Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan prepodobnog Haritona Ispovednika.
Bio je ugledan i građanin grada Ikonije. Zadojen duhom svoje zemljakinje Svete Tekle, Hariton je javno ispovedao ime hrišćanstvo.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton reče::
- Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
I jasno im je svima stavio do znanja da on priznaje samo Isusa Hrista i hrišćanstvo kao veru. Tada su ga stavili na velike muke. Toliko su tukli i zlostavljali da mu je celo telo bilo u ranama.
Bio je i zatvoren, ali kad je car Avrelije umro, kako se navodi, u strašnim mukama, Haritona su oslobodili.
Odmah se uputio u Jerusalim. Na putu su ga uhvatili razbojnici, od kojih se Promislom Božjim oslobodio. I nije hteo više da se vraća u Ikoniju nego se povukao u pustinju Faransku, gde je osnovao i monašku porodicu.
On je postavio zakone u toj porodici, ali kako je hteo da izbegne pohvale ljudi, povukao se drugu jednu pustinju prema Jerihonu, gde opet osnovao drugu porodicu nazvana Haritonova. Kasnije je osnovao i treću - Sukijsku, grčki zvanu Stara Lavra. Upokojio se u dubokoj starosti i preselio se u slavu Gospoda 10. oktobra 350. god.
Njegove mošti počivaju u prvoj njegovoj porodici Svetom Haritonu pripisuju sastav čina postriženja monaškog.
Beseda na današnji dan kaže:
Ono što Sin Božji hoće, i Otac hoće, i Duh Sveti hoće. A ono što Sveta Trojica hoće, ono biva. A šta hoće Gospod Sin Božji? On hoće, da i učenici Njegovi budu sa Njim zajedno u carstvu nebeskom; i ne samo Njegovih 12 učenika nego i svi oni, veli Gospod, koji me uzveruju njihove reči radi. U te se i mi računamo, braćo moja, koji se krstismo i veru apostolsku primismo i održasmo; ali samo pod uslovom, ako se sami toga velikog blaga ne odreknemo nedelima svojim, odstupanjem od vere, nečistotom greha, bogohulnim rečima i pomislima.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
Zbog propovedanja hrišćanstva bio je žestoko kažnjen i ubijen. Najpre su ga kamenovali, a potom bacili u tamnicu.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
