Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica bili su surovi mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik u čast Svetog Kiprijana i device Justine, ali obeležava i Prepodobnog Andreja.
Kiprijan je bio iz Kartagene, ali se doselio u Antiohiju, gde je živela i Justina sa svojim roditeljima, Edesijem i Kleodonijom. Edesije je bio žrec i ceo dom mu je bio ispunjen idolima. No kada je Justina idući po crkvama spoznala hrišćanstvo, preobratila je i oca i majku. I sve troje su se krtili. Kiprijan je bio volh, gatao je i vračao. Neki mladić Aglaid hteo je pošto-poto da obeščasti Justinu, jer je bio zanesen njenom lepotom, pa kako ga je ona odbila, on potraži pomoć kod Kiprijana.
Kiprijan je navodio zle duhove na Justiinu da bi u njoj raspalili strast za Aglaidom, no ne uspe u tome, jer je Sveta Justina krsnim znamenjem i molitvom oterala od sebe zle duhove. Tada je Kiprijan prepoznao silu krsta pa se i sam krstio. Vremenom je postao prezviter i episkop. Ozlobljeni neznabošci optužiše njega i Justinu, i oboje su bili predati sudu u Damasku. Potom su bili mučeni i posečeni u Nikomidiji krajem III stoleća.
Slovenin po poreklu, kao roba ga je kupio neki bogatašem Teognostom u Carigradu u vreme cara Lava Mudroga. Andrej je bio lep mladić i fizički i u duši. Teognost zavoli Andreju i dao ga je u školu. Andrej se usrdno molio Bogu, i "s ljubavlju crkvene službe pohođaše".
Poslušavši neko nebesno javljenje on se rešio na podvig jurodstva radi Isusa Hrista. Jednom prilikom kad je otišao na bunar po vodu, iscepao je nožem odelo i počeo je pravi lud. Ožalošćen time, gospodar ga je stavio u lance i odveo u crkvu Svete Anastasije Uzorešitelnice, da mu se čitaju molitve.
No kako se Andrej nije popravio, gospodar ga je kao ludog pustio na slobodu. Andrej se po danu pravio ludim, a noću se molio Bogu. Živeo je kao lutalica. Spavao je na polju, išao polunag, u jednoj izdrtoj haljini, jeo je malo hleba kad bi mu dobri ljudi udelili. Ono što je dobijao, on je delio prosjacima, i to kad bi im dao terao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer svu nagradu očekivao je samo od Boga.
"Zato se i velika blagodat Božja useli u nj, te je mogao prozirati u tajne ljudske, viđati angele i demone, odgoniti demone od ljudi, ispravljati ljude od greha", piše u žitijama.
Imao je predivna viđenja Raja i najviših nebeskih Sila; video je Gospoda Hrista na prestolu slave; video je, sa svojim učenikom Epifanijem, Presvetu Bogorodicu u crkvi Vlaherni kako odeždom pokriva vernike (Pokrov Bogorodičin); čuo je na nebesima reči neiskazane, koje nije smeo ljudima ponoviti. Posle nečuveno teških podviga upokojio se 911. god. i preselio u večnu slavu Gospoda svoga.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Otac s bolesnim detetom, Albanac, prišao je tadašnjem vladici raško-prizrenskog, potonjem patrijarhu srpskom, da zatraži blagoslov.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Svi su bili izloženi jezivim mukama, ali niko nije hteo da se odrekne Hrista.
U vreme cara Teodosija 381. godine, njegove mošti prenesene su u Carigrad, a 1236. u Veneciju, gde se i sad nalaze.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
