Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Liturgija se u pravoslavlju ne doživljava se kao puki sled molitava, već kao događaj koji zahvata čitav život čoveka. Tako je bilo i na praznik Svetih mučenika Tirsa, Levkija, Filimona, Apolonija i drugih sa njima, kada je hram Sretenja Gospodnjeg u Ralji, nadomak Sopota, postao mesto sabranja, ali i tihe unutrašnje provere svakog prisutnog.
Svetom Liturgijom je načalstvovao mitropolit šumadijski Jovan, uz sasluženje protojereja-stavrofora Ljubiše Smiljkovića, protojereja Gorana Lukića, jeromonaha Marka (Markovića), jereja Miloša Kuzmanovića, protođakona Ivana Gašića i đakona Bojana Milenovića. Sabranje je imalo onu prepoznatljivu liturgijsku punoću u kojoj se molitva ne odvaja od reči, niti reč od života.
U svojoj besedi, vladika Jovan je verne najpre podsetio na samu suštinu praznika kojem je hram posvećen – susret. Ne kao simbol ili uspomenu, već kao realnost koja se događa svakome ko ulazi u Liturgiju otvorenog srca.
– Radujem se što je Gospod blagoizvoleo da se danas saberemo na svetoj Liturgiji, da se Bogu molimo u ovom hramu koji je posvećen Sretenju Gospodnjem. I zaista, ništa nema važnije u životu čoveka, bar u životu hrišćanina, nego da se sretne sa Bogom. Jer ako se čovek ne sretne sa Bogom, on će se sresti sa onim drugim – poručio je mitropolit, naglašavajući da susret sa Bogom neminovno menja i način na koji gledamo jedni na druge.
U toj misli sabran je čitav hrišćanski put: odnos sa Bogom ne ostaje zatvoren u ličnu pobožnost, već se preliva u odnos prema bližnjima. Vladika Jovan je upravo tu povukao jasnu i zahtevnu granicu – bez istinskog susreta sa Bogom nema ni pravog susreta među ljudima.
– Kada se čovek sretne sa Bogom i živi u susretu sa Njim, onda će se u Gospodu zaista sresti i sa svim bližnjima svojim. I upravo od tog susreta, od tog sretanja sa Bogom i jednih sa drugima, zavisi kakav je naš život – rekao je mitropolit šumadijski.
Središnja tema besede bila je ljubav, ali ne kao apstraktna vrednost, već kao poziv koji traži žrtvu i odgovornost. Vladika Jovan je podsetio da Crkva čoveka ne posmatra kao biće zatvoreno u svoje granice, već kao onoga koji je prizvan da raste ka božanskoj meri.
– Čovek je, braćo i sestre, stvoren za ljubav. Kako nas uči Crkva, čovek je prizvan da bude božansko biće po blagodati. Ta prava, jevanđeljska ljubav jeste ljubav koja se žrtvuje. Svaka žrtva koja u sebi nema ljubav – uzaludna je – naglasio je mitropolit, povezujući hrišćansku etiku sa samim temeljem vere.
Posebno snažan deo besede odnosio se na pitanje ljubavi prema čoveku koji greši – temu koja ne ostavlja prostor za lak odgovor. Vladika Jovan je podsetio da se mera ljubavi ne prepoznaje u prihvatanju savršenog, već u spremnosti da se nosi slabost drugoga.
– Nema ljubavi prema čoveku bez ljubavi prema Bogu! Samo ljubav prema Bogu daje snagu da volimo čoveka, i u njegovoj pravednosti i u njegovom grehu. Kako da volimo onoga koji je u grehu? Zato što ljubav pokriva mnoštvo grehova – poručio je, jasno ukazujući da bez Božje ljubavi čovek ostaje nemoćan pred zahtevom Jevanđelja.
Liturgijsko sabranje u Ralji tako je još jednom pokazalo da Crkva ne govori vernicima ono što je lako čuti, već ono bez čega se ne može živeti. Reči mitropolita Jovana nisu ostale u okviru propovedi, već su se, poput pitanja postavljenog savesti, prenele u tišinu nakon službe – tamo gde svako sam proverava sa kim se zaista susreće i kakvu ljubav nosi u sebi.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
: Na praznik Svete mučenice Jefimije u Kragujevcu, vladika šumadijski istakao je da je radost u Gospodu jača od svake tuge i da tamo gde je radost, tamo je Carstvo nebesko.
Mitropolit šumadijski Jovan osvetio temelje i zvona hrama posvećenog Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Kupina Nesagoriva, a vernici i monasi zajedno koračaju ka duhovnom centru sa obrisima lavre.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
