Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
U vremenu kada se o grehu i strastima govori često, ali površno, mnogi će bez razmišljanja reći da su blud i gordost najopasniji poroci koji razaraju čoveka.
U propovedima, duhovnim razgovorima i svakodnevnim opomenama vernika, upravo se ove strasti najčešće navode kao uzrok pada, duhovnog rasula i udaljavanja od Boga.
Ipak, duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Jedan od onih koji je o tome jasno govorio bio je shiiguman Sava Ostapenko. Iako svi mahom blud i gordost navode kao najopasnije strasti i grehovi, shiiguman Sava Ostapenka je govorio da to nije tačno. On je na pitanje koja je strast najopasnija i koji je greh najpogubniji za savremenog čoveka govorio da su to kukavičluk i plašljivost.
Prema njegovim rečima, strah razara čoveka iznutra, čini ga nepostojanim i kolebljivim. Kukavičluk ne mora biti odmah vidljiv, ali ostavlja duboke posledice na dušu. On čoveka tera na prećutkivanje istine, na povlačenje pred nepravdom, na odricanje od dobra onda kada je najpotrebnije pokazati hrabrost. U vremenu pritisaka, iskušenja i raznih izazova, upravo strah može postati odlučujući činilac koji vodi u duhovni pad.
- Takav čovek uvek živi dvostrukim, lažnim životom. Dobro delo ne može da dovede do kraja. Bojažljiv, ima neiskrenu dušu. Ako ne savlada ovu strast u sebi, pod dejstvom straha neočekivano može postati odstupnik i izdajnik.
Govoreći o načinu borbe protiv ove strasti, shiiguman Sava Ostapenka je naglašavao da se kukavičluk ne pobeđuje naglim i velikim podvizima, već istrajnom borbom u svakodnevici.
- Pobeđuj je u malom, nemoj se nadati u ljude, ni u sebe samog, već se uzdaj u Boga. Moli se Majci Božijoj – Ona je naša nepobediva Vojvotkinja.
Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića. Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage. Crkva uči da se sa strastima ne treba miriti, već ih lečiti pokajanjem, molitvom i duhovnim podvigom, jer strasti pomračuju um, slabe volju i razaraju unutrašnji mir. Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj.
Shutterstock
Duhovna riznica
16:24 | 06.10.2025
KAKO SE BORITI PROTIV STRASTI I KOJIM REDOM IH SAVLADAVATI: Starac Nikodim kaže da, ako ne poštujemo zacrtani poredak, samo ćemo sebi naškoditi!
Duhovna riznica
16:57 | 14.12.2025
KAKO KOJI GREH UTIČE NA LJUDSKO TELO I RAZARA ORGANE: Pravoslavno učenje o duhovnim uzrocima bolesti i kako sami sebe uništavamo
Duhovna riznica
20:45 | 01.02.2026
KAD GREH POSTANE GOSPODAR DUŠE, A ONA NESPOSOBNA DA SE SUPROTSTAVI: Otac Benedikt o strastima i koje su njihove posledice
Duhovna riznica
14:00 | 12.02.2026
DOBRO RAZMISLITE KAD IZGOVARATE I ZAŠTO OVE DVE REČI! Arhimandrit Arsenije kaže da je upravo na njima pao Lucifer
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Ova dvojica revnosnih hrišćana bili su kamenoresci i živeli su u Iliriji, gde su svojim životom i delima svedočili veru u Boga.
Bio je među Hristovim učenicima, a zatim je kockom izabran da zauzme mesto izdajnika Jude.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Bio je među Hristovim učenicima, a zatim je kockom izabran da zauzme mesto izdajnika Jude.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
