Protođakon Sergije Epifancev objašnjava zbog čega izraz koji mnogi smatraju ponižavajućim zapravo govori o slobodi od greha, a ne o ropstvu.
Molitva Gospodnja počinje rečima: „Oče naš“. Bog je naš Otac, a mi smo Njegova deca. Sveto pismo o tome jasno govori i u Starom i u Novom zavetu. Međutim, hrišćani sebe nazivaju slugama Božjim. Zbog čega, kada sin ne može biti rob sopstvenom ocu?
Na ovo pitanje, koje se veoma često može čuti, odgovara protođakon Sergije Epifancev, nastavnik u pravoslavnoj gimnaziji.
- Odgovor je jednostavan, iako se zapravo dotiče nečega veoma dubokog. Vredi napomenuti da ovo pitanje često pokreću savremeni neopagani, obično uz naglašene primedbe poput: „Moj bog me nikada nije nazivao robom.“
Počnimo od toga kako sam Hristos govori o nama: „Vi ste prijatelji moji ako tvorite što vam ja zapovedam. Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego vas nazvah prijateljima, jer vam sve kazah što čuh od Oca svojega… Ovo vam zapovedam: da ljubite jedni druge“ (Jovan 15, 14–17).
Na prvi pogled, pitanje izgleda neizbežno: ako sam Spasitelj kaže da nas više ne naziva slugama, zašto hrišćani i dalje koriste taj izraz? Zašto prihvatiti naziv koji mnogi danas instinktivno doživljavaju kao ponižavajući?
Kada su prvi hrišćani koristili reč sluga, nisu imali u vidu predstavu koju mi danas često vezujemo za tu reč. Oni su razmišljali u okvirima rimskog sveta. Umesto da ulazimo u istorijske pojedinosti, važno je razumeti unutrašnji smisao, način na koji se ta reč doživljavala.
Reći: „Ja sam sluga Božji“ značilo je otprilike sledeće:
„Ja neposredno pripadam Tvorcu vaseljene. Samo Njemu odgovaram. Slobodan sam od svake druge vlasti i potraživanja. U odnosu prema ljudima rukovodim se zakonima koje mi je On dao; ljudske zakone poštujem samo ukoliko se ne protive Njegovoj volji.“
To nije nizak položaj. Naprotiv, to je izuzetno uzvišen položaj, daleko viši od položaja odlikovanog činovnika poslatog da predstavlja cara, pa čak i od položaja poverljivog sekretara bliskog vlasti. To nije poniženje, nego uzvišenje.
Postoji, međutim, još jedna dimenzija ovog pitanja. Setimo se priče o bludnom sinu. Kada dolazi k sebi, gladan i slomljen, šta odlučuje da kaže?
„Ustaću i poći ću ocu svojemu pa ću mu kazati: Oče, sagreših nebu i tebi i više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim; primi me kao jednoga od najamnika svojih“ (Luka 15, 18–19).
Ovde se odgovor upotpunjuje. Sin ne može biti sluga svome ocu, ali sin može postati izdajnik, neko ko zna da je sebe učinio nedostojnim sinovstva.
Ako sam iskren, ja nisam sluga Božji. Ja sam sluga svojih grešnih strasti, onih istih strasti koje su u priči predstavljene svinjama koje je bludni sin morao da napasa. Zato dolazim na ispovest sa bolno skromnom nadom: da prestanem da robujem ružnoći u koju sam zapao i da makar počnem da služim Bogu koji me voli, Bogu koga sam izdao.
A tamo, na ispovesti, susreće me Otac koji mi izlazi u susret. Otac koji sa suzama radosti obnavlja moje sinovstvo. Pred takvom milošću još snažnije osećam svoju nedostojnost; stid me obuzima. On me uvodi na trpezu. On me poseda među apostole. On me hrani nebeskom hranom, pričešćem. A ja se i dalje mučim da poverujem da oproštaj može biti zaista tako potpun.
Zato ponavljam molitvu carinika: „Bože, milostiv budi meni grešnome.“
A zatim se obraćam svojim nekadašnjim gospodarima, strastima koje su nekada vladale mnome, i kažem: „Ja sam sluga Boga živoga. Njemu služim. Nisam više vaš sluga i neću vam više služiti. Odričem vas se.“
U tom trenutku reči „sluga Božji“ na usnama hrišćanina zvuče kao naoštreno sečivo. Služim Bogu i odbijam da služim svojim strastima.
Tako bi trebalo da bude. U stvarnosti smo često malodušni i posle ispovesti ponovo se vraćamo istom starom ropstvu. Ali suština je u ovome: iznova i iznova vraćamo se Ocu, moleći za oproštaj. I iznova i iznova On nas naziva svojim sinovima i kćerima.
A mi sebe podsećamo da smo sluge Božje, ako hoćete, vojnici Cara nebeskoga. Želimo da ispunjavamo Njegovu blagu volju, a ne volju neprijatelja koji traži našu propast - zaključuje otac Sergije.
Više od obične molitve: šta se krije iza starodrevnog pojma „rob“ i kako on otkriva istinsku slobodu koju donosi vera u Boga Iako ih ne vidimo, prisutni su u svakom važnom trenutku — od stvaranja sveta do naših ličnih borbi, a sveštenik na jednostavan način osvetljava njihovu pravu ulogu. Jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva kako je dar prorokovanja oblikovao ranu Crkvu, zašto je bio stub zajednice i na koji način je proroštvo i danas živi glas Božji među vernicima. Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
pravosk.ru
Bludni sin i svest o sopstvenoj nedostojnosti
Ispovest, oproštaj i nova sloboda
Duhovna riznica
18:24 | 22.06.2025
„ROB BOŽJI“ - ZAR TO NIJE POGRDAN IZRAZ ZA HRIŠĆANE? Reči koje duboko pomeraju svakog vernika
Duhovna riznica
10:00 | 26.07.2025
KO SU ANĐELI I ARHANĐELI I ZAŠTO SU IM DECA BLIŽA NEGO ODRASLI: Otac Vladislav objašnjava o nebeskim silama i njihovoj ulozi u životu hrišćana
Duhovna riznica
10:24 | 19.09.2025
PROROCI U NOVOM ZAVETU I TAJNE KOJE SU OTKRIVALI HRIŠĆANIMA: Otac Jevgenije objašnjava proročku službu posle Hrista
Duhovna riznica
20:01 | 11.12.2025
DA LI PRAVEDNA DECA ISPAŠTAJU ZBOG GREHOVA SVOJIH RODITELJA: Odgovor sveštenika Andreja mogao bi mnoge da iznenadi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Od Luke i Lazara do Pavla, Stefana i Jakova, ova imena povezana su sa važnim ličnostima Svetog pisma i zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
