Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu često se govori o tome da čovek koji ozbiljno stupi na put vere ne prolazi samo kroz spoljašnje promene, već i kroz duboke unutrašnje borbe.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Duhovni život nije uvek spokojan i tih, kako se ponekad zamišlja, već često podrazumeva napor, unutrašnje lomove i veliku budnost nad sopstvenim mislima i osećanjima.
U tom procesu čovek postaje pažljiviji prema svemu što ga okružuje. Ono što ranije nije primećivao - reči, postupci, nepravda ili grubost sveta - počinje da oseća mnogo snažnije.
Upravo zato su mnogi podvižnici govorili da duhovni život ne čini čoveka ravnodušnim, već ga čini osetljivijim, jer se srce kroz pokajanje i molitvu menja i postaje prijemčivije za ono što je duhovno.
Zbog toga su oci Crkve uvek upozoravali da asketski podvizi ne mogu da se sprovode bez rasuđivanja i bez duhovnog rukovodstva. Post, bdenje i drugi napori imaju smisla samo ako su prožeti molitvom i smirenjem.
U suprotnom, čovek može da zapadne u duhovnu pometnju, jer podvig bez unutrašnjeg smirenja i bez vođstva iskusnog duhovnika može postati opasan.
Na tu složenu i često pogrešno shvaćenu stranu duhovnog života ukazivao je i ruski pravoslavni sveštenik i duhovni pisac Aleksandar Elčaninov:
- Nervoza je, u izvesnom smislu, psihofizičko stanje svetosti. Prefinjeno telo, preobraženo suzama, postom, bolešću i radom, postaje prijemčivije za uticaj duhovnih, blagodatnih sila. Ali, ono takođe postaje bolno osetljivo na grubi, materijalni, telesni svet, a njegova reakcija na to je nervoza.
- Svetac bez svoje svetosti je neuropata. Baš kao što je jedan lekar koji je posetio Atos rekao čuveno: "Pa, tamo su svi neurastenici“.
- Svetac koji je pao i izgubio svoju svetost postaje lak plen za demone. Zato crkveni oci tvrde da je vraćanje sa duhovne stranputice opasnije od ostajanja nereligioznim. Eto, zbog toga su opasni post i asketizam, bez molitvenog ispunjenja, koji nisu vođeni od strane iskusnog duhovnika.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Lik Presvete Bogorodice predstavlja najuzvišeniji obrazac majčinstva u pravoslavlju.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
Delovanje demona, prema učenju crkve, nije uvek dramatično i vidljivo - naprotiv, najčešće je tiho, skriveno i prilagođeno slabostima svakog čoveka.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
