Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Visoko iznad gruzijske visoravni, poput vertikalnog prsta koji dodiruje nebo, stoji čudesni Katski stub – prirodni krečnjački monolit koji izaziva divljenje svojom surovom lepotom i mističnim duhom. Na ovom naizgled nedostižnom vrhu, koji se uzdiže na impresivnih 40 metara, smestio se manastir, oaza molitve i tišine, vekovima odvojen od užurbanog sveta ispod njega.
Manastir na Katskom stubu, kako je poznat širom sveta, jedno je od najneobičnijih svetih mesta na zemlji i predstavlja jedinstvenu tačku gde se divlja priroda susreće sa duhovnošću.
Shutterstock
Manastir se nalazi na vrhu krečnjačke stene visoke 40 metara
Priroda je ovde oblikovala stub koji deluje kao Božji oltar na nebu, a ljudska ruka je kroz vekove podigla malu crkvu na njegovom vrhu, pretvarajući ovo mesto u svetilište monaškog podviga. Veruje se da su hrišćanski asketi još od ranog srednjeg veka tražili utočište na ovoj samotnoj steni, nalazeći u njenoj izolaciji savršene uslove za molitvu i podvizništvo. Njihova želja da budu bliže Bogu, doslovno uzdignuti iznad svetovnih briga, stvorila je jedno od najizolovanijih manastira na svetu.
Prvi monasi počeli su da žive u crkvi u 10. i 11. veku, a živeli su na vrhu stuba. Danas gore nema monaha, idemo samo da se pomolimo, pa se vraćamo u manastir ispod - izjavio je za "CNN" otac Ilarion, iguman manastira koji se nalazi u podnožju Katskog stuba.
Shutterstock
U podnožju Katskog stuba nalazi se još jedan manastir
Mesto je prvi put priznato kao hrišćansko u šestom veku, kada je osnova stuba bila obeležena krstom - istakao je iguman Ilarion, dodajući da je kasnije dodata i crkva.
Crkvica koja se nalazi na vrhu posvećena je Svetom Maksimu Ispovedniku, a smatra se da je izgrađena u periodu između šestog i osmog veka. Uz nju, na vrhu ovog monolita nalaze se još tri pustinjačke kelije, kao i vinski podrum i pogrebna komora. Do crkve na vrhu Katskog stuba stiže se preko merdevina pričvršćenih za stenu.
Shutterstock
Do crkve na vrhu Katskog stuba stiže se preko merdevina pričvršćenih za stenu.
Međutim, priča o Katskom stubu nije samo drevna. Nakon što je vekovima bio napušten i zaboravljen, početkom 1990-ih godina, ovaj sveti stub ponovo je oživeo zahvaljujući monahu Maksimu Kavtaradzeu. Njegov hrabri povratak i odluka da se popne na stub kako bi obnovio manastir postali su simbol vernosti duhovnoj tradiciji. Monah Maksim živi na vrhu stuba, u maloj keliji izgrađenoj od kamena, provodeći dane u molitvi i tihovanju, daleko od modernog sveta.
Katski stub je oduvek bio dostupan samo muškarcima. Tokom vekovne istorije ove svetinje, ženama nikada nije bilo dozvoljeno da se popnu na vrh.
Patrijarh je doneo naredbu da samo monasi mogu da uđu u crkvu koja se nalazi na vrhu stuba. Dok on ne poništi tu naredbu, ne smemo puštati posetioce - izjavio je iguman Ilarion, napominjući da je zabranu patrijarh Gruzijske pravoslavne crkve Ilija II uveo još 2018. godine.
Iako je život na vrhu stuba sam po sebi podvig, penjanje i silazak sa stuba ne predstavljaju manji izazov. Metalne merdevine, koje se protežu uz vertikalni zid stene, jedini su put kojim monasi mogu pristupiti svetu ispod. Sam vrh stuba, s malom crkvom posvećenom Svetom Simeonu Stolpniku, ograničen je na monahe, dok posetioci mogu uživati u pogledu na ovaj veličanstveni prizor samo sa podnožja.
Shutterstock
Manastirska crkva posvećena je Svetom Maksimu Ispovedniku
Katski stub danas je više od arheološkog čuda ili turističke atrakcije. On predstavlja simbol nepokolebljive vere i duhovne hrabrosti. U svetu koji postaje sve bučniji i užurbaniji, Manastir Katski stub podseća nas na potrebu za tišinom, molitvom i unutrašnjim mirom – potrebama koje nikada ne izlaze iz mode, čak ni u doba modernih tehnologija.
U periodu između Roš hašane i Jom kipura, jevrejska zajednica širom sveta posvećuje vreme postu, molitvama i duhovnoj obnovi. Jom kipur, koji se ove godine obeležava 11. i 12. oktobra, predstavlja vrhunac pokajanja, kada vernici tragaju za oproštajem i mirom.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Na praznik Svete Trojice, poglavar Ruske pravoslavne crkve služio je Božanstvenu liturgiju u Sveto-Trojičkoj Sergijevoj lavri i uputio snažne reči vernicima o jačini i moći vere, njenoj ulozi u savremenom svetu i važnosti molitve za budućnost.
U svetu prepunom nevidljivih opasnosti vernici traže zaštitu od različitih vrsta magije. Važno je pročitati celu molitvu, a ne neku njenu skraćenu verziju jer jedino tako može doneti mir i duhovnu zaštitu svakom domu.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
U svetu prepunom nevidljivih opasnosti vernici traže zaštitu od različitih vrsta magije. Važno je pročitati celu molitvu, a ne neku njenu skraćenu verziju jer jedino tako može doneti mir i duhovnu zaštitu svakom domu.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
