Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
U mnogim parohijama često tinja tema: zašto pravoslavna žena, ma koliko pobožna i crkveno aktivna bila, ne može da kroči iza oltarske zavese? O tome se govori šapatom, često sa nedoumicom, ponekad sa osećajem da nešto važno izmiče razumevanju. Upravo protojerej Tarasije Zabudjko rešava ovu dilemu, donoseći smisleno i jasno objašnjenje ovog pitanja pred kojim vernici neretko zastanu.
- Zabrana da žene ulaze u oltar nije puki običaj niti nejasna tradicija. Još manje je ta zabrana zasnovana na omalovažavanju žene od strane Crkve - ističe otac Tarasije, a potom objašnjava:
- Najpre, Crkva ne poznaje nikakav "ponižavajući" odnos prema ženi. Naprotiv, upravo hrišćanstvo uzdiže ženu na visinu na koju je ne uzdiže nijedna druga religija. Jer od Žene je rođen Spasitelj, Hristos Sin Božiji. Osim toga, tu Ženu Crkva poštuje kao časniju od heruvima i neuporedivo slavniju od serafima. Dakle, zabrana ulaska žena u oltar nije izraz prezira prema ženskoj prirodi. Isto tako ona nema veze ni sa činjenicom da je prva sagrešila Eva, jer se, uostalom, istočnim grehom najčešće naziva "greh Adamov", a ne "greh Evin" - ističe otac Tarasije, a potom postavlja retoričko pitanje u čemu je, onda, stvar?
- Stvar je u tome da je oltar prostor određen isključivo za prinošenje Bezkrvne Žrtve. I nijednom laiku – dakle čoveku koji zbog neposvećenosti tu Žrtvu ne prinosi, nije dopušteno da ulazi u oltar, bilo da je reč o ženi ili muškarcu. Tako nas uči i 69. pravilo Šestog vaseljenskog sabora:
- Nikome od svih koji pripadaju redu mirjana ne sme biti dopušteno da ulazi u sveti oltar. Ali, po jednom veoma drevnom predanju, to se ne zabranjuje caru, ukoliko poželi da prinese darove Tvorcu.
Sveštenik Tarasije Zabudjko poziva se i na tumačenje velikog pravoslavnog kanoniste:
- Kanonista, episkop Nikodim (Miloš), ovako tumači to pravilo: "Zbog tajanstvenosti Bezkrvne Žrtve koja se prinosi u oltaru, od najstarijih vremena Crkve bilo je zabranjeno svakome ko ne pripada kliru da ulazi u oltar… Oltar je određen samo za sveštena lica. Osim toga, ulazak žena u oltar izričito zabranjuje i 44. pravilo Laodikijskog sabora "Ne priliči ženi da ulazi u oltar".
Isti tumač i kanonista, vladika Nikodim, dodaje o tom pravilu sledeće:
- Podsećajući, u objašnjenju ovog pravila, na zabranu da bilo koji laik ulazi u oltar, Zonara dodaje da to tim pre važi za žene, kod kojih (nezavisno od njihove volje) nastupa mesečno čišćenje.
Dakle, pošto pravoslavna crkva ne prihvata žensko sveštenstvo, a i zbog pojedinih osobenosti ženskog tela, žene ne ulaze u oltar.
- Izuzetak, uz blagoslov arhijereja, mogu biti samo monahinje – i to starije i one koje su sačuvale devojačku čistotu - zaključuje otac Tarasije, prenosi portal spzh.eu..
Kada se sabere sve što Crkva vekovima uči, postaje jasno da pitanje nije usmereno protiv žene, već prema svetosti mesta. Oltar je središte bogosluženja, prostor u kojem se čovek ne pojavljuje zato što želi, već samo ako ga Crkva priziva u službu. I u toj tačno određenoj granici krije se poruka koja nadilazi savremene dileme: svetinja nije prostor ljudskog prava, već dar koji se prima sa strahopoštovanjem - i upravo zato ostaje jasno obeležena onima koji su pozvani da je dotaknu.
Otac Andrej smatra da uzrok nije samo fizičke prirode, već da se dešava susret čoveka sa nečim mnogo dubljim. Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove. Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika. U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Pravlife.org
Zašto se izuzetak odnosi samo na pojedine monahinje?
Duhovna riznica
16:07 | 01.12.2025
ZAŠTO SE NEKI LJUDI OSEĆAJU LOŠE U CRKVI, A NEKIMA ČAK I POZLI? Otac Andrej o situacijama koje uznemiravaju i sveštenike i same vernike
Duhovna riznica
20:37 | 07.12.2025
DA LI JE GREH NOSITI TUĐI KRST: Otac Vladimir jasno odgovara na nedoumicu mnogih vernika koji ovaj simbol hrišćanstva nose oko vrata
Aktuelno iz SPC
16:15 | 10.12.2025
"PRAVOSLAVLJE JE DANAS POD UDARIMA SA SVIH STRANA": Vladika Fotije ukazao na iskušenja sa kojima se suočavamo
Duhovna riznica
10:46 | 11.12.2025
KAKAV SVEŠTENIK TREBA DA BUDE, A KAKAV NE: Jeromonah Hrizostom rešava sve dileme oko svešteničkog poziva
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Sveti Sava nije bio samo crkveni poglavar i diplomata, već i učitelj koji je kroz pouke, zapise i besede nastojao da oblikuje čoveka iznutra.
Delo Svetog Save prevazilazi vreme u kojem je živeo, zbog čega se i danas smatra jednim od najvećih učitelja i duhovnih putokaza.
Običaj koji nema uporište u crkvenim knjigama, ali ima snagu da spoji porodicu oko stola - donosimo provereni recept za domaće perece čiji ukus pretvara kuću u mesto topline i zajedništva.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor.
U crkvi se nalaze brojni sveti predmeti, čija upotreba je nužna tokom određenih službi, a antimins je neizostavan pri služenju liturgije.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Sveti Sava nije bio samo crkveni poglavar i diplomata, već i učitelj koji je kroz pouke, zapise i besede nastojao da oblikuje čoveka iznutra.
Delo Svetog Save prevazilazi vreme u kojem je živeo, zbog čega se i danas smatra jednim od najvećih učitelja i duhovnih putokaza.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Bračni par Tomas u Velsu kupio je staru crkvu iz 12. veka da u njoj napravi dom, a onda su radovi otvorili priču koju je vreme čuvalo vekovima i postavili pitanje: može li se živeti iznad tuđe večnosti?
