Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Napadi panike su vrhunac anksioznosti i predstavljaju specifičan zastrašujući doživljaj intenzivnog straha i nastupajuće katastrofe. Praćen je i brojnim telesnim simptomima, a oni koji ga preživljavaju neretko imaju osećaj da umiru.
Nastaje naglo, neočekivano i mada najčešće traje do desetak minuta, posle toga se spontano završava mada nekad jedino mogu da se smire koktelom tableta za smirenje.
Smatra se da je to najzastrašujuće iskustvo koje jedna osoba može da doživi, a dešava se da osobu zbog intenziteta straha koji doživljava, dovede i to onoga što psihijatri nazivaju "mentalnim invaliditetom".
Protojerej Miroslav Pešić jednom prilikom je napade panike uporedio sa "predokušajem pakla" i istakao da osobi koja ga doživlja, na rasploganju stoji samo jedno moćno sredstvo, a to je molitva.
- Napad panike dolazi iznenada, kao i svaki napad. On je jakog intenziteta, čoveku se u grudima stvara takav duševni bol, koji u jednom trenutku prerasta u telesni bol. Srećom, on traje kratko, ali je izuzetno jakog intenziteta, ali u čoveku stvara jednu totalnu pustoš. Mislim da se napad panike može čak uporediti sa predokušajem pakla, jer u napadu panike čovek oseća jednu potpunu samoću. Nigde nikoga - rekao je otac Miroslav pa nastavio:
- I on umesto da se okrene i sa nekim porazgovara on sebi govori "Šta da radim, šta da radim"! Zapravo počinje taj napad da razlaže u sebi, a što ga više razlaže, sve mu je teže. On razgovara sa samim sobom i postaje žrtva svojih misli. U takvoj situaciji jedino je molitva spasenje odnosno razgovor sa Bogom. Jer, molitva je razgovor sa Bogom. Dakle, ne treba obraćati pažnju šta se dešava iznutra, nego se okrenuti samom Gospodu.
Prema predanju, Bogorodica je dala Bogorodičino pravilo, zaveštavajući da će imati osobiti udeo u spasenju svakog ko ga bude sprovodio. Iako su naši praznici često obeleženi spoljnim svečanostima, važno je zapitati se koliko je ta spoljašnja svečanost uistinu ukorenjena u duhovnoj stvarnosti. Mnogi ljudi, kako Sveti Teofan primjećuje, ne razumeju pravu važnost praznika ili im se ta važnost čini zamagljenom. Samo retki, istinski posvećeni, mogu da dožive i osete duboko značenje tih dana. Pitanje koje Teofan postavlja jeste: koliko se od onoga što ulažemo u prazničnu spoljašnjost zapravo daje Gospodu i našim bližnjima? Prečesto sve nestaje u ličnim uživanjima i sujetama, dok je istinska duhovnost zanemarena. Gospod, u svojoj providnosti, vidi sve – On ne može biti prevaren. Prema svetom Kirilu Aleksandrijskom Danilo i tri otroka doživeli su u Vavilonu duboku starost, ali su "mačem posečeni zbog vere prave". Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Printscreen/Youtube/BELI MONAH
Duhovna riznica
14:26 | 20.12.2024
ZNATE LI ŠTA JE BOGORODIČINO PRAVILO: Čudesa su se dešavala svima koji su ga sprovodili
Duhovna riznica
08:00 | 30.12.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Gospod je video ono što je nevidljivo bilo prisutno u dušama i narod ocenio dostojnim plača"
Praznici i sveci
06:00 | 30.12.2024
ONI SU USTALI ZA VREME SMRTI ISUSA HRISTA, MNOGIMA SE JAVILI PA PONOVO ZASPALI: Danas su Sveti prorok Danilo i tri Otroka
Duhovna riznica
16:06 | 29.12.2024
KAKO BI TREBALO DA SE POZDRAVLJAJU PRAVI SRBI PRAVOSLAVCI: Ahrimandrit Stefan objasno čime bi trebalo zameniti "dobar dan" koji u suštini ne znači ništa
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Obeležava se dan kada je Bogorodica, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane, uvedena u jerusalimski hram.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Dušu ne leče ovozemaljska zadovoljstva i sitnice, kaže otac Bojan.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Da bi čovek odagnao anksioznost, mora da ima poverenja u Boga, a protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin objašnjava i kako se to tog poverenja dolazi.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
