevaren. Prema svetom Kirilu Aleksandrijskom Danilo i tri otroka doživeli su u Vavilonu duboku starost, ali su "mačem posečeni zbog vere prave". Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Printscreen/Youtube/BELI MONAH
Duhovna riznica
14:26 | 20.12.2024
ZNATE LI ŠTA JE BOGORODIČINO PRAVILO: Čudesa su se dešavala svima koji su ga sprovodili
Duhovna riznica
08:00 | 30.12.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Gospod je video ono što je nevidljivo bilo prisutno u dušama i narod ocenio dostojnim plača"
Praznici i sveci
06:00 | 30.12.2024
ONI SU USTALI ZA VREME SMRTI ISUSA HRISTA, MNOGIMA SE JAVILI PA PONOVO ZASPALI: Danas su Sveti prorok Danilo i tri Otroka
Duhovna riznica
16:06 | 29.12.2024
KAKO BI TREBALO DA SE POZDRAVLJAJU PRAVI SRBI PRAVOSLAVCI: Ahrimandrit Stefan objasno čime bi trebalo zameniti "dobar dan" koji u suštini ne znači ništa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Neverovatnu priču je na papir zabeležio arhimandrit Nićifor Dučić.
Deca do sedme godine nisu duhovno zrela i prema učenju crkve, nisu sposobna da razlikuju dobro i zlo.
Crkveni oci vekovima upozoravaju da je put gordosti – put propasti.
Crkva psihičke bolesti neretko tumači kao čist primer opsednutosti čoveka demonima tuge i nezadovoljstva i vezuje iz za nedostatak vere i moralni pad.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Da bi čovek odagnao anksioznost, mora da ima poverenja u Boga, a protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin objašnjava i kako se to tog poverenja dolazi.
Neverovatnu priču je na papir zabeležio arhimandrit Nićifor Dučić.
Deca do sedme godine nisu duhovno zrela i prema učenju crkve, nisu sposobna da razlikuju dobro i zlo.
Crkveni oci vekovima upozoravaju da je put gordosti – put propasti.
Crkva psihičke bolesti neretko tumači kao čist primer opsednutosti čoveka demonima tuge i nezadovoljstva i vezuje iz za nedostatak vere i moralni pad.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Neverovatnu priču je na papir zabeležio arhimandrit Nićifor Dučić.
Prema zvaničnom izveštaju nadležnih kroz manastir je prošlo više 25.000 ljudi.
Usame Zukorlić posetio je džamiju Al Aksa u Jerusalimu krajem maja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za šesti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Usame Zukorlić posetio je džamiju Al Aksa u Jerusalimu krajem maja.
Bez kvasca, bez čekanja, a s punim ukusom domaće kuhinje – savršen doručak za užurbana jutra i sve one koji žele da sačuvaju toplinu porodične trpeze.
