Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Liturgija se u pravoslavlju ne doživljava se kao puki sled molitava, već kao događaj koji zahvata čitav život čoveka. Tako je bilo i na praznik Svetih mučenika Tirsa, Levkija, Filimona, Apolonija i drugih sa njima, kada je hram Sretenja Gospodnjeg u Ralji, nadomak Sopota, postao mesto sabranja, ali i tihe unutrašnje provere svakog prisutnog.
Svetom Liturgijom je načalstvovao mitropolit šumadijski Jovan, uz sasluženje protojereja-stavrofora Ljubiše Smiljkovića, protojereja Gorana Lukića, jeromonaha Marka (Markovića), jereja Miloša Kuzmanovića, protođakona Ivana Gašića i đakona Bojana Milenovića. Sabranje je imalo onu prepoznatljivu liturgijsku punoću u kojoj se molitva ne odvaja od reči, niti reč od života.
U svojoj besedi, vladika Jovan je verne najpre podsetio na samu suštinu praznika kojem je hram posvećen – susret. Ne kao simbol ili uspomenu, već kao realnost koja se događa svakome ko ulazi u Liturgiju otvorenog srca.
– Radujem se što je Gospod blagoizvoleo da se danas saberemo na svetoj Liturgiji, da se Bogu molimo u ovom hramu koji je posvećen Sretenju Gospodnjem. I zaista, ništa nema važnije u životu čoveka, bar u životu hrišćanina, nego da se sretne sa Bogom. Jer ako se čovek ne sretne sa Bogom, on će se sresti sa onim drugim – poručio je mitropolit, naglašavajući da susret sa Bogom neminovno menja i način na koji gledamo jedni na druge.
U toj misli sabran je čitav hrišćanski put: odnos sa Bogom ne ostaje zatvoren u ličnu pobožnost, već se preliva u odnos prema bližnjima. Vladika Jovan je upravo tu povukao jasnu i zahtevnu granicu – bez istinskog susreta sa Bogom nema ni pravog susreta među ljudima.
– Kada se čovek sretne sa Bogom i živi u susretu sa Njim, onda će se u Gospodu zaista sresti i sa svim bližnjima svojim. I upravo od tog susreta, od tog sretanja sa Bogom i jednih sa drugima, zavisi kakav je naš život – rekao je mitropolit šumadijski.
Središnja tema besede bila je ljubav, ali ne kao apstraktna vrednost, već kao poziv koji traži žrtvu i odgovornost. Vladika Jovan je podsetio da Crkva čoveka ne posmatra kao biće zatvoreno u svoje granice, već kao onoga koji je prizvan da raste ka božanskoj meri.
– Čovek je, braćo i sestre, stvoren za ljubav. Kako nas uči Crkva, čovek je prizvan da bude božansko biće po blagodati. Ta prava, jevanđeljska ljubav jeste ljubav koja se žrtvuje. Svaka žrtva koja u sebi nema ljubav – uzaludna je – naglasio je mitropolit, povezujući hrišćansku etiku sa samim temeljem vere.
Posebno snažan deo besede odnosio se na pitanje ljubavi prema čoveku koji greši – temu koja ne ostavlja prostor za lak odgovor. Vladika Jovan je podsetio da se mera ljubavi ne prepoznaje u prihvatanju savršenog, već u spremnosti da se nosi slabost drugoga.
– Nema ljubavi prema čoveku bez ljubavi prema Bogu! Samo ljubav prema Bogu daje snagu da volimo čoveka, i u njegovoj pravednosti i u njegovom grehu. Kako da volimo onoga koji je u grehu? Zato što ljubav pokriva mnoštvo grehova – poručio je, jasno ukazujući da bez Božje ljubavi čovek ostaje nemoćan pred zahtevom Jevanđelja.
Liturgijsko sabranje u Ralji tako je još jednom pokazalo da Crkva ne govori vernicima ono što je lako čuti, već ono bez čega se ne može živeti. Reči mitropolita Jovana nisu ostale u okviru propovedi, već su se, poput pitanja postavljenog savesti, prenele u tišinu nakon službe – tamo gde svako sam proverava sa kim se zaista susreće i kakvu ljubav nosi u sebi.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Srpski patrijarh poručio da njen rad predstavlja primer istrajnosti, dok je odlikovana sudija istakla da bi, kada bi ponovo birala, učinila isto.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Vojvoda koga je car želeo mrtvog i vojnici koji su umesto naredbe čuli nešto drugo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
