Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
U Eparhiji šumadijskoj, dan posvećen Obnovljenju hrama Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija – prazniku koji narod poznaje kao Đurđic – započeo je sabiranjem u molitvi, a završio se kao svečani izraz zajedništva oko mitropolita šumadijskog Jovana, koji je na ovaj praznik proslavio i svoju krsnu slavu.
Veče uoči Đurđica obeležilo je večernje bogosluženje, posle kojeg je u Episkopskoj rezidenciji nadležni paroh, protonamesnik Dragiša Bogičević, osvetio slavsku vodicu. Taj kratki, ali značajni čin označio je početak slavske radosti, donoseći blagoslov doma episkopa i svih koji će se sutradan okupiti na liturgijskom slavlju.
Jutro praznika donelo je svečani ton liturgije u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice u Kragujevcu, gde je vladika Jovan bogoslužio zajedno sa sabranim sveštenstvom i sveštenomonaštvom: arhimandritom Petrom (Dragojlovićem), protojerejima–stavroforima Zoranom Krstićem, Rajkom Stefanovićem i Tarijom Božovićem, protojerejem Dejanom Markovićem, jeromonahom Jovanom (Prokinom), bratstvom Sabornog hrama, kao i protođakonom Ivanom Gašićem i đakonom Lazarom Marjanovićem.
Besedu je uputio protojerej–stavrofor dr Zoran Krstić, koji je u ime sveštenika i vernika Eparhije šumadijske čestitao krsnu slavu mitropolitu Jovanu. Tom prilikom blagoslovio je i osvetio slavsko žito i slavski kolač, podsećajući da svaka krsna slava nosi duboki duhovni smisao, upućujući čoveka na zahvalnost, veru i smirenje.
Nakon liturgijskog slavlja, radost praznika nastavila se u domu episkopa šumadijskog, gde je priređena slavska trpeza za sveštenstvo, monaštvo, goste i verni narod. Atmosfera je bila ispunjena prisnošću, toplinom i poštovanjem prema domaćinu, kao i dubokim osećanjem crkvenog jedinstva.
Među čestitarima bili su i visoki arhijereji: patrijarh srpski Porfirije, kao i mitropoliti vranjski Pahomije, braničevski Ignatije i niški Arsenije. Svoju čestitku mitropolitu Jovanu uputili su i predstavnici državnih institucija – ministar kulture Nikola Selaković i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.
Slava mitropolita Jovana, obeležena molitvenim predanjem i sabornim duhom, još jednom je potvrdila koliko su u životu Crkve važni trenuci u kojima se blagoslov prenosi kroz zajedničko okupljanje, zahvalnost i bratsku radost.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 24. sredu po Duhovima pokazuje kako unutrašnja promena povezuje ljude i daje smisao svakodnevici.
Ajeti 54:49–55 sure Al-Kamar otkrivaju kako svaka odluka i svaki dah podsećaju na neizbežnu pravdu i mudrost Stvoritelja
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Potpisi mitropolita Joanikija i predsednika opštine Nikole Jovanovića otvorili su put projektu koji spaja predanje i savremeni razvoj, uz planiranu donaciju od milion evra, izradu dokumentacije i uređenje prostora za buduću svetinju.
U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Policija u Hesenu intenzivno prikuplja informacije i dokaze koji bi rasvetlili ovaj slučaj.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
