Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Posle ponoćne božićne liturgije u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, mestu na kome se ne izgovaraju lake reči i ne nude jednostavni odgovori, patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril u intervjuu za TASS izneo je poruke koje deluju kao svojevrsni kompas za Crkvu i društvo: govor o grehu koji se proglašava vrlinom, o slobodi koja se odvaja od odgovornosti, o civilizaciji koja menja zapovesti sopstvenim pravilima i o Rusiji koja u takvom poretku odbija da pristane na ulogu učenika. Njegove reči nisu bile samo ocena odnosa sa Zapadom, već i pokušaj da se povuče jasna granica između pogleda na čoveka utemeljenog na hrišćanskoj veri i modela koji, kako je upozorio, potkopava same temelje moralnog poretka.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve izjavio je da se Zapad okrenuo protiv Rusije zato što ona predstavlja "veoma privlačnu alternativu za civilizacijski razvoj", naglasivši da Rusija postaje "duhovni protivnik zapadne civilizacije".
U intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS, koji je vodio njen generalni direktor Andrej Kondrašov, patrijarh Kiril je ocenio da je jedan od ključnih razloga sukoba sa Zapadom to što, kako je rekao, zapadna civilizacija „opravdava greh“ i relativizuje osnovne moralne i duhovne principe.
- Ta civilizacija opravdava greh i veruje da greh nije greh, da nije kršenje zapovesti ili životnih principa, već alternativa ljudskom razvoju - istakao je patrijarh Kiril.
On je kao poseban problem naveo naglašenu težnju ka apsolutnoj ličnoj slobodi, za koju smatra da dovodi do gubitka moralnog integriteta i degradacije mlađih generacija.
- Kršenje moralnih i božanskih zakona uvek dovodi do situacije koja ugrožava ili samo postojanje društva ili države - poručio je poglavar Ruske pravoslavne crkve.
Prema njegovim rečima, Rusija Zapadu predstavlja izazov jer nudi drugačiji model razvoja, zasnovan na očuvanju tradicionalnih vrednosti i hrišćanske vere.
- Mi predlažemo da se hrišćanska vera ne isteruje, kao što se trenutno dešava na Zapadu. Ne prihvatamo ono što se danas usvaja pod parolom "ljudskih prava", a što je u suštini usmereno na uništavanje ljudskog morala - naglasio je patrijarh.
Govoreći o unutrašnjem ustrojstvu društva, Kiril je rekao da je neophodno uspostaviti javni konsenzus oko ključnih ideja i koncepata, kao što su duhovna i moralna bezbednost, oblikovane tradicionalnim ruskim religijama. Dodao je da odstupanje od tog konsenzusa može imati ozbiljne posledice.
- Ako neko ispadne van tog konsenzusa, onda postoji definicija "izdajnik domovine" sa svim pravnim posledicama koje iz toga proizilaze - rekao je patrijarh, uz napomenu da se neuspešno iskustvo Sovjetskog Saveza ne sme ponoviti i da konsenzus treba da bude ograničen isključivo na vrednosti koje su svojstvene ljudskoj moralnoj prirodi.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele. Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process. Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga. Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Tanjug/ AP Sergei Vlasov
Kada se greh proglašava normalnim
Poziv na duhovni i moralni konsenzus
Duhovna riznica
22:53 | 26.12.2025
VLADIKA BAČKI IRINEJ UPOZORAVA: Zapad se odrekao hrišćanstva, Srbija ne sme – Istok je naš istorijski put
Duhovna riznica
18:39 | 29.12.2025
DUHOVNI PREOKRET U FRANCUSKOJ: Broj pravoslavnih crkava porastao za trećinu, u katoličkim i protestantskim hramovima sve manje vernika
Aktuelno iz SPC
17:00 | 30.12.2025
KAKO DA VOLIMO ONOGA KO ŽIVI U GREHU? Vladika Jovan otkriva kako ljubav pokriva mnoštvo padova i sagrešenja
Duhovna riznica
16:40 | 31.12.2025
NOVA GODINA MOŽE BITI PREKRETNICA U RUSIJI: Evo šta je Putin poželeo patrijarhu Kirilu u prazničnoj čestitki
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o praštanju, mržnji, narodu i Božiću pretvorile su svečanu akademiju u Banjaluci u trenutak ozbiljnog preispitivanja i retko viđene sabranosti.
Posle liturgije u Hramu Svetog Save, vaterpolo reprezentacija Srbije primila je blagoslov uz arhipastirske reči o trudu, disciplini i zajedništvu.
Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom gledala je kako su ga ubijali i sve vreme se molila Bogu za Stefana.
Otac Marko je naglasio da je vrlo važno da se prema badnjaku odnosimo sa poštovanjem.
Od manastira Gračanice do hrama u Kosovskoj Mitrovici, praznična sabranja pokazala su da su zajedništvo i vera jači od podela i pritisaka.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve primio je mitropolita losanđeloskog Serapiona Koptske pravoslavne crkve, istakavši značaj zajedničkih molitava, razmena mladih i teoloških susreta, dok su dve Crkve razgovarale i o situaciji u Ukrajini.
Patrijarh Kiril blagoslovio novi bogoslužbeni čin i zaštitnu ikonu fondacije "Krug dobrote", dok roditelji dobijaju duhovnu podršku kakvu dugo čekaju.
Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
Otac Marko je naglasio da je vrlo važno da se prema badnjaku odnosimo sa poštovanjem.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas slave Drugi dan praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Sabor Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Drugi dan Bogojavljenja. Katolici proslavljaju Gospu od brze pomoći, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
