Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
U pravoslavnoj tradiciji čovek je jedinstvo duše i tela. Sve što se događa u duši odražava se, na neki način, i na telo - ne kao "kazna", već kao posledica unutrašnjeg stanja. Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage, jer telo reaguje na emotivnu i duhovnu napetost.
Crkva, naravno, ne izjednačava duhovna učenja sa medicinom, niti negira značaj medicine i naučna dostignuća u lečenju i dijagnostici bolesti, ali govori o tome kako duševna stanja utiču na čoveka i kako se unutrašnja disharmonija može odraziti na celokupno zdravlje.
Sveti Serafim Sarovski je govorio da je telo sluga, duša carica, i zato je milost Gospodnja kada se telo iznurava bolešću, jer od toga slabe strasti i čovek dolazi k sebi.
- I sama telesna bolest se ponekad rađa od strasti. Odbaci greh i bolesti će te ostaviti. Jer, one nastaju od greha, kako tvrdi Sveti Vasilije Veliki - isticao je, primera radi, sveti Serafim.
U nastavku je prikaz, koji je objavio "Pravoslavnyy Chernigov" koji se često koristi u pastirskoj praksi — kao duhovna, simbolička mapa koja pomaže čoveku da razume svoje strasti i njihovo delovanje.
Organi: srce, krvni sudovi, krvni pritisak
Organi: srce, krvni sudovi, krvni pritisak
Zašto: stalna unutrašnja napetost, izlivi besa, "ključanje" duše.
Posledice: hipertenzija, tahikardija, srčani udari, moždani udari.
Organi: nervni sistem, imunitet
Zašto: stalni unutrašnji stres, iščekivanje nevolje.
Posledice: nesanica, napadi panike, slabost, hormonski disbalans.
Organi: glava, vrat, krvni pritisak
Zašto: Gorda osoba nosi sve na svojim plećima i uvek je napeta.
Posledice: migrene, bolovi u vratu, skokovi krvnog pritiska.
Organi: reproduktivni sistem, hormoni, nervni sistem
Zašto: stalna uznemirenost i iscrpljenost tela.
Posledice: gubitak snage, depresija, hormonski disbalans.
Organi: srce, krvni sudovi, živci
Zašto: Osoba živi u stalnoj napetosti i nezadovoljstvu.
Posledice: hronični stres, aritmija, nesanica.
Organi: respiratorni sistem, grlo
Zašto: unutrašnja napetost i stalna potreba da se „održava maska“.
Posledice: bol u grlu, kašalj, česte prehlade.
Organi: celo telo
Zašto: duša je "zamrznuta" — telo slabi.
Posledice: hronične bolesti, oslabljen imunitet, gubitak snage.
Organi: želudac, jetra, pankreas, srce
Zašto: telo je preopterećeno, duša traži utehu u hrani.
Moguće posledice: gojaznost, dijabetes, problemi sa jetrom, otežano disanje.
Opštepoznata brojka je samo simbol - prava istina o strastima koje uništavaju čovekovu dušu mnogo je dublja i opasnija nego što mislimo.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Veliki ruski svetitelj na jednostavan način osvetljava tešku istinu: sve što se meri slavom i bogatstvom gubi smisao pred delima učinjenim drugome.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U trenucima kada pritisnu muke, ljudi se prirodno okreću veri, ali se neretko javi dilema – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu.
Stres, potisnute emocije, strahovi i nerazrešeni konflikti ostavljaju trag, ne samo na duši, već i na telu.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
U hrišćanskom učenju, bolest može biti i posledica duhovnih slabosti, greha ili udaljenosti od Boga.
Veliki ruski svetitelj na jednostavan način osvetljava tešku istinu: sve što se meri slavom i bogatstvom gubi smisao pred delima učinjenim drugome.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
