Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
U vremenu kada se o grehu i strastima govori često, ali površno, mnogi će bez razmišljanja reći da su blud i gordost najopasniji poroci koji razaraju čoveka.
U propovedima, duhovnim razgovorima i svakodnevnim opomenama vernika, upravo se ove strasti najčešće navode kao uzrok pada, duhovnog rasula i udaljavanja od Boga.
Ipak, duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Jedan od onih koji je o tome jasno govorio bio je shiiguman Sava Ostapenko. Iako svi mahom blud i gordost navode kao najopasnije strasti i grehovi, shiiguman Sava Ostapenka je govorio da to nije tačno. On je na pitanje koja je strast najopasnija i koji je greh najpogubniji za savremenog čoveka govorio da su to kukavičluk i plašljivost.
Prema njegovim rečima, strah razara čoveka iznutra, čini ga nepostojanim i kolebljivim. Kukavičluk ne mora biti odmah vidljiv, ali ostavlja duboke posledice na dušu. On čoveka tera na prećutkivanje istine, na povlačenje pred nepravdom, na odricanje od dobra onda kada je najpotrebnije pokazati hrabrost. U vremenu pritisaka, iskušenja i raznih izazova, upravo strah može postati odlučujući činilac koji vodi u duhovni pad.
- Takav čovek uvek živi dvostrukim, lažnim životom. Dobro delo ne može da dovede do kraja. Bojažljiv, ima neiskrenu dušu. Ako ne savlada ovu strast u sebi, pod dejstvom straha neočekivano može postati odstupnik i izdajnik.
Govoreći o načinu borbe protiv ove strasti, shiiguman Sava Ostapenka je naglašavao da se kukavičluk ne pobeđuje naglim i velikim podvizima, već istrajnom borbom u svakodnevici.
- Pobeđuj je u malom, nemoj se nadati u ljude, ni u sebe samog, već se uzdaj u Boga. Moli se Majci Božijoj – Ona je naša nepobediva Vojvotkinja.
Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića. Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage. Crkva uči da se sa strastima ne treba miriti, već ih lečiti pokajanjem, molitvom i duhovnim podvigom, jer strasti pomračuju um, slabe volju i razaraju unutrašnji mir. Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj.
Shutterstock
Duhovna riznica
16:24 | 06.10.2025
KAKO SE BORITI PROTIV STRASTI I KOJIM REDOM IH SAVLADAVATI: Starac Nikodim kaže da, ako ne poštujemo zacrtani poredak, samo ćemo sebi naškoditi!
Duhovna riznica
16:57 | 14.12.2025
KAKO KOJI GREH UTIČE NA LJUDSKO TELO I RAZARA ORGANE: Pravoslavno učenje o duhovnim uzrocima bolesti i kako sami sebe uništavamo
Duhovna riznica
20:45 | 01.02.2026
KAD GREH POSTANE GOSPODAR DUŠE, A ONA NESPOSOBNA DA SE SUPROTSTAVI: Otac Benedikt o strastima i koje su njihove posledice
Duhovna riznica
14:00 | 12.02.2026
DOBRO RAZMISLITE KAD IZGOVARATE I ZAŠTO OVE DVE REČI! Arhimandrit Arsenije kaže da je upravo na njima pao Lucifer
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Vodite računa šta najmlađima utiskujete u sećanje - od vas zavisi mnogo više nego što mislite
Isus Hristos je svojim stradanjem na krstu uzeo na sebe grehe sveta, podnevši žrtvu radi spasenja ljudi.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti.
Vaskrsenje Isusa Hrista temelj je hrišćanske vere, a ovaj dan tradicionalno se proslavlja u krugu porodice, uz bogatu trpezu i poštovanje vekovnih običaja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Isus Hristos je svojim stradanjem na krstu uzeo na sebe grehe sveta, podnevši žrtvu radi spasenja ljudi.
Vaskrsenje Isusa Hrista temelj je hrišćanske vere, a ovaj dan tradicionalno se proslavlja u krugu porodice, uz bogatu trpezu i poštovanje vekovnih običaja.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tumačeći trenutak kada je rimski kapetan pred raspećem izgovorio neočekivano priznanje, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otvara sliku događaja koji ni vekovima kasnije ne prestaje da izaziva nedoumice.
Vodite računa šta najmlađima utiskujete u sećanje - od vas zavisi mnogo više nego što mislite
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U trenutku Isusovog vaskrsenja, kako se navodi u Jevanđeljima, dogodio se snažan zemljotres, a anđeo je sišao na grob i odvalio kamen.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
