Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica bili su surovi mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik u čast Svetog Kiprijana i device Justine, ali obeležava i Prepodobnog Andreja.
Kiprijan je bio iz Kartagene, ali se doselio u Antiohiju, gde je živela i Justina sa svojim roditeljima, Edesijem i Kleodonijom. Edesije je bio žrec i ceo dom mu je bio ispunjen idolima. No kada je Justina idući po crkvama spoznala hrišćanstvo, preobratila je i oca i majku. I sve troje su se krtili. Kiprijan je bio volh, gatao je i vračao. Neki mladić Aglaid hteo je pošto-poto da obeščasti Justinu, jer je bio zanesen njenom lepotom, pa kako ga je ona odbila, on potraži pomoć kod Kiprijana.
Kiprijan je navodio zle duhove na Justiinu da bi u njoj raspalili strast za Aglaidom, no ne uspe u tome, jer je Sveta Justina krsnim znamenjem i molitvom oterala od sebe zle duhove. Tada je Kiprijan prepoznao silu krsta pa se i sam krstio. Vremenom je postao prezviter i episkop. Ozlobljeni neznabošci optužiše njega i Justinu, i oboje su bili predati sudu u Damasku. Potom su bili mučeni i posečeni u Nikomidiji krajem III stoleća.
Slovenin po poreklu, kao roba ga je kupio neki bogatašem Teognostom u Carigradu u vreme cara Lava Mudroga. Andrej je bio lep mladić i fizički i u duši. Teognost zavoli Andreju i dao ga je u školu. Andrej se usrdno molio Bogu, i "s ljubavlju crkvene službe pohođaše".
Poslušavši neko nebesno javljenje on se rešio na podvig jurodstva radi Isusa Hrista. Jednom prilikom kad je otišao na bunar po vodu, iscepao je nožem odelo i počeo je pravi lud. Ožalošćen time, gospodar ga je stavio u lance i odveo u crkvu Svete Anastasije Uzorešitelnice, da mu se čitaju molitve.
No kako se Andrej nije popravio, gospodar ga je kao ludog pustio na slobodu. Andrej se po danu pravio ludim, a noću se molio Bogu. Živeo je kao lutalica. Spavao je na polju, išao polunag, u jednoj izdrtoj haljini, jeo je malo hleba kad bi mu dobri ljudi udelili. Ono što je dobijao, on je delio prosjacima, i to kad bi im dao terao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer svu nagradu očekivao je samo od Boga.
"Zato se i velika blagodat Božja useli u nj, te je mogao prozirati u tajne ljudske, viđati angele i demone, odgoniti demone od ljudi, ispravljati ljude od greha", piše u žitijama.
Imao je predivna viđenja Raja i najviših nebeskih Sila; video je Gospoda Hrista na prestolu slave; video je, sa svojim učenikom Epifanijem, Presvetu Bogorodicu u crkvi Vlaherni kako odeždom pokriva vernike (Pokrov Bogorodičin); čuo je na nebesima reči neiskazane, koje nije smeo ljudima ponoviti. Posle nečuveno teških podviga upokojio se 911. god. i preselio u večnu slavu Gospoda svoga.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Svetih dvanaest mučenika postradali su u vreme cara Dioklecijana.
Na Teodorovu subotu verni sabrao se na liturgiji u slavu Svetog Simeona Mirotočivog, vladika Arsenije osveštao slavske darove.
Vernici svih generacija osjetili su snagu molitve i zajedništva, podsećajući se da jedini pravi kompas kroz život vodi kroz Hrista, ljubav i nesebično služenje bližnjima.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svetih dvanaest mučenika postradali su u vreme cara Dioklecijana.
Teodorova subota je pokretni pravoslavni praznik u crkvenom kalendaru - svake godine se obeležava drugog datuma, u zavisnosti od toga kad počinje Vaskršnji post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Onisima po starom i Prepodobnog Vasilija Ispovednika po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Romana, muslimani su u mesecu ramazana, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Njega je lično krstio Sveti apostol Pavle.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Spoj hrskave korice, bogatstva povrća i orašastih plodova, idealan je za dane posta na ulju i trenutke zajedništva oko stola.
Post i uzdržanje zato nisu tek spoljašnja pravila niti prolazne duhovne vežbe, već put ka očuvanju unutrašnje ravnoteže, trezvenosti i duševnog mira.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
