Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
U vremenu kada se o grehu i strastima govori često, ali površno, mnogi će bez razmišljanja reći da su blud i gordost najopasniji poroci koji razaraju čoveka.
U propovedima, duhovnim razgovorima i svakodnevnim opomenama vernika, upravo se ove strasti najčešće navode kao uzrok pada, duhovnog rasula i udaljavanja od Boga.
Ipak, duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Jedan od onih koji je o tome jasno govorio bio je shiiguman Sava Ostapenko. Iako svi mahom blud i gordost navode kao najopasnije strasti i grehovi, shiiguman Sava Ostapenka je govorio da to nije tačno. On je na pitanje koja je strast najopasnija i koji je greh najpogubniji za savremenog čoveka govorio da su to kukavičluk i plašljivost.
Prema njegovim rečima, strah razara čoveka iznutra, čini ga nepostojanim i kolebljivim. Kukavičluk ne mora biti odmah vidljiv, ali ostavlja duboke posledice na dušu. On čoveka tera na prećutkivanje istine, na povlačenje pred nepravdom, na odricanje od dobra onda kada je najpotrebnije pokazati hrabrost. U vremenu pritisaka, iskušenja i raznih izazova, upravo strah može postati odlučujući činilac koji vodi u duhovni pad.
- Takav čovek uvek živi dvostrukim, lažnim životom. Dobro delo ne može da dovede do kraja. Bojažljiv, ima neiskrenu dušu. Ako ne savlada ovu strast u sebi, pod dejstvom straha neočekivano može postati odstupnik i izdajnik.
Govoreći o načinu borbe protiv ove strasti, shiiguman Sava Ostapenka je naglašavao da se kukavičluk ne pobeđuje naglim i velikim podvizima, već istrajnom borbom u svakodnevici.
- Pobeđuj je u malom, nemoj se nadati u ljude, ni u sebe samog, već se uzdaj u Boga. Moli se Majci Božijoj – Ona je naša nepobediva Vojvotkinja.
Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića. Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage. Crkva uči da se sa strastima ne treba miriti, već ih lečiti pokajanjem, molitvom i duhovnim podvigom, jer strasti pomračuju um, slabe volju i razaraju unutrašnji mir. Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj.
Shutterstock
Duhovna riznica
16:24 | 06.10.2025
KAKO SE BORITI PROTIV STRASTI I KOJIM REDOM IH SAVLADAVATI: Starac Nikodim kaže da, ako ne poštujemo zacrtani poredak, samo ćemo sebi naškoditi!
Duhovna riznica
16:57 | 14.12.2025
KAKO KOJI GREH UTIČE NA LJUDSKO TELO I RAZARA ORGANE: Pravoslavno učenje o duhovnim uzrocima bolesti i kako sami sebe uništavamo
Duhovna riznica
20:45 | 01.02.2026
KAD GREH POSTANE GOSPODAR DUŠE, A ONA NESPOSOBNA DA SE SUPROTSTAVI: Otac Benedikt o strastima i koje su njihove posledice
Duhovna riznica
14:00 | 12.02.2026
DOBRO RAZMISLITE KAD IZGOVARATE I ZAŠTO OVE DVE REČI! Arhimandrit Arsenije kaže da je upravo na njima pao Lucifer
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U unutrašnjosti monumentalnog hrasta lužnjaka nalazi se mali hram posvećen Svetoj Trojici, koji lokalni vernici čuvaju kao najveću svetinju, dok se oko njega i danas prepliću predanja.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
