Credit: Jam Visual Productions / Tetra Images / Profimedia, youtube/printscreen/Телевизија ХрамProtojerej Miroslav Pešić kaže da Bogu nije ugodno ogovaranje
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Ogovaranje je ružna navika i gotovo opšti princip komunikacije među ljudima u savremenom svetu. Ogovaranje se uglavnom definiše kao iznošenje negativnih stavova o nekoj osobi, dok ona nije prisutna, sa ciljem da se ona diskredituje, omalovaži i unizi. Iza svega stoji potreba da sebe uzginemo i stvorimo osećaj moći, ali taj osećaj moći je lažan.
Mada se ogovaranje i klevanje u današem društvu smatra bezazlenom pojavom, u hrišćanstvu se ono tretira kao veliki greh i opasnost. Pravi hrišćanim ne bavi se drugima, već sobom, a Solomon je u jednoj svojoj priči, pored "šest stvari koje Bog mrzi", dodao i sedmu koja mu je "odvratna", a to je upravo ogovaranje.
Zašto je to tako objasnio je protojerej Miroslav Pešić.
Put od ogovarača do osude samog Gospoda
Mada ogovaranje, klevetu i osuda neki smatraju sinonimima, otac Miroslav kaže da to nije tako.
- Oni su jako povezani i prosto čoveka vode iz jednog u drugo stanje. Ja bih na prvo mesto stavio ogovaranje. Čovek ogovarač je duhovno površan, zabavljač je, pajac, on ide okolo priča o događajima iz tuđeg života, kiti ih, pridodaje... On prezire bolje od sebe, priča loše o njima, o njihovim gresima ... I onda on prelazi u osuđivača, postaje sujetan kako bi se podigao iznad drugih ljudi, a ta želja leži u svakom od nas, to pokušava da uradio na najefikasniji način tako što će da vlada, a kako će to uraditi, tako što će da im sudi. Ona ulazi u jedno sebi sasvim nepoznato polje, gde u svakom čoveku vidi loše. Tako postaje protivan samom Gospodu.
- Gospod traži trunku dobrog u nama, ne bi li nas opravdao, osuđivač traži trunku zla ne bi li nas osudio. On obično izgovara rečenice "Eh, da sam ja neka vlast". On bi uredio državu, crkvu, svoj život, a on zapravo beži od ogovornosti da uredi svoj život, na šta ga je Gospod prizvao. Kao takav on počinje ubrzo da se služi i pretpostavkama. Kaže: "Čini mi se da je ovaj nešto loše uradio, to liči na njega..." Tako ulazi u najstrašniju fazu duhovnog stanja, odnosno postaje klevetnik. Za razliku od ogovarača koji je bio pričalica, osuđivača koji bi sve sredio i uredio, on postaje lažov. On tuđa dela stavlja na savest onima koji ih nisu učinili. I time se stavlja u onu najstrašniju grupu ljudi koji su oklevetali i osudili samog Gospoda.
- Premudri Solomon, u pričama Solomonovim, u šestoj glavi, kaže: "Ima šest stvari koje gospod mrzi, a sedma je odvratna duši Njegovoj". Jake reči upotrebljava Sveti Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma jak izraz "odvratno". Prva je ohol pogled, druga - lažljiv jezik, treća - ruke koje prolivaju nevinu krv, četvrta - opako srce koje smišlja zle planove, peta - noge koje brzo trče na zlo, šesta - svedok koji lažno svedoči, a ono sedmo što je odvratno duši Njegovoj jeste onaj koji zameće svađu među braćom - kaže protojerej Pešić za TV Hram i nastavlja:
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Protojerej Miroslav Pešić
- Ogovarač je upravo taj koji zameće svađu među braćom. Zašto je ogovarač opasan? On je opasan po sebe, ali i po celu zajednicu. On ide od jednog do drugog i prenosi šta se tu događa i tako se zameću strašni sukobi. Zato je on i odvratan duši Njegovoj. Klevetnik se služi totalnim lažima. Njegov cilj je da nanaese zlo. On laže i podmeće - kaže otac Miroslav.
On kaže da prva vest o nekom čoveku, uprkos svim kasnijim demantijama, ostaje trajno urezana u ljudskoj svesti i uvek ćemo po njoj određivati čoveka.
- Koliko je ovo opasno dovoljno govori činjenica da iz ovih razloga mnogo ljudi nevinih je u zatvorima, mnogo porodica je propalo zbog ogovaranja i kleveta, koliko ljudi je diglo ruku na sebe jer su im ogovaranja i klevete srušile živote... Zato Sveti Jovan Zlatousti i kaže: "Molitvu klevetnika Gospod ne prima"! Upotreblja strašnu reč: "Njegova sveća se gasi", njegov dom, kaže, njegova žena i deca pate.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U težim slučajevima uznemirenosti i smetnji svakako su neophodni saveti duhovnika i molitveni rad Crkvenog sveštenstva ili monaha, kao i kajanje, jer te magijske vezanosti su posledica, veruje se, grešnog života.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
