Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Liturgija se u pravoslavlju ne doživljava se kao puki sled molitava, već kao događaj koji zahvata čitav život čoveka. Tako je bilo i na praznik Svetih mučenika Tirsa, Levkija, Filimona, Apolonija i drugih sa njima, kada je hram Sretenja Gospodnjeg u Ralji, nadomak Sopota, postao mesto sabranja, ali i tihe unutrašnje provere svakog prisutnog.
Svetom Liturgijom je načalstvovao mitropolit šumadijski Jovan, uz sasluženje protojereja-stavrofora Ljubiše Smiljkovića, protojereja Gorana Lukića, jeromonaha Marka (Markovića), jereja Miloša Kuzmanovića, protođakona Ivana Gašića i đakona Bojana Milenovića. Sabranje je imalo onu prepoznatljivu liturgijsku punoću u kojoj se molitva ne odvaja od reči, niti reč od života.
U svojoj besedi, vladika Jovan je verne najpre podsetio na samu suštinu praznika kojem je hram posvećen – susret. Ne kao simbol ili uspomenu, već kao realnost koja se događa svakome ko ulazi u Liturgiju otvorenog srca.
– Radujem se što je Gospod blagoizvoleo da se danas saberemo na svetoj Liturgiji, da se Bogu molimo u ovom hramu koji je posvećen Sretenju Gospodnjem. I zaista, ništa nema važnije u životu čoveka, bar u životu hrišćanina, nego da se sretne sa Bogom. Jer ako se čovek ne sretne sa Bogom, on će se sresti sa onim drugim – poručio je mitropolit, naglašavajući da susret sa Bogom neminovno menja i način na koji gledamo jedni na druge.
U toj misli sabran je čitav hrišćanski put: odnos sa Bogom ne ostaje zatvoren u ličnu pobožnost, već se preliva u odnos prema bližnjima. Vladika Jovan je upravo tu povukao jasnu i zahtevnu granicu – bez istinskog susreta sa Bogom nema ni pravog susreta među ljudima.
– Kada se čovek sretne sa Bogom i živi u susretu sa Njim, onda će se u Gospodu zaista sresti i sa svim bližnjima svojim. I upravo od tog susreta, od tog sretanja sa Bogom i jednih sa drugima, zavisi kakav je naš život – rekao je mitropolit šumadijski.
Središnja tema besede bila je ljubav, ali ne kao apstraktna vrednost, već kao poziv koji traži žrtvu i odgovornost. Vladika Jovan je podsetio da Crkva čoveka ne posmatra kao biće zatvoreno u svoje granice, već kao onoga koji je prizvan da raste ka božanskoj meri.
– Čovek je, braćo i sestre, stvoren za ljubav. Kako nas uči Crkva, čovek je prizvan da bude božansko biće po blagodati. Ta prava, jevanđeljska ljubav jeste ljubav koja se žrtvuje. Svaka žrtva koja u sebi nema ljubav – uzaludna je – naglasio je mitropolit, povezujući hrišćansku etiku sa samim temeljem vere.
Posebno snažan deo besede odnosio se na pitanje ljubavi prema čoveku koji greši – temu koja ne ostavlja prostor za lak odgovor. Vladika Jovan je podsetio da se mera ljubavi ne prepoznaje u prihvatanju savršenog, već u spremnosti da se nosi slabost drugoga.
– Nema ljubavi prema čoveku bez ljubavi prema Bogu! Samo ljubav prema Bogu daje snagu da volimo čoveka, i u njegovoj pravednosti i u njegovom grehu. Kako da volimo onoga koji je u grehu? Zato što ljubav pokriva mnoštvo grehova – poručio je, jasno ukazujući da bez Božje ljubavi čovek ostaje nemoćan pred zahtevom Jevanđelja.
Liturgijsko sabranje u Ralji tako je još jednom pokazalo da Crkva ne govori vernicima ono što je lako čuti, već ono bez čega se ne može živeti. Reči mitropolita Jovana nisu ostale u okviru propovedi, već su se, poput pitanja postavljenog savesti, prenele u tišinu nakon službe – tamo gde svako sam proverava sa kim se zaista susreće i kakvu ljubav nosi u sebi.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Mnogi veruju da se ovim rečima zapravo priziva spokoj za telo koje se vraća zemlji, iz koje je i postalo, ali to nije tako.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Đakon dr Ivica Čairović postao sveštenik, dok je beseda poglavara Srpske pravoslavne crkve osvetlila put do Carstva Božjeg.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Mekane kore, bogat fil od oraha i čokolade i delikatan fondan sa malinom koji dokazuje da post može biti savršenog ukusa.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
