Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
U pravoslavnoj tradiciji čovek je jedinstvo duše i tela. Sve što se događa u duši odražava se, na neki način, i na telo - ne kao "kazna", već kao posledica unutrašnjeg stanja. Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage, jer telo reaguje na emotivnu i duhovnu napetost.
Crkva, naravno, ne izjednačava duhovna učenja sa medicinom, niti negira značaj medicine i naučna dostignuća u lečenju i dijagnostici bolesti, ali govori o tome kako duševna stanja utiču na čoveka i kako se unutrašnja disharmonija može odraziti na celokupno zdravlje.
Sveti Serafim Sarovski je govorio da je telo sluga, duša carica, i zato je milost Gospodnja kada se telo iznurava bolešću, jer od toga slabe strasti i čovek dolazi k sebi.
- I sama telesna bolest se ponekad rađa od strasti. Odbaci greh i bolesti će te ostaviti. Jer, one nastaju od greha, kako tvrdi Sveti Vasilije Veliki - isticao je, primera radi, sveti Serafim.
U nastavku je prikaz, koji je objavio "Pravoslavnyy Chernigov" koji se često koristi u pastirskoj praksi — kao duhovna, simbolička mapa koja pomaže čoveku da razume svoje strasti i njihovo delovanje.
Organi: srce, krvni sudovi, krvni pritisak
Organi: srce, krvni sudovi, krvni pritisak
Zašto: stalna unutrašnja napetost, izlivi besa, "ključanje" duše.
Posledice: hipertenzija, tahikardija, srčani udari, moždani udari.
Organi: nervni sistem, imunitet
Zašto: stalni unutrašnji stres, iščekivanje nevolje.
Posledice: nesanica, napadi panike, slabost, hormonski disbalans.
Organi: glava, vrat, krvni pritisak
Zašto: Gorda osoba nosi sve na svojim plećima i uvek je napeta.
Posledice: migrene, bolovi u vratu, skokovi krvnog pritiska.
Organi: reproduktivni sistem, hormoni, nervni sistem
Zašto: stalna uznemirenost i iscrpljenost tela.
Posledice: gubitak snage, depresija, hormonski disbalans.
Organi: srce, krvni sudovi, živci
Zašto: Osoba živi u stalnoj napetosti i nezadovoljstvu.
Posledice: hronični stres, aritmija, nesanica.
Organi: respiratorni sistem, grlo
Zašto: unutrašnja napetost i stalna potreba da se „održava maska“.
Posledice: bol u grlu, kašalj, česte prehlade.
Organi: celo telo
Zašto: duša je "zamrznuta" — telo slabi.
Posledice: hronične bolesti, oslabljen imunitet, gubitak snage.
Organi: želudac, jetra, pankreas, srce
Zašto: telo je preopterećeno, duša traži utehu u hrani.
Moguće posledice: gojaznost, dijabetes, problemi sa jetrom, otežano disanje.
Opštepoznata brojka je samo simbol - prava istina o strastima koje uništavaju čovekovu dušu mnogo je dublja i opasnija nego što mislimo.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Mošti mu otkrivene u vreme Teodosija Velikog.
Dok su plamen i dim uništavali sve materijalno, vatrogasci su spasili simbol vere i nade koji je za vlasnike neprocenjiv.
Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Stres, potisnute emocije, strahovi i nerazrešeni konflikti ostavljaju trag, ne samo na duši, već i na telu.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
U hrišćanskom učenju, bolest može biti i posledica duhovnih slabosti, greha ili udaljenosti od Boga.
Otac Željko Marković jednom prilikom je govorio o tome kako naše misli mogu uticati na zdravlje, navodeći primer stvaranja čira na želucu zbog nakupljenih negativnih emocija.
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Mitropolit Antonije Volokolamski javno iznosi tvrdnje o spoljnim uticajima, ličnim motivima i pretenzijama na vrhovnu moć, upozoravajući da su te odluke izazvale dubok raskol i dovele pravoslavni poredak na ivicu ozbiljne krize.
Ćutanje nije puko odsustvo reči, već prostor u kojem se oblikuje trezvenost i sposobnost rasuđivanja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
