Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Prema uputstvima iz "Pravoslavnog molitvenika" SPC treba se moliti kao otac Jovan Kronštatski. Pažljivo je čitao molitve, na po nekoj reči osetio bi da mu se srce zagrejalo, a u duši razlio mir i radost, a posle bi se molio s osećanjem.
Postoje četiri stepena molitve:
1. Prvi stepen molitve je molitva telesna - stajanje, čitanje, pokloni.
2.Drugi stepen molitve je molitva u kojoj su reči povezane sa umom, u stvari to bi se moglo nazvati pažljiva molitva.
3.Treći stepen je kad svaka reč molitve "odjekuje", ne samo u umu već i u srcu. Na primer, ako se u molitvi izražava neka molba onda se u srcu oseća silna želja za tim što se traži. Ima se osećanje neodoljive potrebe.
4. Četvrti stepen je molitva bez reči, stajanje pred Gospodom u miru i potpunoj predanosti Njemu. Reči molitve treba izgovarati sa verom da nas Gospod gleda i sluša. Kad za vreme molitve nešto osetite u srcu "uhvatite" to i zadržite se na tome - "stojte" u tome.
Kada osetimo pogodno raspoloženje možemo prekinuti ćutanje srca vršenjem Isusove Molitve. Ona je u početku glasila: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji i Reči Božja, Bogorodice radi, smiluj se na mene".
Vremenom su je monasi skraćivali i danas ona glasi: "Isuse Sine Božiji, smiluj mi se".
Ako možemo Isusovu molitvu izgovarati s osećanjem, pokušajmo da svim srcem pripadamo Gospodu, kako znamo i umemo. Kada budemo uznapredovali u čuvanju srca u nepokolebljivom miru i sabranosti uma u srcu, Bog će nam prema stepenu čežnje ranije ili kasnije, dati dar stalne umnosrdačne molitve.
Ona će odjednom početi da se vrši u srcu lako i neosetno kao disanje ili rad srca.
Shutterstock
Molitvenik
Bez prestanka će teći u nama i kad radimo i kad se odmaramo, jedemo, razgovaramo ili spavamo. Uporedo s čuvanjem mira u srcu vežbajte se i u stajanju pred Gospodom. Ovo znači neprestano imati na umu da nas Gospod gleda. S njim treba da ustajemo, da radimo, jedemo, hodamo.
Gospod je sav, svuda i u svemu.Gospod je sila koja pokreće život svake tvari, ustrojava poredak u vasioni, daje lepotu tvorevini, promišlja o svemu i prebiva u srcu čovekovom.
Čovek će unutar sebe naći carstvo Božje: "Siđi u svoje srce i naći ćeš u njemu lastavicu za penjanje u carstvo Božje", savetuje Isak Sirin.
Sveti oci su učili da je carstvo Božije mir i radost u duhu svetom. Uslov za ovo je očišćenje srca od svih briga kako bi ono moglo primiti u sebe Boga, jer će samo čistim srcem Boga videti. Prvi korak ka Bogoopštenju je apsolutno predavanje sebe Bogu, a to se najbolje postiže molitvom.
Pored molitvi za pomoć Božju postoje i drugi oblici molitve. Ima ih toliko, koliko i vernika.
Sveti Teofan sugeriše da je ovo odsustvo volje za verom možda duboko ukorenjeno u ljudskoj prirodi i da je ono neodvojivo od uticaja "oca tame“, što simbolizuje mračne sile koje deluju protiv svetlosti i istine. Njegova misao poziva na preispitivanje vlastitih stavova i otvorenost prema duhovnoj istini, dok istovremeno upozorava na zaslepljenost koja dolazi od sumnje i nevoljnosti da se poveruje.
Na kraju, on nas podseća da istina može biti jednostavna, ali da je ljudska sklonost da se odbaci ili iskrivi često komplikovanija od same istine.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
Svetac objašnjava kako nas prazna radoznalost i suvišne informacije neprimetno odvode u gordost, oduzimaju mir srca i zatvaraju put ka spasenju — i kako se od toga možemo zaštititi.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospoјinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela i pozvao narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Svetac objašnjava kako nas prazna radoznalost i suvišne informacije neprimetno odvode u gordost, oduzimaju mir srca i zatvaraju put ka spasenju — i kako se od toga možemo zaštititi.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
