Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica bili su surovi mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik u čast Svetog Kiprijana i device Justine, ali obeležava i Prepodobnog Andreja.
Kiprijan je bio iz Kartagene, ali se doselio u Antiohiju, gde je živela i Justina sa svojim roditeljima, Edesijem i Kleodonijom. Edesije je bio žrec i ceo dom mu je bio ispunjen idolima. No kada je Justina idući po crkvama spoznala hrišćanstvo, preobratila je i oca i majku. I sve troje su se krtili. Kiprijan je bio volh, gatao je i vračao. Neki mladić Aglaid hteo je pošto-poto da obeščasti Justinu, jer je bio zanesen njenom lepotom, pa kako ga je ona odbila, on potraži pomoć kod Kiprijana.
Kiprijan je navodio zle duhove na Justiinu da bi u njoj raspalili strast za Aglaidom, no ne uspe u tome, jer je Sveta Justina krsnim znamenjem i molitvom oterala od sebe zle duhove. Tada je Kiprijan prepoznao silu krsta pa se i sam krstio. Vremenom je postao prezviter i episkop. Ozlobljeni neznabošci optužiše njega i Justinu, i oboje su bili predati sudu u Damasku. Potom su bili mučeni i posečeni u Nikomidiji krajem III stoleća.
Slovenin po poreklu, kao roba ga je kupio neki bogatašem Teognostom u Carigradu u vreme cara Lava Mudroga. Andrej je bio lep mladić i fizički i u duši. Teognost zavoli Andreju i dao ga je u školu. Andrej se usrdno molio Bogu, i "s ljubavlju crkvene službe pohođaše".
Poslušavši neko nebesno javljenje on se rešio na podvig jurodstva radi Isusa Hrista. Jednom prilikom kad je otišao na bunar po vodu, iscepao je nožem odelo i počeo je pravi lud. Ožalošćen time, gospodar ga je stavio u lance i odveo u crkvu Svete Anastasije Uzorešitelnice, da mu se čitaju molitve.
No kako se Andrej nije popravio, gospodar ga je kao ludog pustio na slobodu. Andrej se po danu pravio ludim, a noću se molio Bogu. Živeo je kao lutalica. Spavao je na polju, išao polunag, u jednoj izdrtoj haljini, jeo je malo hleba kad bi mu dobri ljudi udelili. Ono što je dobijao, on je delio prosjacima, i to kad bi im dao terao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer svu nagradu očekivao je samo od Boga.
"Zato se i velika blagodat Božja useli u nj, te je mogao prozirati u tajne ljudske, viđati angele i demone, odgoniti demone od ljudi, ispravljati ljude od greha", piše u žitijama.
Imao je predivna viđenja Raja i najviših nebeskih Sila; video je Gospoda Hrista na prestolu slave; video je, sa svojim učenikom Epifanijem, Presvetu Bogorodicu u crkvi Vlaherni kako odeždom pokriva vernike (Pokrov Bogorodičin); čuo je na nebesima reči neiskazane, koje nije smeo ljudima ponoviti. Posle nečuveno teških podviga upokojio se 911. god. i preselio u večnu slavu Gospoda svoga.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
"Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla".
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
Nju je majka lično predala mučiteljima.
U okviru centralnog programa manifestacije „Beogradski dani porodice“, održanog u prisustvu patrijarha srpskog i gradonačelnika Šapića, Kalemegdan je zasijao u znaku večnih vrednosti, podsećajući na snagu doma, ljubavi i odgovornosti.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nju je majka lično predala mučiteljima.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Bio je prinuđen da se krije od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
