Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu često se govori o tome da čovek koji ozbiljno stupi na put vere ne prolazi samo kroz spoljašnje promene, već i kroz duboke unutrašnje borbe.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Duhovni život nije uvek spokojan i tih, kako se ponekad zamišlja, već često podrazumeva napor, unutrašnje lomove i veliku budnost nad sopstvenim mislima i osećanjima.
U tom procesu čovek postaje pažljiviji prema svemu što ga okružuje. Ono što ranije nije primećivao - reči, postupci, nepravda ili grubost sveta - počinje da oseća mnogo snažnije.
Upravo zato su mnogi podvižnici govorili da duhovni život ne čini čoveka ravnodušnim, već ga čini osetljivijim, jer se srce kroz pokajanje i molitvu menja i postaje prijemčivije za ono što je duhovno.
Zbog toga su oci Crkve uvek upozoravali da asketski podvizi ne mogu da se sprovode bez rasuđivanja i bez duhovnog rukovodstva. Post, bdenje i drugi napori imaju smisla samo ako su prožeti molitvom i smirenjem.
U suprotnom, čovek može da zapadne u duhovnu pometnju, jer podvig bez unutrašnjeg smirenja i bez vođstva iskusnog duhovnika može postati opasan.
Na tu složenu i često pogrešno shvaćenu stranu duhovnog života ukazivao je i ruski pravoslavni sveštenik i duhovni pisac Aleksandar Elčaninov:
- Nervoza je, u izvesnom smislu, psihofizičko stanje svetosti. Prefinjeno telo, preobraženo suzama, postom, bolešću i radom, postaje prijemčivije za uticaj duhovnih, blagodatnih sila. Ali, ono takođe postaje bolno osetljivo na grubi, materijalni, telesni svet, a njegova reakcija na to je nervoza.
- Svetac bez svoje svetosti je neuropata. Baš kao što je jedan lekar koji je posetio Atos rekao čuveno: "Pa, tamo su svi neurastenici“.
- Svetac koji je pao i izgubio svoju svetost postaje lak plen za demone. Zato crkveni oci tvrde da je vraćanje sa duhovne stranputice opasnije od ostajanja nereligioznim. Eto, zbog toga su opasni post i asketizam, bez molitvenog ispunjenja, koji nisu vođeni od strane iskusnog duhovnika.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Lik Presvete Bogorodice predstavlja najuzvišeniji obrazac majčinstva u pravoslavlju.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
Delovanje demona, prema učenju crkve, nije uvek dramatično i vidljivo - naprotiv, najčešće je tiho, skriveno i prilagođeno slabostima svakog čoveka.
Pozivajući se na svedočanstvo apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 9. sedmice po Duhovima otkriva zašto se duhovna briga svetih ne završava zemaljskim životom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Makrinu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti sveštenomučenici Makaveji. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Alfonsa Marije de Liguorija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Pozivajući se na svedočanstvo apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 9. sedmice po Duhovima otkriva zašto se duhovna briga svetih ne završava zemaljskim životom.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
U pravno-bogoslovskoj analizi grčki mitropolit objašnjava zašto, prema učenju Pravoslavne crkve, zahtev za brisanje iz Knjige krštenih nije prihvatljiv.
Pravoslavna vera uči da čovek nije prepušten samome sebi i da nijedna životna okolnost nije izvan Božjeg promisla.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U vremenu kada se brak često posmatra kroz prolazna osećanja ili spoljašnje okolnosti, pravoslavna vera podseća da je njegova snaga u zavetu koji se daje pred Bogom.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
