Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Liturgija se u pravoslavlju ne doživljava se kao puki sled molitava, već kao događaj koji zahvata čitav život čoveka. Tako je bilo i na praznik Svetih mučenika Tirsa, Levkija, Filimona, Apolonija i drugih sa njima, kada je hram Sretenja Gospodnjeg u Ralji, nadomak Sopota, postao mesto sabranja, ali i tihe unutrašnje provere svakog prisutnog.
Svetom Liturgijom je načalstvovao mitropolit šumadijski Jovan, uz sasluženje protojereja-stavrofora Ljubiše Smiljkovića, protojereja Gorana Lukića, jeromonaha Marka (Markovića), jereja Miloša Kuzmanovića, protođakona Ivana Gašića i đakona Bojana Milenovića. Sabranje je imalo onu prepoznatljivu liturgijsku punoću u kojoj se molitva ne odvaja od reči, niti reč od života.
U svojoj besedi, vladika Jovan je verne najpre podsetio na samu suštinu praznika kojem je hram posvećen – susret. Ne kao simbol ili uspomenu, već kao realnost koja se događa svakome ko ulazi u Liturgiju otvorenog srca.
– Radujem se što je Gospod blagoizvoleo da se danas saberemo na svetoj Liturgiji, da se Bogu molimo u ovom hramu koji je posvećen Sretenju Gospodnjem. I zaista, ništa nema važnije u životu čoveka, bar u životu hrišćanina, nego da se sretne sa Bogom. Jer ako se čovek ne sretne sa Bogom, on će se sresti sa onim drugim – poručio je mitropolit, naglašavajući da susret sa Bogom neminovno menja i način na koji gledamo jedni na druge.
U toj misli sabran je čitav hrišćanski put: odnos sa Bogom ne ostaje zatvoren u ličnu pobožnost, već se preliva u odnos prema bližnjima. Vladika Jovan je upravo tu povukao jasnu i zahtevnu granicu – bez istinskog susreta sa Bogom nema ni pravog susreta među ljudima.
– Kada se čovek sretne sa Bogom i živi u susretu sa Njim, onda će se u Gospodu zaista sresti i sa svim bližnjima svojim. I upravo od tog susreta, od tog sretanja sa Bogom i jednih sa drugima, zavisi kakav je naš život – rekao je mitropolit šumadijski.
Središnja tema besede bila je ljubav, ali ne kao apstraktna vrednost, već kao poziv koji traži žrtvu i odgovornost. Vladika Jovan je podsetio da Crkva čoveka ne posmatra kao biće zatvoreno u svoje granice, već kao onoga koji je prizvan da raste ka božanskoj meri.
– Čovek je, braćo i sestre, stvoren za ljubav. Kako nas uči Crkva, čovek je prizvan da bude božansko biće po blagodati. Ta prava, jevanđeljska ljubav jeste ljubav koja se žrtvuje. Svaka žrtva koja u sebi nema ljubav – uzaludna je – naglasio je mitropolit, povezujući hrišćansku etiku sa samim temeljem vere.
Posebno snažan deo besede odnosio se na pitanje ljubavi prema čoveku koji greši – temu koja ne ostavlja prostor za lak odgovor. Vladika Jovan je podsetio da se mera ljubavi ne prepoznaje u prihvatanju savršenog, već u spremnosti da se nosi slabost drugoga.
– Nema ljubavi prema čoveku bez ljubavi prema Bogu! Samo ljubav prema Bogu daje snagu da volimo čoveka, i u njegovoj pravednosti i u njegovom grehu. Kako da volimo onoga koji je u grehu? Zato što ljubav pokriva mnoštvo grehova – poručio je, jasno ukazujući da bez Božje ljubavi čovek ostaje nemoćan pred zahtevom Jevanđelja.
Liturgijsko sabranje u Ralji tako je još jednom pokazalo da Crkva ne govori vernicima ono što je lako čuti, već ono bez čega se ne može živeti. Reči mitropolita Jovana nisu ostale u okviru propovedi, već su se, poput pitanja postavljenog savesti, prenele u tišinu nakon službe – tamo gde svako sam proverava sa kim se zaista susreće i kakvu ljubav nosi u sebi.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Preobraženje Gospodnje je posvećeno sećanju na događaj na gori Tavor, kada je Isus Hristos, pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom, prvi put javno pokazao svoju božansku prirodu.
Dugogodišnji iguman Manastira Rače poslednji dan života proveo je u metohu na Tari.
Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Peta Božja zapovest jedinstvena je to tome što jedina sadrži i konkretno obećanje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Dugogodišnji iguman Manastira Rače poslednji dan života proveo je u metohu na Tari.
U svetinji kod Priboja mitropolit mileševski služio je Svetu zaupokojenu Liturgiju i monaško opelo, a potom besedio o tihom podvigu, smirenju i putu jedne sluškinje Božije koja je dane provodila daleko od zemaljske slave.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save patrijarh srpski podsetio je na priču o nemilosrdnom sluzi i upozorio da ne možemo iskreno tražiti Božju milost ako je sami ne pokazujemo prema drugima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Probajte loptice od krompira po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Ignjatija Brjančaninova.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
