Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Posle ponoćne božićne liturgije u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, mestu na kome se ne izgovaraju lake reči i ne nude jednostavni odgovori, patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril u intervjuu za TASS izneo je poruke koje deluju kao svojevrsni kompas za Crkvu i društvo: govor o grehu koji se proglašava vrlinom, o slobodi koja se odvaja od odgovornosti, o civilizaciji koja menja zapovesti sopstvenim pravilima i o Rusiji koja u takvom poretku odbija da pristane na ulogu učenika. Njegove reči nisu bile samo ocena odnosa sa Zapadom, već i pokušaj da se povuče jasna granica između pogleda na čoveka utemeljenog na hrišćanskoj veri i modela koji, kako je upozorio, potkopava same temelje moralnog poretka.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve izjavio je da se Zapad okrenuo protiv Rusije zato što ona predstavlja "veoma privlačnu alternativu za civilizacijski razvoj", naglasivši da Rusija postaje "duhovni protivnik zapadne civilizacije".
U intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS, koji je vodio njen generalni direktor Andrej Kondrašov, patrijarh Kiril je ocenio da je jedan od ključnih razloga sukoba sa Zapadom to što, kako je rekao, zapadna civilizacija „opravdava greh“ i relativizuje osnovne moralne i duhovne principe.
- Ta civilizacija opravdava greh i veruje da greh nije greh, da nije kršenje zapovesti ili životnih principa, već alternativa ljudskom razvoju - istakao je patrijarh Kiril.
On je kao poseban problem naveo naglašenu težnju ka apsolutnoj ličnoj slobodi, za koju smatra da dovodi do gubitka moralnog integriteta i degradacije mlađih generacija.
- Kršenje moralnih i božanskih zakona uvek dovodi do situacije koja ugrožava ili samo postojanje društva ili države - poručio je poglavar Ruske pravoslavne crkve.
Prema njegovim rečima, Rusija Zapadu predstavlja izazov jer nudi drugačiji model razvoja, zasnovan na očuvanju tradicionalnih vrednosti i hrišćanske vere.
- Mi predlažemo da se hrišćanska vera ne isteruje, kao što se trenutno dešava na Zapadu. Ne prihvatamo ono što se danas usvaja pod parolom "ljudskih prava", a što je u suštini usmereno na uništavanje ljudskog morala - naglasio je patrijarh.
Govoreći o unutrašnjem ustrojstvu društva, Kiril je rekao da je neophodno uspostaviti javni konsenzus oko ključnih ideja i koncepata, kao što su duhovna i moralna bezbednost, oblikovane tradicionalnim ruskim religijama. Dodao je da odstupanje od tog konsenzusa može imati ozbiljne posledice.
- Ako neko ispadne van tog konsenzusa, onda postoji definicija "izdajnik domovine" sa svim pravnim posledicama koje iz toga proizilaze - rekao je patrijarh, uz napomenu da se neuspešno iskustvo Sovjetskog Saveza ne sme ponoviti i da konsenzus treba da bude ograničen isključivo na vrednosti koje su svojstvene ljudskoj moralnoj prirodi.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele. Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process. Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga. Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Tanjug/ AP Sergei Vlasov
Kada se greh proglašava normalnim
Poziv na duhovni i moralni konsenzus
Duhovna riznica
22:53 | 26.12.2025
VLADIKA BAČKI IRINEJ UPOZORAVA: Zapad se odrekao hrišćanstva, Srbija ne sme – Istok je naš istorijski put
Duhovna riznica
18:39 | 29.12.2025
DUHOVNI PREOKRET U FRANCUSKOJ: Broj pravoslavnih crkava porastao za trećinu, u katoličkim i protestantskim hramovima sve manje vernika
Aktuelno iz SPC
17:00 | 30.12.2025
KAKO DA VOLIMO ONOGA KO ŽIVI U GREHU? Vladika Jovan otkriva kako ljubav pokriva mnoštvo padova i sagrešenja
Duhovna riznica
16:40 | 31.12.2025
NOVA GODINA MOŽE BITI PREKRETNICA U RUSIJI: Evo šta je Putin poželeo patrijarhu Kirilu u prazničnoj čestitki
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Litija od Sabornog hrama do Nemanjinog grada u čast Svetog Simeona Mirotočivog ujedinila je hiljade vernika.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve primio je mitropolita losanđeloskog Serapiona Koptske pravoslavne crkve, istakavši značaj zajedničkih molitava, razmena mladih i teoloških susreta, dok su dve Crkve razgovarale i o situaciji u Ukrajini.
Patrijarh Kiril blagoslovio novi bogoslužbeni čin i zaštitnu ikonu fondacije "Krug dobrote", dok roditelji dobijaju duhovnu podršku kakvu dugo čekaju.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
