Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica bili su surovi mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik u čast Svetog Kiprijana i device Justine, ali obeležava i Prepodobnog Andreja.
Kiprijan je bio iz Kartagene, ali se doselio u Antiohiju, gde je živela i Justina sa svojim roditeljima, Edesijem i Kleodonijom. Edesije je bio žrec i ceo dom mu je bio ispunjen idolima. No kada je Justina idući po crkvama spoznala hrišćanstvo, preobratila je i oca i majku. I sve troje su se krtili. Kiprijan je bio volh, gatao je i vračao. Neki mladić Aglaid hteo je pošto-poto da obeščasti Justinu, jer je bio zanesen njenom lepotom, pa kako ga je ona odbila, on potraži pomoć kod Kiprijana.
Kiprijan je navodio zle duhove na Justiinu da bi u njoj raspalili strast za Aglaidom, no ne uspe u tome, jer je Sveta Justina krsnim znamenjem i molitvom oterala od sebe zle duhove. Tada je Kiprijan prepoznao silu krsta pa se i sam krstio. Vremenom je postao prezviter i episkop. Ozlobljeni neznabošci optužiše njega i Justinu, i oboje su bili predati sudu u Damasku. Potom su bili mučeni i posečeni u Nikomidiji krajem III stoleća.
Slovenin po poreklu, kao roba ga je kupio neki bogatašem Teognostom u Carigradu u vreme cara Lava Mudroga. Andrej je bio lep mladić i fizički i u duši. Teognost zavoli Andreju i dao ga je u školu. Andrej se usrdno molio Bogu, i "s ljubavlju crkvene službe pohođaše".
Poslušavši neko nebesno javljenje on se rešio na podvig jurodstva radi Isusa Hrista. Jednom prilikom kad je otišao na bunar po vodu, iscepao je nožem odelo i počeo je pravi lud. Ožalošćen time, gospodar ga je stavio u lance i odveo u crkvu Svete Anastasije Uzorešitelnice, da mu se čitaju molitve.
No kako se Andrej nije popravio, gospodar ga je kao ludog pustio na slobodu. Andrej se po danu pravio ludim, a noću se molio Bogu. Živeo je kao lutalica. Spavao je na polju, išao polunag, u jednoj izdrtoj haljini, jeo je malo hleba kad bi mu dobri ljudi udelili. Ono što je dobijao, on je delio prosjacima, i to kad bi im dao terao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer svu nagradu očekivao je samo od Boga.
"Zato se i velika blagodat Božja useli u nj, te je mogao prozirati u tajne ljudske, viđati angele i demone, odgoniti demone od ljudi, ispravljati ljude od greha", piše u žitijama.
Imao je predivna viđenja Raja i najviših nebeskih Sila; video je Gospoda Hrista na prestolu slave; video je, sa svojim učenikom Epifanijem, Presvetu Bogorodicu u crkvi Vlaherni kako odeždom pokriva vernike (Pokrov Bogorodičin); čuo je na nebesima reči neiskazane, koje nije smeo ljudima ponoviti. Posle nečuveno teških podviga upokojio se 911. god. i preselio u večnu slavu Gospoda svoga.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Postoji razlog zašto ova molitva odzvanja vekovima u srcima vernika i zašto je nazvana „molitvom nad molitvama” – otkrivamo njeno pravo značenje, skrivene dubine i zašto bez nje nijedan dan nije potpun.
Kada je propovedao u predelima oko Ararata, uhvatili su ga neznabožci, razapeli na krst i ubili strelama.
Govoreći na 44. konferenciji Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koja se trenutno održava u Rimu, Lav je istakao da Katolička crkva podržava ''sve inicijative da se okonča skandal gladi u svetu".
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Na platformi Iks objavio je video-snimak hapšenja, na kojem se vidi kako je karikaturista uhapšen sa rukama vezanim lisicama iza leđa.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Kada je propovedao u predelima oko Ararata, uhvatili su ga neznabožci, razapeli na krst i ubili strelama.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Svetitelji su bili rođena braća.
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Na platformi Iks objavio je video-snimak hapšenja, na kojem se vidi kako je karikaturista uhapšen sa rukama vezanim lisicama iza leđa.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, objasnio je važnost reči Molitve Gospodnje.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
