Crkve i manastiri 16.10.2024 | 15:12

U PRAVOSLAVLJU SE U CRKVI STOJI, A KLEČI SE SAMO U IZUZETNIM SITUACIJAMA: Šta su metanije koje se praktikuju određenih dana i u strogo određenim delovima godine

Autor: M.M.
U PRAVOSLAVLJU SE U CRKVI STOJI, A KLEČI SE SAMO U IZUZETNIM SITUACIJAMA: Šta su metanije koje se praktikuju određenih dana i u strogo određenim delovima godine
Printscreen/Instagram/verouciteljka, YouTube/Крстоносна Србија Velika metanija

Metanije su, naime, pokloni pred Gospodom i Njegovim Svetima. U pravoslavlju, postoje tri vrste metanija:

Važnost stajanja u pravoslavnoj crkvi toliko je velika da postoje dani kada nijedan drugi položaj nije dozvoljen i kada ne sme ni da se kleči. Rani hrišćani su naime smtrali da je nedolično sedeti u prisustvu Boga.

Jedan od najvažnijih zapadnih ranohrišćanskih pisaca, Tertulijan, koji je stvarao krajem II i početkom III veka, imao je isto mišljenje “Ako nije pristojno sedeti pred onim, koga treba poštovati i koga poštujemo, to je sasvim neblagodarno sedeti pred licem Boga živoga, pred kojim stoji anđeo što se moli - sveštenik”.

Crkva na Istoku vremenom je ovom običaju dodala i posebna značenja, pa se tako danas kaže da se stajanjem simbolizuje Hristov vaskrs i naše oslobađanje od greha i od pada u greh.

Međutim, u crkvi se i kleči odnosno metaniše, a ovaj čin su hrišćani preuzeli iz judaizma ("Tada čovjek savivši se pokloni se Gospodu“ (Post. 24:26).. 

Samo, treba da se zna da se u pravoslavlju crkvi ne kleči na svakom bogosluženju, već samo tokom određeniih dana i u određenim delovima godine.

Metanije su, naime, pokloni pred Gospodom i njegovim svetima. U pravoslavlju, postoje tri vrste metanija:

Velika metanija (zemni poklon)

Printscreen
Velika metanija

Ona se vrši po pravilu uz Veliki post, a monasi ih čine u kelijama i u druge postove. Vrše se tako da se najpre prekrsti, onda rukama i kolenima padne na zemlju, pa čelom pokloni do zemlje. Sveti Vasilije Veliki kaže da pri tome padanju i dizanju "mi samim činom pokazujemo da smo zbog greha pali na zemlju“, a dizanjem da "čovekoljubljem Onoga Koji nas je stvorio, pozvani smo opet na nebo“.

Trebalo bi naglasiti da se tokom velikih crkvenih praznika, kao i na nedeljnim liturgijama, ne praktikuju velike metanije. 

Mala metanija (pojasni poklon)

Printscreen/Youtube/ orthodoxnet
Mala metanija

Nju činimo tako da se najpre prekrsti, pa onda saginje dok se rukom ne dođe otprilike do zemlje, pri čemu se kolena unekoliko savijaju.

Treća vrsta metanije

Vrši se malim naklonom glave, što čini onaj koji kadi, kao i onaj koga kade. Tako se klanjamo kad nas sveštena lica blagosiljaju uz reči: Mir vsjem! a takođe kad molimo oproštaj jedni od drugih, pred pristupanje Sv. Pričešću i kad pozdravljamo jedni druge.

Kad i u kojim slučajevima metanišemo

Otac Dušan je jednom prilikom na sajtu "Svetosavlje" objasnio u kojim slučajevima se klanjamo i kad.

- Pravoslavni hrišćani se i u crkvi, na bogosluženju, kao i pri domaćoj, porodičnoj molitvi, mole stojeći. U znak poštovanja Onoga kome se molimo, glava je malo priklonjena. Pri određenim molitvama činimo i poklone (pojasne i zemne) , a postoje i molitve, za vreme kojih su vernici dužni da kleče i obično nas na klečanje pozivaju sveštenik ili đakon - rekao je on pa objasnio:

- Klečanje je izraz posebno usrdne molitve, kada od Gospoda molimo naročitu pomoć i blagodat. Klečimo za vreme molitava na Duhovskom večernjem, pri osvećenju hrama, na raznim molebnima i blagodarenjima. Naročito se klečanje primenjuje u toku Vaskršnjeg posta, ali i tu su tačno određeni momenti ili molitve, za vreme kojih svi u crkvi treba da kleče. Dakle, ne klečimo u toku svih velikoposnih bogosluženja, već samo u određenim momontima.

Klečanje se preporučuje i u domaćoj, porodičnoj molitvi, kako u toku Časnog posta, kad se pripremamo za Svetu tajnu pričešća, tako i izvan posta, ako se nalazimo u posebnom molitvenom raspoloženju ili molimo Gospoda za neku posebnu pomoć (izlečenje svoje ili bolesti bližnjih, pri agoniji bliskih srodnika i prijatelja ili, recimo, pred ispit u školi ili fakultetu, pri nekim prirodnim katastrofama i slično) .

- I u crkvi, a pri domaćoj molitvi obavezno, navodi on, treba klečati oslanjajući se samo na kolena i nožne prste, dok je telo uspravno.  Zašto je potrebno da položaj pri klečanju bude baš takav? Samo u tom položaju može se  u levoj ruci držati molitvenik, iz koga se čitaju određene molitve, a desnom rukom može u svakom momentu, kad je to potrebno, da se vernik prekrsti - kaže otac Dušan i dodaje:

- Sedenje na petama već nije klečanje, a oslanjanje rukama o pod onemogućava stavljanje na sebe znaka krsta. Međutim i pri domaćoj molitvi treba voditi računa kad i koliko dugo se kleči. Onog momenta, kada se počne misliti više na svoja kolena, obzirom da klečanje nije prirodni oblik položaj našeg tela, nego na reči molitve, bolje je ustati i nastaviti moljenje stojeći. To je i u velikoposnim bogosluženjima tačno regulisano.