Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
U vremenu kada se o grehu i strastima govori često, ali površno, mnogi će bez razmišljanja reći da su blud i gordost najopasniji poroci koji razaraju čoveka.
U propovedima, duhovnim razgovorima i svakodnevnim opomenama vernika, upravo se ove strasti najčešće navode kao uzrok pada, duhovnog rasula i udaljavanja od Boga.
Ipak, duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Jedan od onih koji je o tome jasno govorio bio je shiiguman Sava Ostapenko. Iako svi mahom blud i gordost navode kao najopasnije strasti i grehovi, shiiguman Sava Ostapenka je govorio da to nije tačno. On je na pitanje koja je strast najopasnija i koji je greh najpogubniji za savremenog čoveka govorio da su to kukavičluk i plašljivost.
Prema njegovim rečima, strah razara čoveka iznutra, čini ga nepostojanim i kolebljivim. Kukavičluk ne mora biti odmah vidljiv, ali ostavlja duboke posledice na dušu. On čoveka tera na prećutkivanje istine, na povlačenje pred nepravdom, na odricanje od dobra onda kada je najpotrebnije pokazati hrabrost. U vremenu pritisaka, iskušenja i raznih izazova, upravo strah može postati odlučujući činilac koji vodi u duhovni pad.
- Takav čovek uvek živi dvostrukim, lažnim životom. Dobro delo ne može da dovede do kraja. Bojažljiv, ima neiskrenu dušu. Ako ne savlada ovu strast u sebi, pod dejstvom straha neočekivano može postati odstupnik i izdajnik.
Govoreći o načinu borbe protiv ove strasti, shiiguman Sava Ostapenka je naglašavao da se kukavičluk ne pobeđuje naglim i velikim podvizima, već istrajnom borbom u svakodnevici.
- Pobeđuj je u malom, nemoj se nadati u ljude, ni u sebe samog, već se uzdaj u Boga. Moli se Majci Božijoj – Ona je naša nepobediva Vojvotkinja.
Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića. Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage. Crkva uči da se sa strastima ne treba miriti, već ih lečiti pokajanjem, molitvom i duhovnim podvigom, jer strasti pomračuju um, slabe volju i razaraju unutrašnji mir. Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj.
Shutterstock
Duhovna riznica
16:24 | 06.10.2025
KAKO SE BORITI PROTIV STRASTI I KOJIM REDOM IH SAVLADAVATI: Starac Nikodim kaže da, ako ne poštujemo zacrtani poredak, samo ćemo sebi naškoditi!
Duhovna riznica
16:57 | 14.12.2025
KAKO KOJI GREH UTIČE NA LJUDSKO TELO I RAZARA ORGANE: Pravoslavno učenje o duhovnim uzrocima bolesti i kako sami sebe uništavamo
Duhovna riznica
20:45 | 01.02.2026
KAD GREH POSTANE GOSPODAR DUŠE, A ONA NESPOSOBNA DA SE SUPROTSTAVI: Otac Benedikt o strastima i koje su njihove posledice
Duhovna riznica
14:00 | 12.02.2026
DOBRO RAZMISLITE KAD IZGOVARATE I ZAŠTO OVE DVE REČI! Arhimandrit Arsenije kaže da je upravo na njima pao Lucifer
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji.
Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
U hramu koji se gradi u Božurnji kod Topole, mitropolit šumadijski govorio o veri koja oslobađa čoveka od sebičnosti i približava ga Bogu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Protojerej Oleg Stenjajev objašnjava zbog čega se ponedeljak vezuje za anđele i podseća na pobožnu praksu koja pomaže verniku da produbi svoj molitveni život.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala.
U besedi za četvrtak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se najdublja ljubav prema Gospodu ne rađa iz onoga što oči vide, već iz srca otvorenog za Božije prisustvo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
