Strah od peršuna zbog sličnosti sa smrtonosnim boligolovom prerasao je u legendu koja je opstala vekovima.
U ruskim baštama peršun je nekada bio gotovo zabranjena biljka. Zvanično ili ne, legenda kaže da je seljacima zabranjivano da sade peršun jer bi ga mogli pomešati sa smrtonosnom biljkom boligolovom. Situacija je otišla toliko daleko, kako piše portal rt.rs, da je u 19. veku Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve zabranio seljacima da sade peršun u baštama, kako se slučajno ne bi otrovali.
Zbog toga je peršun dugo nosio epitet "đavolje trave", biljke koja, ako se pogrešno prepozna, može doneti smrt. Ipak, istraživači, tragajući za crkvenim dokumentima, nisu pronašli nikakve spise koji bi potvrdili ovu zabranu.
Pravi peršun, poznat pod latinskim imenom Petroselinum crispum, pripada familiji Apiaceae, istoj onoj kojoj pripadaju šargarepa, celer i cikorija. Ali priroda je podmetnula svoju zagonetku: u istim vrtovima i livadama rastu biljke koje svojim listom ili oblikom podsećaju na peršun, ali su izuzetno otrovne.
Primeri su poison hemlock (Conium maculatum) i fool’s parsley (Aethusa cynapium), koje sadrže smrtonosne alkaloide poput koniina. Mala greška u identifikaciji mogla je biti kobna, a strah od slučajnog trovanja imao je realnu osnovu.
Zbog ove sličnosti i čestih tragedija u prošlosti, priča o "đavoljoj travi" nije bila potpuno proizvoljna. Seljaci su peršun često izbegavali, a predrasude su se održale vekovima.
Peršun nije nosio lošu reputaciju samo u Rusiji. U antičkoj Grčkoj bio je povezan sa smrću i grobovima, korišćen u pogrebnim obredima. Folklor prepliće mistiku i običnu baštensku praksu: postojala su verovanja da seme peršuna „ide do đavola i vraća se“ pre nego što proklija, što je objašnjavalo zašto biljka ponekad loše klija.
U narodnim pričama, peršun je bio istovremeno lekovit i opasan - biljka koja izaziva strah i poštovanje.
Situacija se u Rusiji danas potpuno promenila. Peršun se koristi širom zemlje kao nezaobilazni začin, bogat vitaminima i mineralima, a njegova nekadašnja reputacija „đavolje trave“ odavno je zaboravljena.
Umesto straha, peršun se danas gaji sa zadovoljstvom, dodajući svežinu i aromu jelima koja krase ruske trpeze.
Patrijarh Kiril blagoslovio novi bogoslužbeni čin i zaštitnu ikonu fondacije "Krug dobrote", dok roditelji dobijaju duhovnu podršku kakvu dugo čekaju.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sabor Svetih dvanaest apostola – Pavlovdan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava praznik Svetog arhangela Gavrila. Katolička crkva proslavlja Majku Božju Bistričku, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pridružio se humanitarnoj akciji na Vračaru i pozvao vernike da svojim darom pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Iz Moskve poručuju da eventualne zabrane poglavaru Ruske pravoslavne crkve ne bi imale nikakav praktičan efekat, ocenjujući da bi takav potez bio politički i simbolički čin usmeren protiv ruskog pravoslavlja.
Evropska unija razmatrala sankcije protiv duhovnog vođe Rusa, dok Bugarska upozorava na opasnost mešanja politike u versku sferu.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Otac Dušan mu je odgovorio da je tačno da je učinio greh, ali da nije trebalo sam sebi da određuje epitimiju.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
